Hici u Đinđića i državu

OHRABRENI uspehom pobune, ostvarenim rezultatima i produbljivanjem podela u vlasti, bosovi mafije, u sprezi sa Legijom i njegovim momcima u JSO, počinju pripreme za ozbiljnije operacije. Bili su strašno moćni. Pravi cilj je promena neposlušne vlasti. U jesen 2002. godine objavljuju i svoj "politički program" preko otvorenog pisma koje je srpskoj javnosti uputio Milorad Ulemek Legija - analizira tadašnju situaciju dr Milan Pašanski.

Prema rečima našeg sagovornika, to je bio pokušaj promene vlasti nasilnim putem, pokušaj da se reformske prozapadne snage skinu sa političke scene i dovedu "zdrave nacionalne patriotske" snage, koje će nastaviti staru politiku. I koje će omogućiti izvršiocima da imaju ulogu iz vremena Slobodana Miloševića.

Zemunski klan je krenuo da ubije premijera Zorana Đinđića. Milorad Ulemek je zagovarao državni udar kroz šifrovanu operaciju "Stop Hagu", da bi se na taj način zaustavile namere, servirane kao Đinđićeve, o rasformiranju JSO, o hapšenju i slanju svih članova jedinice u Hag.

- Oni su mogli tada tako da razmišljaju, jer su bili naoružana ulična armija i najjača sila u Srbiji. Ovo zločinačko udruženje krajem 2002. godine prerasta u udruženje za vršenje terorističko-kriminalno-političkih delatnosti, čiji je cilj konačan dolazak na vlast. Za to su imali veze s ličnostima iz državnog aparata, policije, sudstva, tužilaštva, BIA ... - kaže profesor bezbednosti dr Milan Pašanski.

Na Novom Beogradu kod hale "Limes" pokušan je atentat na premijera Zorana Đinđića 21. februara 2003. godine. Premijer je nastavio put ka aerodromu da bi posetio Banjaluku i nastavio u Frankfurt, gde je održana donatorska večera za dovršetak radova na Hramu Svetog Save u Beogradu.

Atentatoru sa kamionom, Dejanu Milenkoviću Bagziju, određen je osmodnevni pritvor. Sledećeg dana Bagzi je pušten iz pritvora, sa obrazloženjem vanparničnog veća Četvrtog opštinskog suda da je on "trgovački putnik i da bi mu dalje zadržavanje u pritvoru onemogućilo da izdržava porodicu".

Bio je to, otkriće se, četvrti pokušaj ubistva premijera Srbije.

- Dan posle propalog atentata, lider radikala Vojislav Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu u Hagu. Napravio je aluziju sa ubistvom poslednjeg Obrenovića i sa svojim odlaskom u Hag, odnosno Pašićevim odlaskom u banju. Time je jasno rekao šta će se dogoditi kada on ne bude tu. Šešelj je faktički bio glasnogovornik "krvavog proleća", koje se i desilo. To je bila psihološka priprema javnosti za nešto što će se dogoditi. Sve je bilo mnogo ozbiljnije nego pokušaji koji su išli preko "Identiteta" i članaka koje je mafija naručivala protiv Đinđića i mene - kaže Dušan Mihajlović.

Vlada Srbije, premijer i policija doneli su tajnu odluku da uhapse Legiju, Spasojevića i članove zemunskog klana 13. marta 2003. godine. Premijer Đinđić to i najavljuje izjavom za medije: "Specijalni tužilac već radi na nekim slučajevima." U Legijinoj glavi se upalilo svetlo koje je upozoravalo na opasnost.

Legija 1. marta 2003. doznaje od Zvezdana Jovanovića da je neki Zvekijev rođak iz Uprave bezbednosti GŠ Vojske SCG načuo kako će Legija biti uhapšen 15. marta. Ulemek tada napušta svoj stan u Filmskom gradu, gde ga je obezbeđivala JSO, prelazi u "štek", stan u Omladinskih brigada 8 i postaje ilegalac.

Advokat Dragoljub Todorović je to opisao ovako:

- Kako je Legija novoj vlasti prodao Miloševića, tako je odlučio preko noći da proda i Zorana Đinđića! Za četvrtak, 13. mart 2003, dogovara se u tužilaštvu Čumetovo saslušanje po ZKP, i istovremeno hapšenje "zemunaca". Legija prethodno u utorak, 11. marta, zove Jovana Prijića i traži da se njih dvojica nađu tog dana, ali Prijić nije pristao. U utorak, 11. marta, Jovan Prijić kaže: "U četvrtak, 13. marta, hapsimo Duću i sve ostale!" U noći između ponedeljka (10. marta) i utorka (11. marta), Zoran Đinđić je zapretio republičkom tužiocu Siniši Simiću i okružnom tužiocu za Beograd Radetu Terziću da će ih pohapsiti ako se odmah ne krene u akciju protiv zemunskog klana.

Pošto je zemunski klan imao svoje špijune u vlasti i policiji, bio je uvek korak ispred države. Dr Zoran Đinđić je 12. marta 2003. godine, u 12.30, imao zakazan sastanak Antikorupcijskog tima. Trebalo je da primi i švedsku ministarku Anu Lind, koju je nekoliko nedelja kasnije ubio u Stokholmu srpski doseljenik Mihailo Mihailović. Ispred pomoćnog ulaza u zgradu Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine u 12.25 Đinđić je ubijen.

VrŠilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u zemlji, a Vlada trodnevnu žalost.

- Nama u policiji bilo je jasno da je reč o terorističkom aktu, o pokušaju državnog udara, i da je država ugrožena. Iz te kvalifikacije podrazumevalo se da su vanredne mere adekvatan odgovor - priča Dušan Mihajlović. - Odluka je bila direktna posledica političke procene Vlade Srbije. Procena je bila dobra, jer je uvođenje vanrednog stanja sprečilo nastavak operacije "Stop Hagu". Sprečen je državni udar koji je počeo 12. marta ubistvom predsednika Vlade Srbije. U bezbednosnom smislu, 12. mart je teroristički akt koji za Srbiju ima isti značaj kao 11. septembar za SAD. To je bio pucanj u državu i njenu mladu demokratiju.

(Nastaviće se)