Odani vojnik partije

Taj mit je sovjetska istorijska nauka srušila još početkom šezdesetih godina.

Još 29. maja 1918. godine, u vezi sa zaoštravanjem situacije sa namirnicama u Moskvi i u centralnim gubernijama Rusije, Sovnarkom RSFSR imenuje Staljina za opšteg rukovodioca za pitanja snabdevanja na jugu Rusije, dajući mu vanredna prava. Staljin 4. juna putuje u Caricin. Tamo zatiče gužvu i haos.

Postepeno je Staljin prisvojio sebi i sve glavne vojne funkcije na severnom Kavkazu. Lenjinu je pisao: "Žita je mnogo na jugu, ali da bi se uzelo, treba imati sređen aparat, koji ne nailazi na prepreke od strane ešelona, komandanata armije i dr. Štaviše, trebalo bi da vojska pomaže proizvođačima. Pitanje proizvodnje prirodno se prepliće sa vojnim pitanjem. Radi koristi u poslu, potrebna su mi vojna punomoćja. Već sam pisao o tome, ali nisam dobio odgovor. Vrlo dobro. U tom slučaju, ja ću sam, bez formalnosti, poskidati one komandante armija i komesare koji kvare posao. Tako mi sugerišu interesi posla, i naravno, neće me zaustaviti nemanje papira od Trockog."

Prve Staljinove žrtve bili su vojni stručnjaci, koje je počeo ne samo da isteruje s posla već često i da strelja. Staljin se krajnje neprijateljski i nepoverljivo odnosio prema A. J. Snesarevu, vojnom rukovodiocu Severnokavkaskog vojnog okruga.

General carske armije i istovremeno istaknuti naučnik-orijentalist A. J. Snesarev među prvima je dobrovoljno stupio u Crvenu armiju. Energično je rukovodio vojskom, pomogao da se organizuje odbrana Caricina i zaustave belokozaci. Pa ipak, Staljin u to vreme šalje u Moskvu telegram kojim optužuje Snesareva za sabotažu. Staljin je smatrao da je Snesarevljev plan za odbranu grada štetan. Na kraju, samovoljno je ne samo smenio već i uhapsio Snasareva. Po Staljinovom naređenju, uhapšen je i gotovo čitav štab vojnog okruga, sačinjen od vojnih stručnjaka. Na jednoj od barži, koja je stajala na Volgi, stvoren je ploveći zatvor, koji je neočekivano potonuo, zajedno sa većinom zatvorenika.

Na Staljinovo insistiranje, stvoren je novi plan odbrane Caricina. Sa severnog sektora fronta povučen je deo vojske s ciljem napada zapadno i južno do Caricina. Kako svedoče vojni istoričari V. Dudik i D. Smirnov u "Vojno-istorijskom žurnalu" (1965), "to je narušilo stabilnost s mukom organizovane odbrane... Dana 1. avgusta počeo je neobezbeđen napad, a do 4. avgusta prekinuta je veza sa jugom, grad je ostao odsečen od centra. Morali su hitno prebacivati jedinice na severni borbeni sektor". Staljin je neuspeh napada svalio na bivšeg vojnog rukovodioca Snesareva, od koga je nasledio tobože potpuno dezorganizovanu vojsku.

Tada je radi istrage u Caricin stigla inspekcija Višeg vojnog sovjeta sa A. I. Okulovom na čelu. Snesarev je hitno oslobođen iz zatvora i imenovan za načelnika odbrane Zapadnog rejona.

Sukobi u Caricinu su se negativno odražavali na borbenu sposobnost Južnog fronta. Trocki, predsednik Revolucionarnog vojnog sovjeta Republike, telegrafisao je u Moskvu:

"Kategorički insistiram da Staljin bude opozvan. Na Caricinskom sektoru stvari idu loše, bez obzira na nadmoć u snagama. Vorošilov je u stanju da komanduje pukom, ali ne i armijom od pedeset hiljada ljudi. Ipak ga ostavljam za komandanta Desete armije, ako bude hteo da polaže račune komandantu fronta Sitinu."

Staljin je bio opozvan iz Revolucionarnog vojnog sovjeta Južnog fronta i povučen u Moskvu.

Neuspesi i sporovi događali su se tih meseci na svim frontovima građanskog rata. Uvođenje vojnih stručnjaka iz redova carskih oficira i generala odvijalo se krajnje teško. Crvena armija je ipak uspela da zadrži Caricin, i nikome nije bilo ni na kraj pameti da se Staljin kazni. Štaviše, istovremeno s pozivanjem u Moskvu Staljin je, na predlog Trockog, bio imenovan za člana RVS Republike.

Kraj 1918. godine Staljin provodi u Moskvi, prisustvuje Prvom kongresu muslimana-komunista u Moskvi, pravi plan dekreta o nezavisnosti Estonije, učestvuje u organizaciji Beloruske Sovjetske Republike.

Lenjin se na Osmom kongresu RKP (b) uzdržao od kritike Staljina i u svom govoru je odobrio čak i streljanja, izvršena u Caricinu. "Kod nas je bilo nesuglasica, grešaka - niko to ne poriče. Kada je Staljin vršio streljanja u Caricinu, ja sam mislio da je to greška, mislio sam da je pogrešno streljati, a ovi dokumenti, koje je citirao drug Vorošilov, otkrivaju našu grešku. Moja greška je otkrivena, a ja sam telegrafisao: Budite pažljivi. Ja sam napravio grešku. Ali svi smo mi ljudi."

Međutim, u osnovnom pitanju - o iskorišćavanju vojnih stručnjaka i o disciplini u armiji - Lenjin je bio nesalomljiv i surovo je osudio rad rukovodilaca u Caricinu, u prvom redu Vorošilova. Ogromne gubitke, koje je Crvena armija pretrpela kod Caricina, Lenjin je objašnjavao pre svega partizanštinom i zanemarivanjem vojnih stručnjaka.

TEROROM ZAVODI RED

KoristeĆi svoja punomoćja, Staljin uzima svu vlast u rejonu Caricina. Nema sumnje da je on u Caricinu obavio veliki posao na zavođenju reda u pozadini i na frontu, i na snabdevanju namirnicama u industrijskim centrima Rusije. Međutim, Staljin je već tada izabrao masovni teror kao osnovno sredstvo za zavođenje tog "reda". On je Lenjinu napisao: "Teram i psujem sve, koga god treba, nadam se da ću ubrzo srediti ‘situaciju’. Možete biti sigurni da neću poštedeti nikog, ni sebe ni druge, ali hleb ćemo im ipak dati."

(Nastaviće se)