Obruč oko predsednika

U BANJALUCI, u centru grada, nepoznati ekstremisti, u osvit zore srušili su čuvenu Ferhat-pašinu džamiju, staru četiri veka! Ćosić izjavljuje:

"U stihiji bezumlja koje hara Bosnom i Hercegovinom, gde sa ljudima ginu i deca, a sa kućama ruše se i bogomolje i groblja, što čine sve tri strane u tom međunacionalnom, verskom i građanskom ratu, rušenje Ferhat-pašine džamije i Arnaudija džamije predstavlja poslednju opomenu svim razumnim i odgovornim ljudima u svim zaraćenim nacijama da odlučno, svim sredstvima i odmah, obustave rat i razaranja. Očekujem da će vlasti u Banjaluci preduzeti sve da se otkriju i kazne počinioci tog varvarskog čina."

Povodom Dana pobede, 9. maja, Ćosić je položio venac na Grob neznanog junaka na Avali. U knjigu utisaka upisao je:

"S dubokom poštom klanjam se senima palih ratnika svih oslobodilačkih ratova Srbije i Crne Gore i senima palih boraca antifašističkog rata u Drugom svetskom ratu. Danas, na Dan pobede antihitlerovske koalicije nad fašizmom, ponavljam zavet mnogih naraštaja Srbije i Crne Gore: hleb i sloboda jedno su nama."

Dva i po sata sa Ćosićem u Beogradu razgovara (19. maja) predsednik Rumunije Jon Ilijesku. Ćosić u razgovoru težište stavlja na budućnost - vreme posle mira, posle blokade; pominje buduću podunavsku transverzalu Rajna-Majna-Dunav...

No, i šira javnost vidi da je Ćosić u zapećku što se tiče državnih medija, a naročito Radio-televizije Srbije. Milorad Vučelić, direktor ove moćne, najmoćnije medijske kuće u zemlji, okreće mu leđa, iako je donedavno bio blizak s njim. Vesti o Ćosiću i njegovim državničkim aktivnostima dospevaju pri kraju udarnog TV dnevnika u pola osam! Vidljivo je ignorisanje šefa države, kao i favorizovanje svakog gesta predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Obruč oko Ćosića se steže.

Poslednji intervju koji je dao kao predsednik Jugoslavije bio je poslednjih dana maja, bugarskoj televiziji.

"Ukidanje sankcija je i balkansko i istočnoevropsko pitanje..."

A poslednje saopštenje iz njegovog kabineta odnosilo se na kritiku stanja u zdravstvu, pojavu korupcije (u razgovoru sa delegacijom Sanitetske uprave Vojske Jugoslavije, 25. maja).

Prvog juna u jedan čas posle ponoći Skupština Jugoslavije razrešila je dužnosti predsednika SRJ Dobricu Ćosića. Odluka je doneta tajnim glasanjem. U Veću građana za tu odluku izjasnilo se 75 poslanika, protiv je bilo 34, a 10 listića, od 119, bilo je nevažećih. U Veću republika 22 poslanika je glasalo za razrešenje, 10 ih je bilo protiv, a četiri listića su bila nevažeća. Poslanici su, kako je rečeno, utvrdili da je Ćosić povredio Ustav.

Odluka je doneta nakon devetočasovne rasprave, koju su pokrenuli radikali Vojislava Šešelja, a podržali socijalisti Srbije i Crne Gore. Ćosić nije prisustvovao raspravi. Odluku je dočekao u svom domu, sa svojom porodicom, jer je znao njen ishod.

Kući je stigao opet taksijem, žutim!

Javnost je bila u šoku. Neizvesnost je potpuna. Ćosić je otišao, šta dolazi? I u svetu je ova odluka jugoslovenskog parlamenta dočekana kao grom iz vedra neba i sa velikom zabrinutošću i strahom od desnog skretanja.

Neposredno pred smenjivanje Ćosić je u intervjuu Adamu Mihnjiku, uglednom poljskom piscu i uredniku varšavskog lista "Gazeta viborča", rekao:

"Svet je prema Srbiji okrutan i nije spreman ni zainteresovan da sagleda njenu istinu... Jugoslavija je još od 1962. ili 1963. godine počela da se raspada, pretvarajući se od federacije u konfederaciju. Jer sve komunističke partije u republikama, naročito slovenačka i hrvatska, bile su prikriveno nacionalističke, skrivale su nacionalizam pod koncepcijom samoupravljanja. Najveću odanost ideji jugoslovenstva izražavala je srpska partija...

"Tri godine sam potrošio na stvaranje jugoslovenske opozicije, pre svega u Beogradu i Ljubljani, jer je Zagreb bio demoralizovan i nepripremljen za bilo kakvu jugoslovensku opciju. Verovao sam da beogradski i ljubljanski intelektualci mogu inspirisati reforme jugoslovenskog društva. Ali ništa od toga nije ispalo. Svi slovenački intelektualci bili su nacionalisti, a mnogi šovinisti, prikriveni ili otvoreni..."

Narednih dana i meseci, pa i godina, na Ćosića će se sručiti "opozicionarska bujica ponižavanja, kleveta, likovanja, pametovanja, negativnih procena" svih njegovih osobina. Pravi, tipičan srpski zverinjak. A on sam se ispoveda u svom dnevniku:

"Moj glavni cilj je bio podstaći promene u društvu i državi, spasti državno jedinstvo Srbije i Crne Gore, ostvariti mir... Šta sam uradio? U unutrašnjoj politici malo... Trudio sam se da budem uzor demokratizma i državničke skromnosti. Radio sam i po petnaest sati dnevno... pa ipak nije bilo uslova da svoj nacionalni i državni program razvijem i u potpunijem vidu obznanim narodu..."

Ćosić otvoreno kaže:

"Skoro dve decenije sam ubeđen da Kosovo treba podeliti i trajno rešiti albansko-srpske antagonizme, a pritom spasti Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu... po atoskom modelu u grčkoj državi..."

U državi i društvu - opšti je haos. Njega muči sutrašnjica Srbije - jer ona ubrzano propada.

"Gotovo čitavo društvo razbolelo se od nerada, lopovluka, nepoštenja, kriminala..."

(Nastaviće se)