Mafija čedo režima!

ZEMUNSKI klan je nastao sredinom devedesetih, u vreme, kada je zbog rata, ekonomskog embarga i haosa nastalog posle raspada Jugoslavije, došlo do intenzivnog poslovnog udruživanja politike i podzemlja, policije i mafije, bezbednjaka i kriminalaca. Za to je postojala društvena klima, koja se izrodila na marginama srpskog nacionalnog buđenja, vladavine novog vožda i anarhije, nastale u vremenu nastanka političkog pluralizma.

- Režim Slobodana Miloševića stvorio je pet velikih kriminalnih grupa, među kojima je najgori i najsmrtonosniji bio zemunski klan. Sve je počelo krajem osamdesetih kada se pod okrilje srpske tajne policije naši mafijaši iz evropskog podzemlja vraćaju slobodno u zemlju i javno pokazuju. Nastavilo se već 9. marta 1991. godine kada su kriminalci zajedno sa policajcima učestvovali u demonstracijama i pravljenju nereda u centru Beograda, da bi vrhunac aktivnosti bila likvidacija premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine - tvrdi kriminolog Dušan Davidović iz Instituta za prevenciju kriminaliteta.

Davidović podseća da su tvrdi momci početkom devedesetih obezbeđivali i lidere SPS i JUL, ali i čelnike opozicije, pa su čak i na inauguraciji predsednika dr Vojislava Koštunice 6. oktobra 2000. godine oko Sava centra za obezbeđenje bili zaduženi bezbednjaci iz Vojske Jugoslavije, Resora državne bezbednosti, JSO, ali i nekoliko grupa “jakih” momaka iz Surčina i Zemuna, koji su kao telohranitelji bili sa pojedinim liderima DOS.

- Podaci iz istraga u Srbiji, a i u Hagu pokazuju da su SPS i JUL, sa grupom patriotskih nacionalnih stranaka, uz pomoć civilne i vojne tajne policije, stvorili paravojne, a u stvari mafijaške formacije za ratovanje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Sada kada znamo da se dobar deo tih militantnih jedinica tajne policije finansirao iz ilegalne trgovine narkoticima i kriminala koji prati krijumčarenje i distribuciju droge, možemo reći da je to bio pravi narko-patriotizam - tvrdi analitičar Zoran Dragišić.

Ovaj profesor bezbednosti primećuje da postoji ogromna sličnost između Arkana i Legije, komandanata paravojnih i specijalnih jedinica u vreme Miloševićeve vladavine. I jedan i drugi su bili ljudi iz podzemlja, koje je država angažovala za prljave državne poslove. I jedan i drugi su postali komandanti, čime su stavljeni pod apsolutnu kontrolu tajne policije i režima Slobodana Miloševića.

- Danas je jasno da ta sprega između ratnih veterana i mafijaša postoji i da su to zapravo isti ljudi. Sve je to iz jedne glave izašlo - zaključuje profesor Zoran Dragišić.

U specijalnoj izjavi datoj MUP, načelnik tajne službe u ostavci Radomir Marković je 2002. godine lično otkrio tu spregu politike i mafije. Pričao je da je Slobodan Milošević, na primer, naredio da se legalizuju poslovi Željka Ražnatovića Arkana, čija je supruga Ceca od Mire Marković tražila zaštitu za svoju porodicu. I objasnio:

- Opšte poznata stvar je bila u policijsko-bezbednosnim krugovima da je Marko Milošević bio u bliskim vezama sa određenim kriminogenim strukturama iz zemlje i inostranstva, kao i da je, uz pomoć šverca cigareta koji je vodio, postao jedan od najvećih dilera te robe, ostvarujući milionske devizne prihode. Dok sam ja bio načelnik RDB, desio se i značajan broj ubistava, koja uglavnom nisu do sada razjašnjena. Smatram da je najveći broj tih ubistava vezan za eliminisanje svedoka događanja u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih dejstava ili zbog neprihvatanja pravila koja važe u visokoprofitnim poslovima šverca cigareta, nafte, deviza, deficitarnih sirovina i slično.

Krajem devedesetih i početkom ovog veka sprega kriminala i politike prerasla je u čvrst oblik prave piramide zla, kako ju je nazvao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović:

- Suštinu problema sa mafijom činilo je kriminalno nasleđe u vidu specifične “piramide zla”. Ona je počinjala u osnovi društva, a završavala se u samom državnom vrhu. Nju je sačinjavala isprepletanost ratnih zločina počinjenih u naše ime i ratnog profiterstva sa organizovanim kriminalom, pokrivenim “patriotskim” biznisom, i njihova sprega sa vrhovima države, posebno civilnih i vojnih struktura bezbednosti. Kada je policija počela da crta tu piramidnu organizaciju, na čijem je vrhu, po mnogim indicijama, bio bračni par Milošević - Marković, moja ideja je bila da se celoj toj skupini sudi po postojećim odredbama krivičnog zakona, koje sankcionišu udruživanje radi vršenja krivičnih dela, odnosno zločinačko udruživanje, ne čekajući donošenje antimafijaških zakona. Ideja nije naišla na podršku mojih saradnika i tadašnjih tužilaca, tako da dalje nije razrađivana.

Prema Mihajloviću, ta nacrtana piramida mafijaškog organizovanja je ostala samo jedan radni papir, koji ne spada čak ni u službenu dokumentaciju policije:

- Moji saradnici i tužioci smatrali su da ne postoji dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv tako široke i velike skupine koja je činila tu piramidu. Jedno lice te piramide su činili klasični kriminalci, a drugo ratni profiteri i ratni zločinci, koji su činili razna zverstva u naše ime. Spajanje ova dva dela dovelo je do srastanja pojedinaca u važnim državnim institucijama sa kriminalcima i kriminalom.

(Nastaviće se)