Prvi pucanj u državu

ZORAN Vukojević Vuk je negirao na sudu, u zatvorenom delu procesa za javnost, da je član zemunskog klana. Ali je priznao da je znao da su njegov venčani kum Dušan Spasojević i članovi klana pre 5. oktobra 2000. govorili da "ubijaju za državu".

- Ja sam Spasojevića više puta vozio u Institut za bezbednost, gde se sastajao sa Radomirom Markovićem, bivšim šefom Državne bezbednosti Srbije, i sa Miloradom Bracanovićem, a tim sastancima je prisustvovao i Legija - svedočio je Vukojević.

Drugi svedok-saradnik Ljubiša Buha govoreći o atentatu na Draškovića ispričao je da su učestvovali Dušan Spasojević i Mile Luković, a koordinirali su Legija i tadašnji "bezbednjak" Milorad Bracanović.

- Za sve likvidacije uvek se pitao Rade Marković, ali i Bracanović. U njemu leže sve tajne. Bracanović bi naložio Legiji da izabere ubice i oni ubijaju. On može da pruži sudu sve dokaze - govorio je Ljubiša Buha.

Zoran Živković, istražni sudija Višeg suda u Podgorici, po zahtevu višeg tužioca doneo je tada rešenje o sprovođenju istrage protiv Dušana Spasojevića, Mileta Lukovića i Vladimira Jovanovića Japanca zbog krivičnog dela terorizma. Ali, Spasojević nije bio dostupan ni crnogorskoj policiji, a ni crnogorskom pravosuđu.

Buha je prvi ukazao da bi za nestanak Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine mogli da budu odgovorni Milorad Ulemek i Dušan Spasojević. Na sudu je utvrđeno da je ubistvo naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, radi eliminacije političkog protivnika. Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti naredio ubistvo Stambolića, koga su oteli i ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije.

U otmici su učestvovali Branko Berček (pucao Stamboliću u potiljak), Duško Maričić, Leonid Milivojević, Nenad Šare Škene (postao svedok-saradnik, otkrio mesto gde je zakopan Stambolić, kao i detalje zločina) i Nenad Bujošević. Šare je bio Legijin telohranitelj, dok je Nenad Bujošević osuđen za atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, oktobra 1999. godine.

- Suđenja su otkrila da je Dušan Maričić Gumar bio šef tog operativnog tima JSO, koji je direktno sa Legijom obavljao sve specijalne zadatke. Ispostavilo se da je taj Legijin i Gumarov tim učestvovao u operacijama protiv Vuka Draškovića, i u Budvi i na Ibarskoj, a takođe i u operaciji otmice i ubistva Ivana Stambolića. Spajanjem u mafijaškom biznisu sa Legijom šef zemunskog klana je dobio uz sebe JSO, odnosno oružanu vojsku, koja je raspolagala i teškim naoružanjem. Zato je Dušan Spasojević bio veoma moćan i opasan čovek. A likvidacije mafijaša i političkih protivnika SPS i JUL krajem devedesetih i 2000. godine doprinele su da ojača vezu sa Miloradom Ulemekom i Resorom državne bezbednosti - objašnjava kriminolog Dušan Davidović tu spregu policije i mafije.

Slobodan Pažin, beogradski inspektor policije (osuđen kao pripadnik klana), dosta jasno je opisao liniju na kojoj je funkcionisala veza između vođa zemunskog klana i srpske tajne policije, koja ga je podržavala i čak čuvala.

- Legija je bio u dobrim odnosima i stalnim kontaktima sa Radetom Markovićem, koji je bio na čelu RDB. Milorad Ulemek je bio komandant JSO i kum sa Dušanom Spasojevićem. Prema tome, na toj relaciji Marković - Legija - Spasojević sve je dobro funkcionisalo. Navešću jedan primer. Posle pokušaja atentata na Vuka Draškovića u Budvi, lider SPO je sumnjičio Spasojevića, a MUP Crne Gore ga je tražio. Spasojević je otišao u GSUP Beograda. Međutim, došao je Legija i jednostavno ga odvezao iz GSUP - opisao je Pažin.

Član klana Dušan Krsmanović svedočio je o tajnoj vezi između Legije i Šiptara, koja je funkcionisala tako što je Spasojević "davao novac za JSO, kupovao im stanove, ali je jedinicu koristio za svoje nove planove - za otmice bogataša". Kidnapovanje i naplatu Vuka Bajruševića u novembru 2000. naredio je Dušan Spasojević Šiptar, a "tipovao" ga je Milorad Ulemek Legija.

U aprilu 2001. godine Spasojević je bio osumnjičen za otmicu Miroslava Miškovića, prvog čoveka "Delta holdinga". Spasojević je bio uhapšen, ali i ubrzo pušten na slobodu usled nedostatka dokaza.

- Za mene je otmica Miškovićeva bio nenadan i prvi najžešći udarac srpske mafije. Shvatio sam je veoma tragično - priča Dušan Mihajlović. - Mafija je mislila da i dalje može sa novom vlašću da radi ono što su radili u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Kidnapovanje i ucena bio je zapravo prvi pucanj mafije u novu državu. Dok je trajala operacija otkupa Miroslava Miškovića, u trenutku isporuke novca, kada je nama bilo najvažnije da spasemo Miškovićev život, policija je pratila kurire mafije koji su postupali po nalozima otmičara. Pošto je zemunska mafija imala svoje informatore u policiji, znala je da mi pratimo njene ljude.

(Nastaviće se)