Slepi poslušnik vođe

STALJIN i Ždanov su 25. septembra 1936. iz Sočija poslali telegram upućen Kaganoviču, Molotovu i drugim članovima Politbiroa. U telegramu je pisalo:

"Smatramo da je apsolutno neophodno i hitno imenovati druga Ježova na dužnost narodnog komesara za unutrašnje poslove. Jagoda očigledno nije bio na visini svog zadatka u poslu raskrinkavanja trockističko-zinovjevskog bloka. U tom poslu OGPU kasni četiri godine. O tome govore svi partijski radnici i većina oblasnih predstavnika NKVD."

Već sutradan Jagoda je bio smenjen sa dužnosti narodnog komesara za unutrašnje poslove i imenovan za narodnog komesara za vezu. Centralne novine su tog dana izašle sa velikim portretima dvojice novih narodnih komesara - N. I. Ježova, imenovanog za novog rukovodioca sovjetskih kaznenih organa, i Jagode. Jagoda nije dugo bio na čelu narodnog komesarijata za vezu: uhapšen je početkom 1937. godine.

N. I. Ježov se nije slučajno našao na dužnosti narodnog komesara za unutrašnje poslove. Taj čovek, kome je bilo suđeno da odigra jednu od kratkih ali strašnih uloga u istoriji države, relativno brzo se uzneo među Staljinove favorite. R. Konkvest, govoreći o usponu N. I. Ježova, u svojoj knjizi "Veliki teror" piše o njemu kao o "iskusnom i nemilosrdnom izvršiocu".

Polemišući sa Konkvestom, I. A. Sac, stari član partije, književnik i bivši sekretar A. V. Lunačarskog, dobar poznavalac zakulisne strane mnogih događaja iz tridesetih godina, u svojim uspomenama svedoči:

"Još pre tih 'visokih' dužnosti, Ježov je u CK rukovodio odeljenjem za partijske kadrove. Međutim, po reakcijama ljudi koji su ga dobro poznavali, on tada, u redovima srednjeg ranga partijske hijerarhije, uopšte nije bio 'nemilosrdni izvršilac', niti je to bio još ranije, na još nižem rangu. Radeći u provinciji, ostavljao je utisak nervoznog ali dobronamernog čoveka, pažljivog, lišenog šepurenja i birokratizma. Možda je to bila maska. Međutim, tačnije od svega jeste to da su Staljinov sistem i uticaj samog Staljina napravili od njega dželata. U svakom slučaju, Ježovljeva dalja uloga, ponašanje i sudbina bili su iznenađenje za mnoge koji su ga poznavali pre NKVD."

Ježov zaista nije bio neka demonska ličnost. Poreklom iz siromašne radničke porodice, rano je ostao siroče, pa je od svoje dvanaeste godine odgajan u porodici A. Šljapnikova. Ježov je stupio u boljševičku partiju 1917. godine. U mladosti se nije odlikovao ni podmuklošću, ni zlobnošću, ni bilo kakvim drugim primetnim porocima, koji su tako karakteristični, na primer, za mladog Beriju. Ali od prvog susreta sa Staljinom, koji se dogodio, očigledno, za vreme Staljinovog putovanja u Sibir 1928. godine, Ježov je potpao pod njegov apsolutni, gotovo hipnotički uticaj.

Staljin je to primetio i počeo brzo da unapređuje Ježova u sistemu partijsko-državne hijerarhije. Ježov je 1929. godine imenovan za zamenika narodnog komesara za zemljoradnju SSSR, a 1930. godine postao je upravnik odeljenja za raspodelu robe i odeljenja za kadrove CK. Iako nije bio čak ni član CK, postao je veoma uticajan u partijskom aparatu, jer su u nadležnosti odeljenja kojim je on rukovodio bila mnoga značajna imenovanja na dužnosti i premeštaji.

Posle Sedamnaestog kongresa partije, na kojem je Ježov prvi put izabran za člana CK, karijera mu je još munjevitije krenula naviše. Nije poznato zbog kakvih zasluge je međunarodni radnički pokret izabrao Ježova i za člana Izvršnog komiteta Kominterne. Ali 1935. godine on je već jedan od sekretara CK VKP (b) i predsednik Komisije za partijsku kontrolu. Tokom 1935-1936. godine Staljin je Ježovu poverio kontrolu rada NKVD, što se veoma nije svidelo Jagodi. Ježov je vršio ne samo opštu kontrolu nego je i aktivno učestvovao u pripremi sudskog procesa Zinovjevu i Kamenjevu, prisustvovao je saslušanjima, davao naređenja odgovornim radnicima NKVD.

Kao što piše A. Orlov u svojoj knjizi, Jagoda je veoma bolno doživljavao Ježovljevo mešanje u poslove NKVD i pratio je svaki njegov korak.

"U suštini, na kartu je stavljena Jagodina karijera. On je znao da ga članovi Politbiroa mrze i da ga se plaše. Pod njihovim uticajem, Staljin je 1931. godine u 'organe' uputio Akulova, člana CK, koji je trebalo da stane na čelo OGPU. Istina, Jagodi je ubrzo pošlo za rukom da diskredituje Akulova i ubedi Staljina da ga ukloni iz 'organa'. Ali Ježov je zaista bio Staljinov favorit i stoga je predstavljao neuporedivo veću opasnost."

Dalje, A. Orlov iznosi verziju koja nije lišena osnova:

"Vršeći kontrolu pripremanja sudskog procesa uperenog protiv Zinovjeva i Kamenjeva, Ježov je očigledno već znao da će Staljin, posle nekoliko meseci, da ga imenuje za narodnog komesara za unutrašnje poslove. Jedino time može da se objasni neobično interesovanje koje je on pokazivao za metode operativnog rada NKVD i za čisto tehničku stranu obrade zatvorenika. On je voleo da noću, u društvu Molčanova ili Agranova, bane u isledničke kabinete i posmatra kako islednici iznuđavaju iskaze zatvorenika."

(Nastaviće se)