Presuda za 17 ubistava

SUĐENJE članovima „zemunskog klana“ pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal počelo je decembra 2003. za atentat na srpskog premijera i za druge zločine, a posle dva meseca postupak je razdvojen. Prvostepena presuda za Đinđićevo ubistvo doneta je maja 2007, a za ostala ubistva, terorističke napade i otmice 18. januara 2008.

Miloradu Ulemeku i "zemuncima" potvrđena je presuda za 17 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada. Postupak se vodio protiv 26 osoba - njih 25 je prvostepeno osuđeno na ukupno 465 godina zatvora, a pravosnažno na 445. Tokom suđenja saslušano je 79 svedoka i četiri svedoka-saradnika, i obavljeno preko 50 veštačenja. Predmet ima više od 7.000 strana, a presuda, najobimnija u istoriji Srbije, 1.003 stranice.

Prema presudi, Milorad Ulemek, poznatiji kao Legija, sa Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem organizovao je agresivnu kriminalnu grupu koja je imala strogu unutrašnju disciplinu. Grupa je od 2000. do 2002. godine počinila 17 ubistava - uglavnom pripadnika konkurentskih klanova, i tri otmice. Lista zločina „zemunskog klana“ bila je veoma dugačka: Željko Bodiš, Todor Gardašević, Srđan Ljujić, Branislav Lainović Dugi, Zoran Uskoković Skole i Miloš Stevanović, braća Sredoje i Zoran Šljukić, Nenad Batočanin i Željko Škrba, Ivica Jovanović, Jovan Guzijan i Rade Cvetić...

Pri pokušaju ubistva Ljubiše Buhe Čumeta 3. avgusta 2002. godine u krugu preduzeća "Difens", ubijen je Ivica Nikolić. Osuđeni su i za kidnapovanje biznismena Milije Babovića, Vuka Bajruševića, Suvada Musića i Miroslava Miškovića. Grupa je osuđena i za dva teroristička napada na sedište Demokratske stranke Srbije, čime je htela da demonstrira silu i podgreje sukob između ove i vladajuće Demokratske stranke.

Drugi napad se dogodio u noći između 20. i 21. decembra 2002. godine, kada su dignute u vazduh mašine za asfaltiranje puteva firme "Difens", vlasništvo Ljubiše Buhe.

- Milorad Ulemek je osuđen na 40 godina zbog organizovanja grupe, pokušaja ubistva Ljubiše Buhe, ubistva njegovog telohranitelja Ivice Nikolića, otmice Milije Babovića i miniranja Buhinog preduzeća. Ovo je bila Ulemekova treća pravosnažna maksimalna kazna - podseća dr Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić. - Legija je pravosnažno osuđen i za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a ranije za ubistvo Ivana Stambolića i neuspele atentate na Vuka Draškovića.

Pored zatvorskih kazni, Legija i "zemunci" će morati žrtvama otmica da plate oko 12 miliona evra, koliko su uzeli za otkup. Legiji je oduzet i deo kuće za koji tužilaštvo smatra da je kupljen novcem stečenim otmicama.

Aleksandar Simović se krio do novembra 2006, kada je uhapšen u Beogradu. Njegov brat Miloš je bežao, kao i Sretko Kalinić, sedam i po godina. Kalinić je uhapšen juna 2011. u Zagrebu, pošto ga je Simović teško ranio, a Simović je nešto kasnije uhvaćen na srpsko-hrvatskoj granici. Sada se zna da su svi učesnici u atentatu na Zorana Đinđića, kao i drugi pripadnici klana, u Srbiji bili sve do avgusta 2003. godine.

- Tada im je neko, sumnjamo onaj ko je osmislio ovu neverovatnu mafijašku organizaciju, signalizirao da beže iz zemlje - navodi sagovornik "Novosti" iz MUP Srbije. - Za sklanjanje je angažovan Ilija Novović, u tom trenutku "desna ruka" Luke Bojovića, koji je bio spona dva prstena „zemunskog klana“.

Tada u prvi plan izbija Luka Bojović, koji je mirno šetao Beogradom. Osim retkih operativaca, tada ga gotovo niko ne povezuje sa Legijom, Spasojevićem i Lukovićem. Sumnja se da je on, uz pomoć Novovića, jednog po jednog "zemunca" izvodio iz zemlje, pomogao im finansijski, obezbeđivao im falsifikovana dokumenta... Istovremeno je održavao vezu i sa onima koji su bili u zatvorima. Održavao je kontakte sa advokatima, posredovao u razmenjivanju informacija između njih.

Bojović je pažljivo praćen i uhapšen je oktobra 2007. godine zbog sumnje da pomaže odbeglim "zemuncima", ali je u nedostatku dokaza optužen samo za nedozvoljeno držanje oružja. Osuđen je na 15 meseci zatvora i pušten da se brani sa slobode do pravosnažnosti presude. Napustio je Srbiju sredinom 2010, nedugo posle hapšenja Kalinića i Simovića. Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Luka Bojović stao na čelo „zemunskog klana“ posle ubistva njegovih vođa Spasojevića i Lukovića, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Legije.

BojoviĆ je, navodi se u optužnici, organizovao likvidaciju Branka Jeftovića Jorge, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kada su ubijeni njihovi telohranitelji.

Posle intenzivne istrage i saradnje Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i policije Španije, u Valensiji su početkom februara ove godine locirani i uhapšeni Luka Bojović, Vladimir Milisavljević Budala, jedini preostali član „zemunskog klana“ koji je bio na slobodi, zatim Siniša Petrić (nekadašnji pripadnik JSO, član grupe Marinka Magde, koji važi za opakog ubicu) i Bojovićev kum Vlada Mijanović.

Pripadnici „zemunskog klana“, prema nekim indicijama, počeli su da pristižu u Španiju 2004. Među prvima su stigli Sretko Kalinić i Milan Jurišić, koji je tu, kako se sumnja, i ubijen, a potom Luka Bojović i Vladimir Milisavljević. Ovde su svoje utočište već imali Željko Maksimović Maka, Hrvoje Petrač, Veselin Vukotić, članovi balkanske mafije i potom Ante Gotovina, koji je uhapšen u decembru 2005. godine.

(Nastaviće se)