Kojim putem iz tmuše

PRINCA Tomislava Karađorđevića (sa suprugom) Ćosić je primio 19. juna 1992. godine. Princ je, istina, pre nego što je Ćosić postao predsednik Republike, posetio piščev dom. Tražio je njegovu podršku u zahtevu da mu se vrati porodična vila u Tolstojevoj ulici. Ovoga puta, međutim, prijem je bio zvaničan i princ ga je ovako opisao u svojim memoarima:

"... On je nekonvencionalna ličnost, što se potvrdilo i kad smo iz njegove kancelarije krenuli na ručak. Ćosić se tad okrenuo mojoj supruzi i rekao da ne zna kako je po protokolu, da li ona treba da ide prva ili on kao predsednik, na šta mu je ona odgovorila: ’Pa hajdete, onda, da idemo zajedno’. Ugodni razgovor za ručkom samo je potvrđivao da se sa Ćosićem odista može o mnogim temama pričati i sadržajno raspravljati. Posle toga sam bio još dva-tri puta sa Dobricom Ćosićem, jer sam želeo da vidim šta će biti sa mojim stambenim pitanjem kada je on predsednik Republike Jugoslavije... Potpuno sam ga razumeo kad mi je rekao da on ima samo titulu, ali mu ona ne daje nikakvu moć".

Primio je i muftiju beogradskog Hamdiju Jusufspahića i njegova četiri imama i s njima dugo razgovarao.

Sve je manje vremena za povremene večernje šetnje i razgovore o svetu i životu sa prijateljima kao što su Jovan Rašković, Nikša Stipčević, Milorad Ekmečić, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić...

Povodom opaski nekih opozicionih lidera da Ćosić čezne za vlašću, Borislav Mihajlović Mihiz u NIN-u izjavljuje:

"Ne znam šta Dobrica Ćosić hoće i može. Ono u šta sam uveren, to je da su njegove namere najplemenitije. Bojim se samo da je došao kasno i da ne može da ostvari ono što želi. Ali nijednog trenutka ne sumnjam u dobre namere Dobrice Ćosića; ubeđen sam da on nije nikakav zaštitni znak, ni pokrivač za Slobodana Miloševića... Ne samo zato što je Dobrica čovek u visokim godinama, on je čovek sa dve teške operacije i odavno čezne, posle dvadeset godina opozicije i disidentstva, da se posveti završetku svog literarnog dela. Bez obzira na to šta bude učinio, dobro ili pogrešno, Dobrica Ćosić svakako na ovu poziciju nije došao iz želje za vlašću. O tome mogu da svedočim svom snagom svojih ubeđenja... Ubeđen sam da su ga prijatelji, deo njegovih prijatelja, možda i njegova savest, ubedili da je dužan, uprkos tome što ne želi, da pokuša nešto da spase, ako se spasiti može..."

Krajem jula Ćosić je u dvodnevnoj poseti Crnoj Gori. Boravi u Podgorici, Herceg Novom i u Pljevljima, gde razgovara o aktuelnim problemima.

Pred put je imao težak dijalog sa lordom Piterom Karingtonom o problemima na Kosovu.

U njegov dom došao je (17. jula predveče) britanski šef diplomatije Daglas Herd...

Milan Panić je izabran za predsednika Vlade SRJ. Mnogi su poverovali da je to put nade za izlazak iz krize. Ćosić je u Skupštini, tim povodom, rekao da je došlo vreme novih ljudi, jer vanredno stanje u kojem smo, novi državni i društveni poslovi i zadaci zahtevaju i novu politiku i nove ljude, zatrpavanje starih rovova i poništavanje deoba. Naglašava da je on za društvo demokratije, slobode i ljudskih prava.

"Večernjim novostima" (4. avgusta) izjavljuje:

"Opšta svest je ubedljivo nezadovoljstvo postojećim stanjem društva, pa je zato prvo životno i nacionalno pitanje danas: kako tu pomamu za promenama i silnu energiju usmeriti ka izlazu iz užasnih nedaća i tmuše... Srbija i Crna Gora su istorijom i sudbinom, prirodom i grobljima, duhom i putevima, hlebom i knjigom, Vukom i Njegošem, toliko jedinstvena ljudska zajednica da ih ništa ne može razdvojiti... Neke opozicione stranke unele su nasilje i užasavajuće prostaštvo u naš politički život, ali za rđavu, nazadnjačku opoziciju odgovorna je i postojeća vlast..."

Dobrica Ćosić je kao predsednik Republike 10. avgusta posetio Beli dvor na Dedinju i Užičku 15 i izneo mišljenje da ceo dvorski kompleks treba pretvoriti u muzej dostupan građanima. (Obrazovao je komisiju od najeminentnijih stručnjaka koji su predložili način formiranja muzeja.)

Na međunarodnu konferenciju o Jugoslaviji otputovao je u London 25. avgusta. Svet nastoji, tako se čini, da po svaku cenu "ugasi balkanski požar".

Na ovom skupu (trajao je tri dana) - predsedavao je britanski premijer Džon Mejdžor, a prisutnima (iz svih bivših jugoslovenskih republika) obratio se i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Gali - Ćosić se zalagao za demilitarizaciju Bosne i Hercegovine i celog Balkana, zatim za to da se prizna kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, da se SRJ oslobodi sankcija i učini ravnopravnim partnerom... Jer, postojala je realna opasnost da NATO bombarduje mostove i vitalne objekte u Jugoslaviji... Po povratku iz Londona izjavio je:

"Sa više optimizma gledamo na našu budućnost..."

Ćosić pokreće inicijativu da se rehabilituju žrtve Golog otoka i Informbiroa. On je taj predlog uputio Saveznom parlamentu.