Ulemek preti i Vladi

ZEMUNCI su odmah posle isplate novca dobijenog za otmicu Miškovića otišli u Nemačku, pa u Francusku i Španiju, da kupuju kokain. U maju 2001. godine, Spasojević, njegov kum Mile Luković, braća Miloš i Aleksandar Simović, kao i Vladimir Milosavljević, uhapšeni su u Francuskoj s lažnim pasošima. Zahvaljujući obnovljenim policijskim vezama, Francuzi su ih jednostavno strpali u avion i poslali u Beograd.

To prvo hapšenje Spasojevića, kao jednog od vođa klana, i ostalih „zemunaca“, bila je početna pukotina, koja je doprinela sve bržem ali kobnom urušavanju ganga. Pokazalo se da su Šiptarova dokumenta bila vrhunski falsifikovana, a francuske vize su bile prave.

Spasojević je bio besan i vikao je na srpske policajce: „Lišili ste ovu zemlju deviznog prihoda, miliona evra! Mi bismo koku iz Kolumbije izvezli na Zapad, a pare bi došle ovamo.“ Spasojević je bio pritvoren u Okružnom zatvoru od 3. maja do 7. septembra 2001. godine. Legija je izgubio živce, napio se u diskoteci u Kuli i zapalio je. Organizovao je političku i medijsku kampanju za oslobađanje Dušana Spasojevića i njegovih kompanjona. U tadašnjim novinama je pisalo da je „ministar policije uhapsio nevine ljude bez ikakvih dokaza i lažno ih optužio za otmicu svog prijatelja“.

Već u junu 2001. godine, opet iznervirani Ulemek je u beogradskom klubu „Stupica“, gde je sa ženom slavio rođendan Arkanove udovice, napravio incident. Izvadio je pištolj i pucao, pa je čak zamenik načelnika RDB Zoran Mijatović morao da ga smiruje. Kada je naslutio da će Okružno javno tužilaštvo da podigne optužnicu protiv njega, dao je otkaz na mesto komandanta JSO.

- I kao penzioner, Legija je imao policijsko obezbeđenje, jer je procene o obaveštajnoj zaštiti njegove ličnosti radila državna bezbednost. A Uprava za obezbeđenje ličnosti, koja je, takođe, bila u RDB, obavljala je poslove fizičkog obezbeđenja te ličnosti. Rešenje o zaštiti i obezbeđenju Legije potpisao je novi komandant JSO, pukovnik Maričić, koga je postavio penzionisani Milorad Ulemek - otkriva ovo vrzino kolo kriminolog Dušan Davidović.

Svedok-saradnik Dejan Milenković Bagzi je kazao da je otmica biznismena Milije Babovića 24. marta 2002. godine bila delo zemunskog klana, u kome je Milorad Ulemek već imao status komandanta mafije. Sloboda Milije Babovića je koštala više od deset miliona evra. Do tog saznanja je došao lično i tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović posle susreta sa Legijom.

- Ja sam dobio zahtev od otmičara Milije Babovića da ja budem taj koji će odneti kidnaperima novac za isplatu, jer jedino u mene imaju poverenja - rekao je tada Legija. - Došao sam da stavim policiji do znanja da je to zahtev otmičara i da ja moram da ga prihvatim i ispoštujem, jer je Milija Babović moj prijatelj. Uradiću to, bez obzira na rizike i na to što stavljam glavu u torbu, jer smatram da su kidnaperi opasni profesionalci.

Dušan Mihajlović otkriva njegovu igru:

- General Sreten Lukić i ja smo imali saznanja da je Ulemek „umešan“ u to kidnapovanje. Shvatio sam da je Legija u stvari debelo upleten u tu otmicu po svim osnovama. Milorad Ulemek ne samo da nije bio puki kurir otmičara, već je on sam bio isporučilac njihove pretnje policiji: „Ako se umešate, ubićemo Miliju Babovića.“

Jedno je bilo ne sporno, i pored toga što je DOS pobedio na izborima 5. oktobra 2000. godine i formirao novu vladu, moć Milorada Ulemeka, komandanta mafije, i Dušana Spasojevića, šefa zemunskog klana, od kraja 2001. neprestano je rasla.

- I kada je režim promenjen, kada je demokratija zakucala na vrata, mafija je samo promenila predsednika. Umesto kod Miloševića, komandant zemunskog klana Milorad Ulemek je odlazio kod čelnika DOS. Kako se sam hvalio, sa Đinđićem je pregovarao i doveo ga na vlast, a kod Vojislava Koštunice je došao da mu stavi do znanja da će čuvena jedinica JSO biti lojalna novoizabranom demokratskom predsedniku države - podseća kriminolog Dušan Davidović.

Legija je kao iskusni plaćenik umeo da presvuče kožu. Napustio je Miloševića i njegovu tajnu policiju i pridružio se demokratskim pobednicima. Još tokom NATO bombardovanja 1999. godine stiglo je naređenje da se likvidira lider opozicije Zoran Đinđić. To je tada tvrdio Legija, i stalno potencirao da je to odbio.

Miodrag Ulemek je imao kontakt sa mnogim važnim ličnostima bivšeg i sadašnjeg establišmenta. Po prirodi stvari, to su bili Jovica Stanišić i Rade Marković, ratni drug Nebojša Pavković, a noć uoči 5. oktobra 2000. godine sreo se sa Zoranom Đinđićem. Komandant JSO je potom 1. aprila 2001. godine bio u akciji kada je uhapšen Slobodan Milošević, koji je 28. juna iste godine izručen Haškom tribunalu.

Priča se da su u toj operaciji učestvovali i neki članovi zemunskog klana. Ulemek je potom javno govorio da je on „doveo DOS na vlast“. Dakle, da je doveo na vlast i Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu. I da zato ima pravo da vlada Srbijom. Pretio je da će sve pobiti u Vladi Srbije, pohapsiti sve u DOS, posmenjivati funkcionere i postaviti novo rukovodstvo.n

(Nastaviće se)