Sve dalje od Miloševića

ITALIJANSKOM nedeljniku "Espreso" Ćosić daje opširan intervju naglašavajući:

"Evropa nas je gurnula u rat... Nemačka danas, u miru i neometana, ponovo protiv Srba, a uz korišćenje Hrvata, upravo zadobija ono što je izgubila u Drugom svetskom ratu... Drama Srbije i Hrvatske je upravo ona kao između Kaina i Avelja..."

Često se sreće i razgovara sa kopredsednicima konferencije o Jugoslaviji, američkim diplomatom (bivšim ministrom spoljnih poslova SAD) Sajrusom Vensom i lordom Dejvidom Ovenom, britanskim diplomatom (takođe bivšim ministrom spoljnih poslova Velike Britanije). Ćosić nastoji da na sve moguće načine sačuva mir u Jugoslaviji i okonča rat u Bosni.

Lord Oven u svojoj knjizi "Balkanska odiseja" piše o tom septembarskom boravku u Beogradu.

"Sledećeg dana prvi put sam sreo predsednika Ćosića... Ćosić je počeo da govori, sa dubokim smislom i dostojanstvom... Tada, sa 72 godine, on je bio najčuveniji živi romanopisac Srba. Većina njegovih dela je romantično kazivanje duge srpske istorije... Nije bilo prizivanja etničkog čišćenja ili bilo čega tako grubog kao rasizam; pre je to bilo ponosno afirmisanje nacionalne odgovornosti. I mi smo nastojali da usvojimo upravo taj aspekt njegove ličnosti... Posećujući ga u njegovoj kući u Beogradu i obedujući s njim i njegovom suprugom, osetio sam da su mu srpska istorija i njeni damari mnogo važniji nego religija..."

Ćosić predlaže da se rehabilituje Milovan Đilas. Zapravo, prihvatio je inicijativu osmorice generala poreklom iz Crne Gore, sa Svetozarom Vukmanovićem Tempom na čelu.

Sredinom septembra boravi na kraćem odmoru u Herceg Novom. Odlazi na Prevlaku, razgovara sa vojnicima.

Putuje u Ženevu 30. septembra, na razgovore sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom; razgovaraju o problemima odnosa između dveju zemalja. Dogovorili su se da se "intenzivira rad na normalizaciji odnosa između SRJ i Hrvatske na bazi obostranog priznanja".

MiloŠević, Jović i Šešelj ne prihvataju Deklaraciju Ćosić-Tuđman, koju je pozdravila Evropska zajednica. Vlada Republike Srpske Krajine oduzima mu mandat da zastupa Srbe u Hrvatskoj.

Opozicija Ćosiću već odbrojava. Navršilo se sto dana otkako je na čelu Jugoslavije: šta je uradio? NIN mu zamera da "sastavlja meka saopštenja, objašnjenja, izjave i kominikea da bi narod 'shvatio'..."

Na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, "Borba" piše da je Dobrice Ćosića ubedljivo prvi, na drugom mestu je Milan Panić, a Miloševićeva popularnost opada...

Bi-Bi-Siju izjavljuje:

"Srbi iz Krajine treba da pregovaraju sa Hrvatskom..."

Prisustvuje (11. oktobra) svečanoj akademiji posvećenoj stogodišnjici rođenja Ive Andrića, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Izjavljuje:

"Ako postoji ličnost iz naše kulturne prošlosti kojoj se u ovim danima treba pokloniti i nad čijim se rečima i istinom treba zamisliti - to je, svakako, Ivo Andrić."

Zameraju mu ("Vreme", 12. oktobra) da je svoj najbliži tim saradnika, pre svega savetnika, formirao od ljudi odanih patriotizmu, prijatelja i znatiželjnika (Svetozar Stojanović, Vladimir Matović, Dragoslav Rančić, Miodrag Mitić, Ivan Mrkić, Petar Vajović, Puniša Pavlović, Dragana Gnjatović, Vlado Nadaždin...).

"Očekujem da kraj ove i početak sledeće godine budu u naponu radikalnijeg zaokreta ka promišljenim evolutivnim promenama, a možda sa košavom nastupaju i košavne promene... Političke razlike između gospodina Miloševića i mene, događaji i vreme nesumnjivo produbljuju, što je razumljivo i neminovno... Treba stvoriti pravnu i što jeftiniju državu koja je podjednako dobra Srbiji i Crnoj Gori..."

Poslanici oba doma Savezne skupštine počeli su 16. oktobra raspravu o međunarodnom položaju i bezbednosti Jugoslavije. Ćosić otvoreno kaže poslanicima da nije "ni za pakt, ni za rat" i da je naš opstanak "u aktivnom miru".

Rasprava je bila žestoka, a najgrlatiji u napadima na Ćosića i Panića bio je vođa Radikalne stranke Vojislav Šešelj.

Predsednik SRJ Dobrica Ćosić doputovao je 18. oktobra u Ženevu, na razgovor sa bosanskim liderima i međunarodnim posrednicima Sajrusom Vensom i Dejvidom Ovenom. Ćosić izjavljuje:

"SRJ želi da utiče da se okonča rat u Bosni, ne samo zato što je to obaveza nametnuta sankcijama, nego i zato što smatra da je to njena nacionalna, moralna, osnovna ljudska dužnost..."

Razgovara sa Alijom Izetbegovićem, čelnim čovekom bosanskih Muslimana, a potom se 20. oktobra sreće i sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, sa kojim razgovara o daljoj normalizaciji odnosa sa Hrvatskom.

Sve su vidljivija njegova razmimoilaženja sa Slobodanom Miloševićem. Ćosić nastoji da spoljnu politiku zemlje, prema Ustavu, vode Vlada SRJ i Savezna skupština.

Na Vojnomedicinskoj akademiji, 20. oktobra, u 85. godini umire Koča Popović, pisac i državnik, komšija Ćosićev, sa kojim se povremeno viđao i razmenjivao misli o aktuelnim zbivanjima, ne samo o politici.

Opozicija, radikali i pripadnici SPO-a optužuju Ćosića "za izdaju Srpstva"

SPORAZUM U ŽENEVI

U Ženevi je potpisan dokument sa sedam tačaka, u kojem se, između ostalog, predviđa otvaranje puteva, pruga, telekomunikacija, razrešavanje pitanja lične imovine, penzija i novčanih doznaka raseljenih osoba i njihov povratak u Hrvatsku. Tuđman i Ćosić su se dogovorili i da upotrebe svoj uticaj za rešavanje konflikta u Bosni i Hercegovini. Milošević, Jović i Šešelj ne prihvataju politiku normalizacije odnosa sa Hrvatskom.

(Nastaviće se)