Svedok srpske tragike

„Na to sam pokušao da odgovorim na hiljadama stranica... To je moja otadžbina, moj jezik, moja suštinska duhovnost. Ono što bih, ipak, podvukao, to je prevashodno dugotrajnost postojanja srpske kulture: naša literatura traje osam vekova. Naša arhitektura, takođe. Obe su zaustavljene tokom turske okupacije. Pa, ipak, malobrojni narodi u Evropi imaju u svojoj istoriji tako napredan srednji vek. Još jedno veliko nasleđe: naša slobodarska tradicija...“

Na razgovoru u Matici srpskoj, 4. juna, u kom je učestvovala delegacija Sabora srpskog ujedinjenja (iz Amerike, Kanade i Australije, predvođena Miroslavom Đorđevićem), Ćosić kaže:

„Ako nas nešto održi na okupu, to su vera i nacionalni mit...“

Na poselu u Beloj Vodi (književno-filozofskom skupu), nedaleko od Kruševca, Milovan Đilas okupljenima govori i o njihovom slavnom zemljaku:

„Ja sam sa Dobricom Ćosićem dobar prijatelj, pisao sam o njemu i gledaću sada da ne budem pristrasan. Dobrica Ćosić je izuzetna ličnost u našem savremenom životu i srpskoj istoriji. Najznačajnija ličnost novije srpske istorije! Kretao se u dva pravca - literarnom i političkom, kao originalan pisac i originalan političar. Pisac tragične strane srpske istorije spojio se sa piscem srpske nacionalne ideologije u najopštijem smislu. Ne u smislu nekog konkretnog programa, nego u smislu opšte orijentacije - da Srbi u Jugoslaviji treba pre svega da se okrenu svojoj sudbini i svojim interesima. U tom pogledu s Dobricom Ćosićem može biti neslaganja... Sada Ćosića napadaju i to je normalno u ovom višepartijskom sistemu. Ima i mnogo zla u tim neopravdanim napadima. Treba meriti svaku reč kada se napada tako veliki pisac, gromada u srpskoj istoriji koju niko ne može da pomeri...“

Sabor Republike Hrvatske 25. juna i formalno jednoglasno donosi odluku o proglašenju samostalne i suverene Republike Hrvatske.

Od 1. do 3. jula u Beogradu je održan naučni skup „Jugoslavija u Drugom svetskom ratu 1941. godine“. Učestvujući na ovom skupu, Dobrica Ćosić je kazao:

„Ovde sam da potvrdim svoju solidarnost sa partizanskom generacijom, više sa mrtvima nego sa živima, da potvrdim svoju skromnu boračku i moralnu odgovornost, za dela i nedela narodnooslobodilačkog pokreta kom sam pripadao. Među nama nema najodgovornijih ljudi za vođenje i ishod građanskog rata, a među takvima su i najveći beskrupulozni profiteri tog rata. To, naravno, nije slučajno i to je dokaz da je ovaj skup više komemorativni nego jubilarni...“

„Ja uvažavam pravo svakog naroda na samoopredeljenje, na svoj život, na svoju državu, na svoj društveni poredak... i pri tom ne smatram te narode krivcem. Naprotiv, pokazao sam svojim tekstovima, da optimalno uvažavam pre svega nacionalnu ideologiju hrvatskog i slovenačkog naroda, težnje tih naroda da stvore svoje samostalne države. Međutim, nijednog trenutka ne poučavajući ih i ne držeći im pridike da li čine glupo ili nerazumno; da li čine progresivno ili neprogresivno; jednostavno, uvažavam istorijsko ponašanje tih naroda. Uvažavam ga i ovog trenutka...“

U intervjuu „Politici“ (26. i 27. jula) Ćosić govori o istorijskoj prekretnici za srpski narod, ističući da savremena država ne počiva na ideologiji i zalažući se da „političkim razumom treba formulisati novu srpsku politiku“. Zapaža da su „neprijatelji Srba Srbe učinili Srbima“, te da bi „srbijanski unitarizam i beogradski metropolizam mogli naneti veliku štetu modernom srpskom društvu i državi“, i određuje se otvoreno prema politici aktuelnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića:

„Ja se prema politici Slobodana Miloševića ne odnosim stranački. Nastojim da ga vidim kao hroničar i pisac ovog doba. S tog stanovišta, smatram da posle Nikole Pašića u Prvom svetskom ratu nijedan srpski političar nije imao teže uslove i veće breme od Slobodana Miloševića. Sa svim svojim opštepoznatim nedostacima i promašajima, osobito u personalnoj politici, zakašnjenjima u demokratizovanju srpskog društva, medijskoj nekomunikativnosti, Slobodan Milošević je, po mom uverenju, od svih srpskih političara u poslednjih pet decenija najviše uradio za srpski narod... Imamo pravo da zahtevamo od predsednika Republike da odlučnije utiče na izgradnju moderne pravne države i institucionalizaciju demokratije“.

Njegov intervju vodećem srpskom listu izazvao je različite reakcije. Najžučniji je bio Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove. „Politika“ je objavila njegov komentar uz ogradu uredništva. Drašković tvrdi:

„Najgori su na čelu države, najbolji se žigošu za izdajnike...“

Kao bivši komunista Drašković upozorava Ćosića:

„S kim ste, Dobrice, i gde ste to zalutali? U kratkom ljudskom veku dovoljno je jednom biti komunista...“

KNJIGA O JUGOSLOVENSTVU

Zagrebački ekonomista Branko Horvat replicirao je Ćosiću da se on kao Hrvat ne može „identificirati sa ljudima koji su u Drugom svetskom ratu izvršili genocid nad Srbima, i ne samo njima i nad Romima, Židovima... sa ustašama“.

Ćosić mu je odgovorio:

„Ja sam, gospodine Horvat, napisao knjigu o jugoslovenstvu i knjigu protiv srpskog nacionalizma, i tri knjige o srpskom četništvu. Ja nisam pisao o četništvu kao fašizmu, nego kao srpskom ekstremnom nacionalizmu i kontrarevolucionarnoj ideologiji srpstva - nikako drukčije...“

(Nastaviće se)