Tazbina šašavog zeta

NEMA mnogo umnih žena u srpskoj istoriji čija biografija toliko dugo čeka da bude upotpunjena, kao što je to slučaj sa Milevom Marić Ajnštajn (1875-1948).

Gotovo ceo vek naučnici, istoričari i publicisti pokušavaju da slože sve delove biografskog mozaika Mileve Marić. Kćerku Miloša i Marije Marić iz Titela, rođenu s kraćom levom nogom, ali i blistavim intelektom, zahvaljujući kojem je i dospela na studije matematike i fizike Univerziteta u Cirihu gde je upoznala Alberta, istorija je decenijama oslovljavala isključivo kao suprugu Alberta Ajnštajna (1879-1955).

Koliko je Mileva doprinela naučnom radu svog supruga, kome je docnije pripisana kompletna slava za izum Teorije relativiteta, dilema je koja živi već 91 godinu. Tačno toliko vremena proteklo je od kada je Ajnštajnu uručena Nobelova nagrada.

Svih ovih decenija, Albert je slavljen kao jedan od najvećih naučnika 20. veka. Mileva je, tu i tamo, pominjana kao njegova bivša supruga, kojom se Albert 6. januara 1903. u Bernu oženio uz blagoslov njene, srpske, i protivljenje njegove, jevrejske porodice.

U tom braku rođeni su njihovi sinovi Hans Albert (1904-1973) i Eduard (1910-1965). Brak se raspao 1914. godine, pošto je Ajnštajn dobio mesto profesora u Berlinu, a zatim se oženio svojom rođakom Elzom.

Ni posle Milevine smrti 1948. godine u Cirihu, i Ajnštajnove u Americi (Prinston, 1955. godine), malo novog se moglo otkriti o ovom bračno-naučnom paru. Naučna dokumentacija, kao i kompletna njihova pisma koja su razmenjivali i posle razvoda jer je u Cirihu sa Milevom ostao njihov mlađi sin Eduard, koji je bolovao od šizofrenije, dugo su bila pod duplim ključem Arhiva u Jerusalimu.

Tek 2006. godine obelodanjen je deo te prepiske, a Ajnštajnova biografija, koju je napisao uoči svoje smrti, i danas je pod embargom.

Ipak, na osnovu delimično objavljene prepiske, kao i zahvaljujući pismima koje je Mileva razmenjivala tokom Drugog svetskog rata sa svojim kumovima Gajinovima u Novom Sadu, sve učestalije postavlja se pitanje: da li bi Ajnštajn bez svoje supruge uopšte uspeo da smisli i izračuna Teoriju relativiteta?

Pouzdanog odgovora još nema, ali, raste broj analitičara koji veruju da bez Mileve, jedne od najobrazovanijih Srpkinja toga vremena, ne bi bilo ni Teorije. Misteriozna slika o njoj proteklih decenija bojena je škrtim, selektivnim, a neretko i nipodaštavajućim sećanjima njenog supruga Alberta.

Do sedamdesetih godina prošlog veka, kod nas je postojala samo jedna knjiga o Milevi. Njen autor, prof. Desanka Đurić Trbuhović već u naslovu "U senci Alberta Ajnštajna", podstakla je polemike koje i danas traju: da li je Mileva nepravedno i smišljeno odgurnuta u Albertovu naučnu senku?

Ne namećući konkretan odgovor, profesorka Đurić-Trbuhović prenosi svedočenja savremenika o tome kako je u leto 1905. u Kać, mesto nadomak Novog Sada stigao u prvu posetu tazbini jedan od najčuvenijih fizičara svih vremena Albert Ajnštajn sa suprugom Milevom, jednom od prvih žena-fizičara u Evropi, i njihovim 14-mesečnim sinom Hansom Albertom.

Savremenici u toj knjizi govore da je zbog nekonvencionalnog ponašanja i duge, neuredne kose, Albert u tada izrazito konvencionalnoj novosadskoj sredini, ubrzo prozvan "šašavim Marićevim zetom".

Devedesetih godina prošlog veka porodični prijatelj Marićevih, Novosađanin Đorđe U. Krstić, u izdanju Matice srpske, objavio je knjigu "Mileva i Albert Ajnštajn - ljubav i zajednički naučni rad". Mada knjiga obiluje svedočenjima rođaka i prijatelja Marićevih, na pitanje: da li je Mileva koautor Teorije relativiteta i drugih Albertovih izuma, Krstić je odgovorio:

- Verujem da je u stvaranju tih naučnih dela učestvovala i Mileva, ali nemam nijednog čvrstog dokaza za to.

Jedan od malobrojnih preostalih Milevinih rođaka, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kaća Dragiša Marić, kao dečak slušao je kako su "naša dobra Mica i naš ludi zet" tokom letnjih noći ispisivali Teoriju relativiteta ispod duda u Kaću, gde je u porodičnoj kući slavni bračni par sa svojim sinovima Hansom Albertom i Eduardom u nekoliko navrata dolazio u goste. Računali su, navodno, nešto do kasno u noć, uz gunđanje Milevinog dede što toliko troše petrolej.

Svestan je Dragiša da njegovo porodično predanje ne postoji "crno-na belo" i samim tim ne uvažava se u naučnom svetu. Nada se, ipak, da krunski dokaz o Milevinom doprinosu naučnom radu njenog muža i dalje krije Arhiv u Jerusalimu.

- Milevin i Albertov sin Hans Albert, s kojim smo gotovo do njegove smrti bili u kontaktu, svedočio je da su posle smrti njegovog oca u Americi, tajne službe svu njegovu naučnu dokumentaciju, kao i Milevina pisma, tajno preselile u arhiv u Izraelu - kaže Dragiša Marić.

- Uvidom, prvenstveno u te naučne proračune, po Albertovom i Milevinom rukopisu, lako bi se moglo razaznati koliko je njeno stvarno učešće u naučnim dostignućima koja su promenila čovečanstvo.

(Nastaviće se )