Zavera protiv vlade

ŠEF zemunskog klana Dušan Spasojević očekivao je smenu vlasti i povratak komunista na kormilo države, a Milorad Ulemek Legija, iskusniji u takvim stvarima, spakovao se i pobegao iz Srbije - podseća dr Milan Pašanski, ekspert za terorizam. - Ono što ih je obojicu veoma iznenadilo, bilo je uvođenje vanrednog stanja, koje uopšte nisu očekivali. Spasojević je tih dana stalno isticao: "Nismo računali na ovo", jer je po njihovom planu trebalo, tri dana posle ubistva premijera, da izvrše još jedno. Očekivali su nastanak haosa, kao i da im se tada pridruže političke struje suprotstavljene Đinđiću. Očekivali su i podršku nekih patriotskih snaga, čak i nemire, pa i sam građanski rat.

Posle raspisivanja poternice za Mirjanom Marković 31. marta, MUP Srbije raspisao je poternicu i za Markom Miloševićem 4. aprila. Pritvoren je Milorad Bracanović, zamenik načelnika BIA, 6. aprila. Zvezdan Jovanović Zmija je priznao ubistvo Zorana Đinđića. Uhapšeni su general Aco Tomić, bivši načelnik službe vojne bezbednosti, i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, zbog sumnje da su se sastajali sa pripadnicima zemunskog klana.

MUP Srbije je 29. aprila 2003. godine podneo krivičnu prijavu protiv 45 pripadnika zemunskog klana i njihovih pomagača za ubistvo premijera Đinđića i za još 17 ubistava. Podneta je krivična prijava za ubistvo srpskog premijera u vezi sa krivičnim delom terorizma i za krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti protiv 45 osoba, od kojih je 10 još bilo u bekstvu. Među njima su i bivši pripadnici Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije, političke ličnosti i visoki vojni oficiri.

Takođe, podneta je krivična prijava zbog atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. godine, protiv Slobodana Miloševića, osumnjičenog kao nalogodavca, i generala Nebojše Pavkovića, osumnjičenog kao pomagača.

Potpredsednik Vlade Nebojša Čović optužio je predsednika SRS Vojislava Šešelja da je na "oproštajnom ručku", pred odlazak u Hag, dao instrukcije za "fizičku eliminaciju" Zorana Đinđića. Ako se njima dodaju Slobodan Milošević i bivši načelnik RDB Srbije Rade Marković, onda je bilo jasno zašto su ljudi iz Vlade Srbije, posle atentata, tvrdili da je na delu državni terorizam, stranačka zavera sa mafijom i, kako je to ministar policije rekao, antihaški lobi.

Premijer je sahranjen u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju 15. marta 2003. Sahrani su prisustvovali zvaničnici iz preko 60 zemalja i više stotina hiljada građana.

Atentat zemunskog klana na premijera Srbije totalno je izmenio život u našoj zemlji. Na ključno pitanje zašto nije do danas razotkrivena politička pozadina atentata na srpskog premijera, profesor Dobrivoje Radovanović kaže:

- Politička pozadina ubistva srpskog premijera nije razotkrivena zato što nova demokratska vlast nije bila odlučna i dosledna u sprovođenju političkih reformi, a pre svega, nije bila dosledna u sprovođenju reformi u pravosuđu i u unutrašnjim poslovima. Te reforme su zaustavljene odmah, još 5. oktobra 2000. godine, jer su na ključnim mestima u strukturi vlasti ostali ljudi iz bivšeg režima i jer DOS nije odmah povukao jasnu crtu između organizovanih kriminalaca koji su učestvovali u revoluciji i nove vlasti.

I pored opsežne operacije "Sablja" i potere, komandant zemunskog klana Milorad Ulemek je posle atentata nestao bez traga. Najtraženiji begunac na Balkanu, državni neprijatelj broj jedan, Legija je, navodno, kako je sam tvrdio, sedeo u tajnom kućnom skrovištu na Košutnjaku. Ljudi iz Interpola su, međutim, utvrdili da je ilegalno boravio u nekoliko država, gde je imao dobre veze i jatake.

U prilog Ulemekovim dobrim pozicijama u svetu, koje potiču još iz vremena njegovog angažmana u Legiji stranaca, svedoči i izjava Ronalda Nobla, generalnog sekretara Interpola:

- Pre ubistva premijera Zorana Đinđića, Legija je, s pasošem ukradenim 1999. godine iz hrvatskog konzulata u Mostaru, putovao kroz Švajcarsku, Austriju, Makedoniju, Grčku, Singapur i Hrvatsku. U neke od tih zemalja putovao je čak 26 puta, i to koristeći javni prevoz.

Ulemek se predao vlastima Srbije 2. maja 2004. godine uveče, u 21.30. Država mu je već na teret stavljala 16 ubistava, dva pokušaja ubistva, tri otmice, dvostruko krivično delo terorizma, organizovanje pokušaja političkog prevrata u Srbiji, zločinačko udruživanje i neprijateljsku delatnost.

Advokat Rajko Danilovića, pravni zastupnik porodice Ružice Đinđić, kaže:

- Legija se predao da bi spasao svoju glavu od onih kojima duguje svoje usluge. A to su neki srpski političari i neke strane tajne službe. Nadao se da će radikali uzeti vlast i da će ga potom, kada se tajno nagode, pomilovati. Milorad Ulemek je svesno ušao u zatvor da bi spasao svoj život i uopšte nije bilo bitno koliko će ostati u tom zatvoru.

Pošto su vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni u okršaju sa policijom 27. marta 2003. godine, u kući u Meljaku, a komandant mafije Milorad Ulemek se predao, izgledalo je da se najveći srpski gang totalno raspao. Policija i tužilaštvo, međutim, imali su težak zadatak da u poteri otkriju ostale članove klana koji su bili u bekstvu.

(Nastaviće se)