Tajna rađanja genija

NAJDALJE u istraživanju naučne enigme o Milevi Marić Ajnštajn otišle su norveška istoričarka mr Anastasija Hajdi Larvol i profesorka srpskog porekla koja živi i radi u Njujorku dr Radmila Milentijević.

Obe su imale retku priliku da odvojeno, svaka za sebe i u različitom vremenskom periodu, "zavire" u deo arhive Alberta Ajnštajna na Hebrejskom univerzitetu, i došle su gotovo do istovetnog zaključka: Milevino poznavanje matematike i fizike omogućilo joj je da učestvuje u Ajnštajnovim naučnim istraživanjima, i ona je, van svake sumnje, u njima i učestvovala!

UporiŠte za tvrdnju o nespornom Milevinom doprinosu teoriji relativiteta, obe istoričarke pronašle su u pismima koja je bivši bračni par razmenio tokom braka, ali i posle razvoda. Mileva i Albert razdvojili su se 1914. posle 11 godina braka, pošto je on dobio mesto profesora u Bernu, a zatim se oženio bliskom rođakom Elzom, s kojom nije imao dece.

Ta pisma je sasvim slučajno, posle Milevine smrti 1948. godine u Cirihu, pronašao u jednoj kutiji stariji sin Ajnštajnovih, Hans Albert. On je želeo da prepisku publikuje, ali su ljudi bliski Ajnštajnu izdejstvovali sudsku zabranu.

Manji deo prepiske objavljen je 1987. godine, a ostatak je odnet u Jerusalim i tek od 2006. samo delimično otvoren za javno istraživanje.

Milentijevićeva je jedna od retkih, a svakako jedina s naših prostora, koja je dobila dozvolu da tri i po meseca izučava arhivsko blago podataka o Albertu Ajnštajnu u Izraelu. Na osnovu tih podataka pre dve godine u izdanju Matice srpske objavila je knjigu "Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom".

- Imala sam privilegiju da iščitam 800 pisama koja su Mileva i Albert razmenili pre i posle razvoda i da se uverim da je njihova ljubav tinjala do kraja njihovih života - kazala je Milentijevićeva na promociji svoje knjige u Novom Sadu. - Iz tih pisama nedvosmisleno se može zaključiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta.

Prepiska, prema mišljenju dr Milentijević, dokazuje da su njih dvoje delili naučne ideje, vodili naučne rasprave i zajedno istraživali. U svojim pismima Albert govori o "našim novim proučavanjima", "našim istraživanjima", "našoj teoriji", "našem radu", kao i o "našem radu o relativnom kretanju".

Na osnovu tih pisama koja su na potpuno nov i, za mnoge, neočekivan način osenčila bračnu i naučnu vezu dvoje Ajnštajna, Anastasija Hajdi Larvol snimila je dokumentarni film "Mala moja veštice", u kojem je ljubavnu prepisku pretvorila u dijalog.

Njeno filmsko ostvarenje 2009. godine prikazano je na komemorativnoj sednici u Cirihu, kad su se vlasti posle 36 godina setile Mileve Marić, platile zakupninu njenog grobnog mesta i ponovo postavile nadgrobnu ploču na grobnom mestu broj 9357 na ciriškom groblju Northajm.

Svojim filmom i predavanjem "Relativnost jedne ljubavi prošlog meseca" na Kolarcu u Beogradu, norveška istoričarka želela je da poruči svetu da je Albert bio veći manipulator nego naučnik, te da je za "Nobela" zaslužnija Mileva od njega samog.

- Mnogo toga upućuje na zaključak da su se Albert i Mileva dogovorili da zajedničkim naučnim radom i znanjem kreiraju i promovišu jednog genijalnog naučnika i univerzitetskog profesora koji će zarađivati za celu porodicu - tvrdi Larvolova.

Taj genije je za gotovo kompletnu svetsku javnost do sada bio samo Ajnštajn, jer je privatna istorija Alberta i Mileve prošla mnogo cenzura da bi se održao mit o Ajnštajnu, jednom od najvećih umova čovečanstva.

- Takva slika o Ajnštajnu proteklih decenija branila se po svaku cenu, i zbog njenog očuvanja fondacija "Albert Ajnštajn" zabranila je objavljivanje ljubavne prepiske Alberta i Mileve - kategorična je mr Anastasija Hajdi Larvol.

Iz prepiske bračnog para Ajnštajn, bar onog njenog dela koji je do sada objavljen, proizilazi da je Mileva naučne proračune radila noću, pošto bi prethodno uspavala sinove, a potom ih je predavala mužu.

Veliki ruski fizičar Avram Fedorovič Jofe svedočio je da je u rukama imao originale tri najvažnija "Ajnštajnova članka", koji su bili potpisani sa Ajnštajn - Mariti. Prezime Mariti bila je švajcarska verzija prezimena Marić, pod kojim je Mileva upisana u gradski registar kantona Cirih.

AjnŠtajn se, po viđenju dr Milentijević, i u kritičnim trenucima svog života oslanjao na Milevu. U jednom pismu on piše:

"Bez tebe mi nedostaje samopouzdanje, bez tebe i ne osećam želju za radom. Bez tebe moj život nije život."

I dok je profesorka Milentijević sklonija zaključku da ovakve Albertove izjave Milevi svedoče da je njihova ljubav tinjala do kraja života, za Anastasiju Hajdi Larvol to je potvrda da je Albert bio veliki manipulator:

- Svoja pisma počinjao je najčešće ljubavnim cvrkutanjem, a obavezno završavao postavljanjem zadataka čije rešenje traži od Mileve! Zato su čak i njena malobrojna dostupna pisma nekompletna, jer je cenzura iz njih izbacila matematičke proračune i naučne instrukcije koje je slala Albertu - smatra Larvolova.

(Nastaviće se)