Viđeni gosti centrale

PREMA rečima pukovnika Novakovića, veliki deo novca je potrošen na kuće za stanovanje, ali i na porodicu i žene. Svaki član "zemunskog klana" imao je po dve žene i dve porodice sa decom. Takav život je bio mnogo skup. Koliko je Spasojević bio dominantan, govori slučaj kada je dogovorio kupovinu 40 kilograma heroina. Posle toga nije imao nikakvog fizičkog dodira sa tom drogom, koju je Mile Luković nabavio u Prištini.

Heroin je dopremljen u Krčedin, gde je mešanjem napravljeno 80 kilograma droge, koja je presovana u pogače od po pola kilograma. Svi šefovi regiona dobijali su od tog tovara po 10 do 15 kila heroina i raspoređivali ga dilerima da drogu prodaju po gradovima Srbije. Četvrtu grupu klana činili su pripadnici "pajser brigade", odnosno batinaši koji su kontrolisali dilere da kvalitet heroina bude uvek isti i da ne rade za sebe. Oni su i uterivali dugove od narkomana ili preprodavaca, kažnjavali neposlušne dilere ili uklanjali članove konkurentskih grupa. I oni su radili 24 sata dnevno.

- Svi su u „zemunskom klanu“ radili za platu. Šefovi regiona su imali platu od 1.000 do 3.000 maraka mesečno, zavisno od toga kako im je išao posao. A dileri i batinaši su primali po 500 maraka. Najbolji od njih, a to je bila grupa od 15 članova, zbog svog odličnog rada bili su od direktora Dušana Spasojevića nagrađivani pravom da dobiju stan, da kupe ili sagrade kuću. "Zemunski klan" je ulagao u svoje "kadrove", brinuo o njima, tako da su, na primer, braća Krsmanović napravili kuću u Zemunu, a Sretko Kalinić u Novom Sadu - tvrdi Mile Novaković.

Dobar deo prve zarade od trgovine drogom Dušan Spasojević je uložio u izgradnja poslovne zgrade i tri stambene kuće sa bazenom u Šilerovoj ulici u Zemunu. Imao je tada 30 godina, a za izgradnju ove tvrđave "zemunskog klana" potrošio je tri miliona maraka. Za četiri godine, koliko je gradnja trajala, zgrada je jednom rušena do temelja, jer se Spasojeviću projekt nije dopao. I potom opet izgrađena. Kako tvrde komšije iz Šilerove, petorica radnika su stradala na ovom gradilištu.

Krajem devedesetih taj kraj Zemuna dobio je novo ime: Ulica Dušana Spasojevića, kako je bilo ispisano crnim sprejom po jednoj beloj folksdojčerskoj kući. Svaki posetilac ovog zdanja prolazio je kroz portirnicu tržnog centra, u kojoj je bilo 12 monitora sa 12 kamera koje su snimale čitav prostor između Ugrinovačke preko Šilerove i Bosanske do Prvomajske ulice.

Komšije iz Gornjeg grada u Zemunu i danas tvrde da je Spasojević imao tri kruga obezbeđenja. Dva su bila napolju, oko naselja i ispred zgrade u Šilerovoj 38, a jedno unutra. Čak i u dnevnoj sobi, gde su stajala četiri monitora i prikazivala situaciju oko kuća, Dušan Spasojević, Mile Luković i njihovi telohranitelji držali su pištolje u ruci ili na stolu na kome je Dušanova ćerka Jovana pisala domaći zadatak. Dušan je imao običaj da šeta po kući sa pištolje i da viče: "Mi smo najbolji!"

To je u jednom trenutku postao ratni poklič vođe "zemunskog klana". Naime, "zemunci" su se tih godina sukobljavali s mnogim kriminalnim grupama i pojedincima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu...

- Spasojeviću je bila moć udarila u glavu. Stalno mu je bila priča da ćemo prvo da ubijemo ovoga, pa onoga, uglavnom, stalno je pominjao da neko treba da se ubije. Govorio je da smo "mi država u državi, da smo moćniji od države" i prosto je uvukao neke ljude u tu moć - posvedočio je Miladin Suvajdžić.

Legija je "žmurio" na ove Spasojevićeve planove o likvidacijama, jer ga je i sam koristio za određene "poslove". Kada je ubijen Arkan, Legija se pojavio sa tom pričom da svako koga oni stave na spisak treba da se ubije u ime DB. Ovog trenutka, prema najnovijim saznanjima, klanu na indirektan način pristupa i Luka Bojović, koji je više nego zainteresovan da osveti "komandantovu smrt". Legija i Spasojević, pod plaštom "osvete", međutim, uklanjaju i sve one za koje misle da mogu da im smetaju u "poslu".

- Lainović je ubijen 21. marta 2000. zato što se družio sa Skoletom, Ćandom, on se takođe bavio prodajom droge, nafte, cigareta, oružja. To je prosto netrpeljivost između ovih grupa, oko droge i ostalog. Bila je priča da je u ubistvo Arkana bio umešan Skole i njegovi iz grupe, a to je i istina. Zbog toga je Legija plasirao ovu priču i tako se na spisku za likvidaciju našao i Branislav Lainović. Spasojević je sve to radio zbog svog interesa. Na taj način je izmanipulisao Legiju - pričao je Suvajdžić.

Zoran Davidović Ćanda, žestoki momak sa beogradskih ulica, ubijen je 23. marta 2000. po povratku iz Novog Sada sa sahrane Branislava Lainovića Dugog. Ubijen je na uključenju na auto-put Zagreb-Beograd, kod fabrike "Grmeč". Sa njim je poginuo i njegov saputnik Ivan Stojanović. Bili su u automobilu kome je trebalo da bude i Zoran Uskoković Skole.

Zdanje u Šilerovoj, iako centrala "zemunskog klana", postalo je krajem devedesetih i početkom novog milenijuma mesto na kome su se okupljali ljudi iz podzemlja, policije, pravosuđa i politike. Dolazili su, uglavnom, pojedinačno, da bi sa Spasojevićem dogovorili neki posao ili igrali šah. Tu se dogodio i susret koji će promeniti, ne samo sliku srpskog podzemlja, već i sudbinu naše zemlje.

(Nastaviće se)