Čudesni Gruzin Koba

TOKOM tridesetih i četrdesetih godina veliki broj članaka i mnogo knjiga posvećeni su početnim etapama u Staljinovom revolucionarnom radu na Kavkazu. U tim radovima Staljinu se pripisivalo mnoštvo zasluga koje nisu bile njegove. Međutim, svi autori, uključujući i L. Beriju, ćutke su prelazili preko Staljinovog učešća u terorističkoj delatnosti na Kavkazu.

Staljin je 1907. godine prešao na rad u bakusku organizaciju RSDRP, pošto mu zbog učešća u "eksima", nije bio bezbedan boravak u Tiflisu. Osim toga, u socijaldemokratskom pokretu u Gruziji prevladavali su menjševici, koji su bili i odlučni protivnici terora. Staljin je učestvovao u organizovanju velikih akcija radničke klase Bakua, koje su skrenule pažnju V. I. Lenjina.

Kasnije, S. I. Kavtaradze, aktivan učesnik u revolucionarnom pokretu u Zakavkazju, sećao se kako je mladi Staljin često bio grub i naprasit prema drugovima, počesto ih je zasipao psovkama. Ali, to nije bio nekakav izuzetak. Primeri ovakve plahovitosti i grubosti bili su prilično rasprostranjeni u revolucionarnoj sredini.

Iz Staljinovog ličnog života u tom periodu treba istaći smrt njegove prve žene Jekatarine Svanidze, sa kojom je proveo nekoliko godina i bio veoma vezan za nju. Njihov sin Jakov je bio prepušten starateljstvu rođaka.

Tokom 1911-1912. godine Staljin nastavlja rad u prestonici Ruske carevine. Njegovi članci često izlaze u peterburškom listu Zvezda, u novinama Pravda i Socijal-demokrat. Njegove zasluge su bile primetne. Na Šestoj sveruskoj konferenciji RSDRP, koja je održana januara 1912. godine u Pragu, bio je vanredno kooptiran u sastav CK Partije.

O ambicioznosti a, istovremeno, o Staljinovoj samostalnosti govori i činjenica da se sa Lenjinom uopšte nije saglašavao u svemu, mada je pripadao frakciji boljševika. Na primer, tokom 1905-1906. godine Staljin se izjasnio protiv Lenjinovog programa za nacionalizaciju zemlje i ukidanja prava na privatno posedovanje zemlje.

Tokom 1910-1912. godine Staljin, poput Lenjina, nije bio sklon zaoštravanju i produbljivanju borbe između boljševika i menjševika. Pred Prašku konferenciju, u pismu upućenom M. Chakaju, Staljin kaže da je Lenjinova borba za obnavljanje partijske organizacije - "bura u čaši vode". Posle Praške konferencije Staljin je, za razliku od Lenjina, zahtevao popustljivost u odnosu na takozvane likvidatore. U Staljinovom prvom članku, pisanom za Pravdu, govorilo se o jedinstvu socijaldemokrata "po svaku cenu", "bez razlikovanja frakcija".

Teško da je lično Lenjin zapažao ta razilaženja. Staljin je prvi put susreo Lenjina na Tamersforskoj konferenciji boljševika 1905. godine, a zatim na Četvrtom i Petom kongresu RSDRP. Ti susreti su ostavili veliki trag u Staljinovom sećanju. Međutim, Lenjin tada nije obratio pažnju na mladog partijskog radnika sa Kavkaza. Staljin i Lenjin su se lično upoznali tek krajem 1912. godine, kada je Koba, aktivan učesnik u organizaciji i uređivanju prvog legalnog boljševičkog lista Pravda, otišao u Krakov kod Lenjina, na savetovanje CK sa partijskim radnicima.

Tu, u Poljskoj, Staljin je napisao svoj rad „Marksizam i nacionalno pitanje“, koji je Lenjin pozitivno ocenio. Staljin je tada ostavio najbolji utisak na Lenjina. U jednom pismu Gorkom, Lenjin je napisao: "Kod nas je zaseo jedan čudesan Gruzin i piše veliki članak za „Prosvešćenije“, pošto je prikupio sav austrijski i ostali materijal".

U vezi sa radom redakcije lista Pravda, Lenjin je tih meseci nekoliko puta pisao i lično Staljinu. Međutim, te veze su bile još toliko labave da je Lenjin ubrzo zaboravio Staljinovo prezime. "Sećate li se Kobinog prezimena?" - pisao je Lenjin Zinovjevu, u julu 1915. godine. Zinovjev se nije sećao, a u novembru 1915. godine Lenjin piše V. A. Karpinskom: "Velika molba: saznajte (od Stepka ili Mihe) prezime Kobe (Josif X"?? Zaboravili smo). Veoma mi je važno!!" Povod je bilo Staljinovo pismo Lenjinu iz progonstva u Turuhansku, ali nije mogao da mu odgovori jer se nije sećao njegovog prezimena.

"Filip mi je pričao i o susretu sa Staljinom tamo, u Turuhansku. Po nepisanom zakonu, običaj je bio da im svaki novoprispeli drug, podnese izveštaj o situaciji u Rusiji. A od koga se moglo očekivati zanimljivije i dublje osvetljavanje svega što se dešavalo u dalekoj, tako davno ostavljenoj Rusiji, ako ne od člana boljševičkog CK? Za njega su pripremili zasebnu sobu, od sasvim oskudnih sredstava nabavili su neku hranu... Stigao je!... Ušao je u sobu pripremljenu za njega, i više nije izlazio iz nje! Nije im podneo ni izveštaj o situaciji u Rusiji", piše supruga Filipa Zaharova.

Staljina su poslali u Kurejku, selo koje mu je bilo određeno, a uskoro su saznali da je prigrabio sve knjige Dubrovinskog i potpuno ih uzeo u svoj lični posed. Međutim, još pre Staljinovog dolaska, prognanici su zajedničkim dogovorom odlučili da će biblioteku Dubrovinskog, u znak sećanja na njega, smatrati zajedničkom pokretnom bibliotekom. Kojim pravom je prisvaja jedan čovek? Vatreni Filip je otišao da se raspravlja. Staljin ga je primio onako kako bi otprilike carski general mogao da primi vojnika redova koji se usudio da mu izađe pred oči sa nekakvim zahtevima. Zbunjeni Filip (svi su bili zbunjeni!) čitavog života je nosio mučninu od tog razgovora i nikad nije menjao nepovoljno mišljenje o Staljinu".

(Nastaviće se)