Dva srpska rata i mira

PARISKI dnevnik "Mond" objavljuje i pismo Dobrice Ćosića upućeno kao odgovor poznatom francuskom sociologu i intelektualcu Edgaru Morenu, koji je u ovom listu štampao (20. januara) tekst "Vreme smrti i zla". Moren piše:

"Predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić pisac je dva remek-dela evropske književnosti koja su, istovremeno, dva rata i mira srpskog naroda. 'Vreme smrti' govori o patnjama kroz koje su prošli Srbi za vreme rata 1914. godine, zlostavljanju i svireposti kojima su bili podvrgnuti od strane austrougarske vojske. 'Vreme zla' govori o pustošima koje je prouzrokovao staljinski fanatizam i ludilo nečovečnosti do kojih su došli njegovi junaci Petar Bajević, Bogdan Dragović, njegov sin Vladimir, dok Ivan Katić, portparol pisca, nastoji da se odupre okrutnosti i gluposti.

Ipak je pod predsedništvom ovog izvanrednog pisca i pod rukovodstvom Miloševića Srbiji doneto novo vreme zla i novo vreme smrti. I zato, u ime dela njegove prošlosti, želim da mu kažem sledeće:

Dobrice Ćosiću, da li ste postali novi Petar Bajević, Bogdan Dragović srpskog nacionalizma? Mislite li Vi da problem srpskih manjina treba da se rešava mačem i vatrom i uništenjem Bosne i Hercegovine? Mislite li vi da je dobro za srpski narod da osvoji životni prostor sa kojeg su oterani oni koji etnički nisu čisti Srbi? Da li ste upoznati sa strašnim pričama o pokoljima, silovanjima, pogubljenjima, koje su potvrdile međunarodne istražne komisije i bezbrojni, evropski svedoci koje prevazilaze Vaše sopstvene priče iz 'Vremena smrti'. Da li ćete sebi dati za pravo da deportujete sa Kosova stanovništvo, koje je u većini postalo albansko?... Ogromna istorijska odgovornost leži na Vama... Znajte, Dobrice Ćosiću, da je još veoma kratko na Vama da preokrenete sudbinu."

Neprijatno otvoreno pismo od uglednog čoveka sa Zapada, autora knjiga "Duh vremena", "Kako izaći iz HH veka" i "Kako misliti Evropu".

U svome odgovoru, nazvanom "Vreme smrti, zla i goreg!", Ćosić kaže:

"... Naše životno pitanje u ovom času glasi: kao narod, kao društvo, kao država republika Srbije i Crne Gore, imamo li snage i pameti da pobedimo najpre svoja zla, a potom ona tuđa koja su nas opkolila?... Stare ideološke zablude, i kod nas i oko nas, danas se prikrivaju nacionalnom ideologijom, a ona se pretvara u nacionalističku, sa šovinističkim motivima. Takva ideologija preti balkanskim zemljama... Ako pratite događaje, mogli ste se uveriti kako ste i sami sebi učinili nepravdu prihvatajući za gotovo mišljenje masmedijski stereotip o Srbima koji 'mačem, vatrom i etničkim čišćenjem' uništavaju Bosnu i Hercegovinu...

Koja komisija, dragi prijatelju, koji svedoci, na osnovu kakvih i od koga utvrđenih dokaza? Zar iole ozbiljnim i pouzdanim možete smatrati nešto što je samo tvrdnja i to samo jedne, muslimansko-katoličke strane u ovom opštem ludilu od verskog, građanskog, međuetničkog rata? I sami znate da su laži uvek jednostavnije od istina i, naravno, efikasnije. Verujem da bismo se manje razlikovali i u mišljenjima kada bismo ih otvoreno i strpljivo razložili na jednom skupu evropskih intelektualaca za koji se, kako saznajem, zalaže Edgar Moren. Ja bih ga svesrdno pozdravio i podržao..."

Matija Bećković, novosadskom listu "Indeks":

"Sve manje shvatam Dobricu Ćosića... Ako Dobrica Ćosić dozvoli to poniženje da ga Šešelj obara, a Slobodan Milošević spasava, onda je on sam odabrao svoju sudbinu..."

Rumunskom listu "Adaverul" pred posetu Rumuniji, Ćosić kaže:

"Nosi me 'balkanska košava'. Ona sada vitla po Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji; ali, čini mi se, preti da zavitla i nad Balkanom..."

Poslednjih dana februara Dobrica Ćosić je boravio u Bukureštu. Razgovarao je sa najvišim državnim rukovodiocima ove zemlje i dočekan je najvišim počastima. On je naglasio da je "srpsko prijateljstvo sa Rumunijom istorijsko čudo" i da bi dobro došla posrednička uloga Bukurešta u traženju rešenja za jugoslovensku krizu".

"Mond" objavljuje belešku:

"Dobrica Ćosić, predsednik nove Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), nepriznate od međunarodne zajednice, žestoko je u intervjuu objavljenom u 'Pari maču' od četvrtka 25. februara, napao svog češkog pandana Vaclava Havela, Bernara Kušnera i francuske intelektualce Alena Finkelkrauta i Bernara Anrija Levija."

O Vaclavu Havelu, pristalici vojne intervencije u Bosni i Hercegovini, rekao je:

"To nije neko koga mogu smatrati ozbiljnim političkim čovekom, a još manje humanistom i pristalicom mira. On je, jednostavno, ratoborni kosmopolita; ratnički duh g. Havela, koji se pokriva baršunastom revolucijom predstavlja intelektualni i moralni skandal."

Gospodin Ćosić takođe želi da živi u jednoj Evropi "bez Bernara Kušnera", francuskog ministra za zdravlje i humanitarne akcije, i bez nekih intelektualaca koji su vodili kampanju protiv "srpskih nedela" u Bosni.

"Kada bih mogao da biram kontinent na kome ne bi bilo Finkelkrauta, Bernara Anrija Levija, Kušnera, nemačkih novinara, Si-En-Ena...", nastavlja Ćosić. "Od Dekartove devize 'mislim, dakle jesam', oni su napravili 'ne mislim, dakle jesam'. Gospodin Ćosić takođe zamera Evropskoj zajednici i Sjedinjenim Američkim Državama to što su priznale bivše jugoslovenske republike Hrvatsku, Bosnu i Sloveniju "bez ikakvih konsultacija" i "u okviru veštačkih granica koje je Tito skrojio".

(Nastaviće se)