Kneže, vraćaj krunu!

ZAINTERESOVANE sile su u proglašenju kraljevstva videle neprihvatljiv čin pretorijanaca. U momentu kada su njihovi posrednici od Porte tražili i formalno primirje, a ne samo odustajanje od napada osmanske vojske na srpske položaje, vaskrsavanje srpskog kraljevstva moglo je samo da izazove osmanske komandante na još veće nasilje.

Ruski konzul u Beogradu, Nikolaj A. Karcov, primio je telegram od svog ministra spoljnih poslova Gorčakova. Zato je svoje kategorično protivljenje odmah izrazio knezu Milanu, s upozorenjem da bi kraljevstvo moglo da baci Srbiju u najveću nesreću.

Austrijski konzul, knez Vrede, reagovao je ultimativno na vest o proglašenju kraljevstva u Deligradu. Ako srpska vlada bude primila kraljevsku krunu, onda bi on za 24 časa pošao iz Beograda.

Engleski konzul u Beogradu Vilijam Vajt protivio se na sebi svojstven način. Konzuli garantnih sila, osim ruskog, javljali su se ministru spoljnih poslova Jovanu Ristiću i predavali mu neprijatna rešenja svojih vlada.

Austro-Ugarska je posebno protestovala protiv srpskog kraljevstva na Moravi. Reakcija je bila oštra, s ponavljanom pretnjom da će konzul iz Beograda biti povučen, a vojska upućena na srpsku granicu ukoliko bi se i formalno potvrdilo nezavisno kraljevstvo.

Ruska vlada bila je posebno pogođena. Gorčakov je upozorio "da bi preduzeće Černjajeva moglo baciti Srbiju u najveću nesreću, i zato savetuje knezu da odbije krunu". Konzul Karcov je srpskoj vladi preneo poruku 18. septembra, a 26. septembra je ponovo podsetio Jovana Ristića na opasne posledice pokreta za nezavisno kraljevstvo. Rusija ne bi mogla da zbog "srpskog kraljevstva dođe u sukob s Austrijom". Ako Srbija ne bude odustala od nezavisnog kraljevstva, onda bi se moglo dogoditi da svi konzuli "ostave Beograd, a Austrija s vojskom uđe u Srbiju".

Ruska vlada se, suprotno Černjajevljevoj želji, oštro usprotivila nezavisnosti kraljevstva na Moravi. Zatražila je od kneza Milana i srpske vlade da se brzo odreknu dalekosežne proklamacije. Duhovi velikih sila, usaglašeni u načelu na politici status kvo, bili su uzbuđeni.

ProglaŠenje nezavisnog kraljevstva odjeknulo je daleko. Od Deligrada do Beograda, Carigrada, Petrograda i velikih gradova Evrope. Rasprave o neobičnom činu s Morave, granice hrišćanske Evrope, "potekoše na sve strane". Događaj je tumačen različito, samo u Beogradu "na preko sto načina".

Evropa i svet pratili su srpsko-osmanski rat s velikom pažnjom. Događaji na spoju kontinenata i granici koja se rađala u politici interesnih sfera i oslobodilačkih ratova država i naroda hrišćanske Evrope imali su izuzetan značaj. Vlade i vođstva država vodili su politiku diktiranu prioritetnim interesima. Učešće velikog broja dobrovoljaca sa svih kontinenata na obe zaraćene strane uvećalo je međunarodnu važnost neobičnog događaja.

IzveŠtaji s Morave na izmaku leta otkrivali su ne samo ono što se događalo nego su nagoveštavali uzbudljivu budućnost. "Narodna vojska srpska proglasila je kneza Milana za kralja srpskog, a Srbiju za nezavisnu državu." Tako je novosadska "Zastava" počela uvodni tekst u nedelju 19. septembra 1876. pod naslovom "Srpska kraljevina".

"Cvet naroda srpskog, najjedrije snage srpske... pod oružjem u teškom vremenu za Srpstvo na svečan način zalaže se neustrašivo za slavu i veličanstvenu narodnu zastavu slobode i nezavisnosti i istrajno pronosiće je nad srpskom zemljom kroz ma koliko jake neprijateljske redove." Velika meta bila je istaknuta na početku slavne vojne na Deligradu.

"Propagandne kovnice laži" smišljale su storiju o nestanku Srpstva na Balkanu tokom bašibozučkog zatiranja hrišćanstva u evropskoj kolevci civilizacije.

ProglaŠenjem kraljevstva i nezavisnosti ućutkane su glasine o osmanskim uslovima za mir: da srpski gradovi prime osmanske posade, knez Milan da traži oproštaj u Carigradu, a Srbija da plati ratnu odštetu.

Govornici iz naroda su se smenjivali na sceni tek proglašenog kraljevstva, kako se moglo dokučiti iz potonjih vatrenih sećanja egzaltiranih učesnika nesvakidašnjeg događaja.

Srpskim oslobodilačkim pregnućem na evropskom istoku je začet nov kulturni krug na pragu nove epohe hrišćanskog i slovenskog pokreta. "Moravski čin" bio je i vrsta poziva slobodnog duha svetu da ustane protiv bašibozučkog nečoveštva. Dobrovoljci iz velikog broja zemalja, mimo vladinih politika, ukazivali su na smisao proglasa nezavisnosti zajednice ljudi u slavu prvog dana mira.

Moderno doba pokrenulo je republikanski duh u novom obliku sa zapada Evrope. Novo se sporo probijalo nasuprot ustaljenog postupka naroda da uzdiže pojedinca iz svoje sredine na vladalački presto i kruniše ga. Volja naroda se poistovetila s voljom božjom. U njoj se nalazio izvor svake svetovne vlasti. Zato su i najveći samodršci poštovali tu volju. Kako na Zapadu, tako i na Istoku, u velikoj Rusiji.

Zašto to ne bi važilo i za Srbiju, srpski narod i srpskog vladara - kneza Milana? Zašto ne u svečanom i uzvišenom času, kada se presto orošava krvlju Srba i stranih boraca za slobodu? Zašto, kada se kruna podizala iz srca naroda i ispunjavala petovekovni kosovski san? To ni sam knez Milan ne bi smeo da odbije da se ne bi ogrešio o narodnu volju.

(Nastaviće se)