Traume posle razvoda

U JAPANU, na proputovanju sa novom suprugom Elzom, Ajnštajn je novembra 1922. godine saznao da je dobio Nobelovu nagradu. Sva slava je pripala njemu, mada se znalo da je to bio rezultat zajedničkog rada sa tadašnjom suprugom Milevom. Uostalom, upravo zbog toga, Albert je uoči razvoda i pristao da novčani iznos Nobelove nagrade prepusti Milevi i njihovim sinovima Hansu Albertu i Eduardu.

Novčani deo nagrade iznosio je 121.572 švedske krune. Toliko je u to vreme vredela desetogodišnja zarada univerzitetskog profesora. Činjenicu da je sav taj novac morao da ustupi bivšoj supruzi Ajnštajn je krio i od rođaka i od prijatelja.

Presudom o razvodu od 14. februara 1919. godine, novac od Nobelove nagrade trebalo je da na Milevino ime bude položen u švajcarsku banku. Ona je imala pravo da raspolaže kamatom, a glavnicu je mogla da podiže jedino uz Albertovu saglasnost. To nije išlo glatko, pa je Albert jedno vreme bio u zavadi i sa Milevom i sa njihovim sinom Hansom Albertom.

Kada je kasnije novosadski fizičar i biograf Ajnštajnovih Đorđe U. Krstić razgovarao sa Hansom Albertom, on je zaplakao. Ispričao je Krstiću da je otac na sve načine pokušavao da izbegne dogovor da iz Berlina šalje novac za izdržavanje dece.

Popustio je slavni naučnik tek kad je Mileva poručila: "U redu, onda ću da napišem tvoju i moju autobiografiju. Moram da živim od nečeg".

Albert se toliko uplašio da je odmah poslao pare. Prema svedočenjima bliskih saradnika, kasnije je govorio da neće imati mira sve dok je ta žena živa.

Mileva je tim novcem u Cirihu kupila tri kuće. U jednoj od njih, na petom spratu, živela je sama do kraja života. Povremeno je sa njom boravio mlađi sin Eduard koji je zbog šizofrenije veći deo života proveo u ciriškom sanatorijumu.

U tom stanu, Albert je nekoliko puta posetio bivšu suprugu i obolelog sina. Poslednji put video ih je 1933. godine. Nekoliko godina docnije, pred rastućim nacionalizmom, Ajnštajn se sa starijim sinom preselio u Ameriku.

Prema pisanim biografijama supružnika Ajnštajn, kada im se brak raspao, Mileva je doživela duševni i fizički slom od kojeg se nikada nije oporavila. Godinama se borila s depresijom, a puno podataka o Ajnštajnovom naučnom uspehu, kojem je nesumnjivo mnogo doprinela, zauvek je zadržala za sebe.

Ljudi iz neposrednog komšiluka koji su sretali Milevu poslednjih godina njenog života, svedočili su biografima da je bila jako usamljena.

"Čuvala je nešto u srcu zbog čega je uvek bila tužna", sećala se Marija Grendelmajer iz Ciriha. "Nikada nije pred drugima pustila suzu, nikada nije otvorila dušu. Eduard joj je bio na srcu, svu je pažnju usmerila na njega. Poslednjih godina delovala je zapušteno. Bila je loše obučena, ruke su joj bile isušene, ali nosila je i dalje venčanu burmu".

Ostala je odana Albertu gotovo do kraja svog života. Usprotivila mu se jedino kada je naumila da novac od prodaje kuće u Hutenštrase u Cirihu, ostavi za lečenje mlađeg sina, kako bi ga obezbedila i posle njene smrti.

Mileva Marić preminula je 4. avgusta 1948. godine u 73. godini, u ciriškoj klinici "Eos" u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i otežano je govorila. Poslednji put se ozarila kada je na samrti posetio sin Hans Albert.

Po pravoslavnom običaju, Mileva je sahranjena na ciriškom groblju Nordhajm. Opelo je služio ruski sveštenik, otac Šubov, a u lokalnim novinama objavljena je čitulja ovog sadržaja: "Odlazi na večni počinak naša voljena majka Mileva Ajnštajn Marić" U potpisu: Hans-Albert i Frida Ajnštajn iz Berklija (Kalifornija) i Eduard Ajnštajn.

Biografi su zabeležili da Ajnštajn u godinama posle razvoda, ni najbližim prijateljima nikada nije pominjao bivšu suprugu. U pismu Hansu Albertu on ispisuje i ovu surovu rečenicu:

"Da sam znao sve činjenice, Eduard nikada ne bi ni došao na svet"!

Sedamnaest godina posle svoje majke, Eduard je 25. oktobra 1965. umro u sanatorijumu u Cirihu. Vest da je njegov slavni otac Albert Ajnštajn preminuo 1955. godine u Prinstonu nikada nije ni doprla do njegove svesti.

Njegov brat Hans Albert, ugledni stručnjak u oblasti hidrauličnog inženjerstva, nadživeo ga je osam godina. Pokušao je da 1958. objavi prepisku svojih roditelja koju je slučajno pronašao u jednoj kutiji. Pisma su otkrivala i da su njegovi roditelji zajedno radili na naučnim otkrićima koja su proslavila samo Alberta Ajnštajna.

PokuŠaj Hansa Alberta i njegova supruge Fride da publikuju prepisku sprečen je sudskom tužbom. Učinili su to ljudi koji su po Ajnštajnovom testamentu bili zaduženi da brinu o njegovoj zaostavštini.

Doprinos Mileve Marić svetskoj nauci kroz dela njenog muža trebalo bi da bude još preciznije objašnjen narednih godina, kada će, kako je ovih dana najavljeno, zbirka od 80.000 dokumenata iz privatnog i naučnog života Alberta Ajnštajna u Izraelu biti postavljena na internet.

(Kraj)