Na nišanu radikala!

OD Saveta bezbednosti Ćosić traži da energično osudi hrvatsku agresiju na Krajinu i naglašava da "nema mira u Bosni i Hercegovini ako nema mira u Krajini". Američkom predsedniku Klintonu upućuje ličnu poruku povodom agresije Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu.

Putuje u Atinu 27. januara gde sa predsednikom Grčke Konstantinom Karamanlisom i premijerom Konstantinom Micotakisom razgovara o drami Jugoslavije i prilikama u regionu. Dobija podršku Grčke u svojim nastojanjima.

StiŽe isto veče u Beograd na Svetosavsku akademiju u Sava centru. Nedeljna "Borba" objavljuje ovakav komentar:

"Dobrica Ćosić! Potpuno usamljen, praktično i bez vlade, i bez parlamenta, postao je meta žestoke unakrsne vatre i, po svemu sudeći, označen kao sledeći kapitalac za odstrel. Radikali ga već odavno drže na nišanu, ali ne samo oni. A on na sve to mudro ćuti. Dozvoljava da ga izvesna gospoda i drugovi blate, prozivaju najgorim, često i vulgarnim, rečnikom, lepe mu najgroznije etikete, nazivaju ga čak i lažovom i izdajnikom. Zašto uvaženi predsednik javno i jasno ne raskrinka pozadinu, svrhu i cilj svih tih silnih, neodmerenih i grubih napada, ne samo na njegovu ličnost, već i na funkciju predsednika države?..."

NIN, ipak, piše, istim povodom:

"... Sama okolnost da se u javnosti raspreda priča o Ćosiću i Šešelju, mora biti neprijatna prvome. Po rangu i ambicijama "ocu nacije" bi mogao da bude ravnopravan junak u pripovesti - Slobodan Milošević. No, predsednik Srbije se, izgleda, pokazao suviše vešt i za mudraca Velike Drenove. Prvo je jesenas Milošević bio u defanzivi, onda se neko vreme borba činila ravnopravnom, da bi sad Ćosiću odjednom ostalo da se rve sa Šešeljem..."

ĆosiĆu život zagorčava i deo Srpske pravoslavne crkve. Vladika zahumsko-hercegovački Atanasije Jeftić u tome prednjači. I on Ćosića kalpi po novinama, na šta mu Ćosić šalje poruku:

"...Sramotu srpskom narodu ne nanosi samo njegova politička vlast sa Dedinja, Pala i Trebinja, kako kažete, nego i crkvena vlast iz vladičanskih dvorova i domova, kako ne govorite. Znamo takvu vlast obojica. Žalim samo što se Vi u monaškoj bogougodnosti ne upitate: niste li Vi među takvim grešnicima i nesrećnicima? Ja bezbožnik, moliću se Tvorcu da se u Vašem srcu mržnja potisne ljubavlju i oholost smernošću".

Patrijarh Pavle se umešao i poslao Ćosiću ličnu poruku:

"... Kraj tolikih nevolja i nesreća koje se narodu našem množe, i prete da budu sve gore i gore, zar nam i ovo još treba? Zar kobni naši razdori treba da uđu i među ljude u kojima srpski narod gleda ličnosti vredne najvećeg poštovanja i za njihove različite, ali jednako važne službe u ovakvom vremenu.

Vaša je namera da stojim između vas, ja bih da stojim sa vama i zato Vam predlažem, dragi Dobrice Ćosiću, da se utroje, ili samo sa najužim vašim zajedničkim prijateljima, nađemo u Patrijaršiji, kada to najbolje bude odgovaralo i Vama i Vladiki... Uveren da se oporavljate, ostajem u molitvama za Vaše zdravlje i za Vaša nastojanja na dužnostima koje Vas očekuju, Vaš..."

U vodećem mađarskom dnevniku "Nepsabadšag" Ćosić (13. februara) kaže:

"Jedva čekam da ponovo budem pisac..."

Toga dana u Brankovini je sahranjena pesnikinja Desanka Maksimović. Ćosić se od nje oprašta rečima:

"... U dvadeset vekova od Hristovog rođenja, Desanki Maksimović pripada jedan ceo vek. Rodila se u devetnaestom da časno odživi i lirski odsluži dvadeseti - svoj, čovečiji srpski vek. U svetskoj kulturi ne znamo većeg pesnika sa dužim i plodnijim životom u ovom veku. A to je ’vek-zver’, vek u kome su ljudi, ’na žrtvu ko jagnje’, prineli teme života i sveta, vek u koje je, zaista, najopasnije biti čovek... Laka Ti zemlja tvoje Brankovine. Laka ti noć, Desanka!"

Šesnaestog februara prisustvuje svečanoj sednici Matice srpske u Novom Sadu, zajedno sa suprugom, a potom je na večeri kod Boška Petrovića, predsednika Matice.

(Nastaviće se)