Aplauzi šefu države

U maju boravi u Parizu kod svoga izdavača Vladimira Dimitrijevića, vlasnika izdavačke kuće "L'Age d'Homme". Tom prilikom, na književnoj večeri, Ćosić je ukazao na odgovornost zvanične vlasti, ali i opozicije, za stanje u Srbiji u vreme kada se Jugoslavija raspala. On ističe da se "pobednička oholost vladajuće partije suočila sa destruktivnim inatom opozicije". Rekao je da je inicirao dogovor vlasti i opozicije oko nacionalnih intersa, ali se oni "nisu sporazumeli".

Pre Pariza, Ćosić je boravio u Bordou, gde je predstavljeno francusko izdanje njegove trilogije "Vreme zla", a pre toga štampana je tetralogija "Vreme smrti". Pisac i njegov izdavač razgovarali su sa književnim i kulturnim radnicima Akvitanije u velikoj biblioteci Bordoa i u susednom Beglu, kao i u čuvenoj knjižari "Mola", koja predstavlja čitavu jednu instituciju u francuskom svetu knjige.

Ima dva razgovora i sa Žak-Šabanom Delmasom, gradonačelnikom Bordoa, uglednim degolistom, ratnikom, ministrom, predsednikom vlade i Skupštine Francuske.

Pre odlaska u Francusku Ćosić je predložio da se hitno u Srbiji organizuje politički savet "u kome bi se postigao dogovor predstavnika stranaka o svemu što bi izbore za novu Saveznu skupštinu i opštine učinilo što demokratskijim". Tada je apelovao:

"Mi nestranački građani očekujemo od stranačkih prvaka da u ovim sudbonosnim časovima za srpski narod ne zaboravljaju da sve njihove stranke sa članstvom i pristalicama predstavljaju izrazitu manjinu biračkog tela, da ne kažem neznatnu skupinu građana i delić naroda Srbije i Crne Gore..."

Strahuje od haosa, anarhije, građanskog rata u Srbiji. Smatra da je izlaz u ostavci Slobodana Miloševića i raspisivanju vanrednih izbora. Milošević je te njegove predloge odbio.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 30. maja usvojio je Rezoluciju 757 o Jugoslaviji. Njome su uvedene sankcije bez presedana u istoriji UN - potpuna ekonomska blokada i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom!

U ponedeljak, 15. juna 1992. Dobrica Ćosić je izabran za prvog predsednika nove Jugoslavije. U oba doma Skupštine 154 poslanika bila su za Ćosićev izbor, a 14 poslanika glasalo je "protiv". Ćosić je u Skupštinu stigao taksijem. Poslanicima je rekao:

"... Zalagaću se za prikupljanje i ujedinjavanje celokupne snage naroda za preporod društva. Za mir i svestranu saradnju sa svim susedima balkanskim, evropskim narodima, Amerikom i čitavom svetskom zajednicom. Za oslobađanje naše države iz izolacije i sankcija svetske zajednice... Zalažem se za izbor valjanih ljudi, vladu koja će biti sposobna da zaustavi inflaciju, dalji pad životnog standarda i pokrene optimalne potencijale zemlje..."

Na prvoj konferenciji za štampu Ćosić je kazao:

"Verujem da će svet shvatiti istinu, da će se okrenuti pravdi i pravima i da će i srpskom narodu dati ono mesto u svetskoj zajednici koje kao narod zaslužuje..."

Slobodan Milošević je dao kurtoaznu izjavu:

"Izborom Dobrice Ćosića siguran sam da će se uspešno konstituisati Savezna Republika Jugoslavija i da će ona uspešno funkcionisati."

Čini se da je prof. dr Dragoljub Mićunović najbolje okarakterisao vreme i prilike u kojima je Ćosić stupio na kormilo države:

"Njegov govor je pun nade. Ostaje da se vidi da li će se njegov glas iz Savezne skupštine čuti u onoj zgradi preko puta (srpskoj Skupštini), gde se zapravo odlučuje."

Stupa na dužnost 16. juna 1992. godine. U Palati federacije (na prvom spratu) čekao ga je avetinjski pust kabinet; došao je na posao u devet časova, a iz Palate je otišao u deset uveče! Narednih dana primio je na desetine stranačkih političara, raznih stručnjaka, međunarodnih posrednika... Njemu je najvažnije da izabere mandatara za sastav nove vlade Jugoslavije. Za najbližeg savetnika uzima prof. dr Svetozara Stojanovića, uglednog filozofa, Kragujevčanina, desetak godina mlađeg od sebe.

Ćosićev izbor za šefa države naišao je na povoljan prijem u svetskoj zajednici. On je pisac od ogromnog ugleda i dela koje je na Zapadu poznato (i u Evropi i u Americi).

Posetio je Generalštab Vojske Jugoslavije 22. juna, i tom prilikom razgovarao o stanju borbene gotovosti i transformaciji vojske.

Razgovora sa liderima opozicije, sa studentima, sa crkvenim dostojanstvenicima. Sluša njihova mišljenja o tome kako izaći iz pakla u kome se zemlja našla, traži kompromise, rešenja, izlaze... A svako rešenje je daleko.

Odbija da prima predsedničku platu. Živi od penzije i književnog rada.

Sužava se krug za izbor predsednika Vlade. Najozbiljniji kandidat je Milan Panić, biznismen iz Amerike, blizak Beloj kući, ali on svoj dolazak na premijersko mesto uslovljava odlaskom sa političke scene kompletnog rukovodstva Srbije sa Miloševićem na čelu!

Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju Ćosić poručuje: da se hitno omogući snabdevanje bolnica (srpskih) u Bosni i Hercegovini najneophodnijim lekovima!

Kao čovek kompromisa između vlasti i opozicije, Ćosić ima bezrezervnu podršku patrijarha srpskog Pavla, kao i većine arhijereja.

PISMO DžORDžU BUŠU

Osamnaestog juna obraća se pismom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džordžu Bušu i iznosi svoje viđenje krize na prostoru bivše Jugoslavije, kao i pravce politike za koju će se zalagati. Narednih dana pismima će se obratiti lično predsedniku Ruske Federacije Borisu Jeljcinu, predsedniku Republike Francuske Fransoa Miteranu, predsedniku Vlade Velike Britanije Džordžu Mejdžoru, predsedniku Savezne Republike Nemačke Rihardu fon Vajcekeru...

(Nastaviće se)