Orkestar svira oproštaj

KAPETAN broda Edvard Smit u jedan čas i 40 minuta posle ponoći dobio je izveštaj da su gotovo sve dame i džentlmeni ukrcani u čamce. Tek tada su pušteni na palubu putnici druge, pa onda i treće klase. I tu je merilo vrednosti bio novac, a o sirotinji koja se vraćala na “crnački” rad u Ameriku niko nije brinuo.

Krivudavi hodnici “Titanika” ubrzo su bili prepuni preplašenih putnika koji su hrlili na palubu. Mnogi su ostali zaključani u trećoj klasi i na samom početku velike drame podavili se u vodi. To se dogodilo i jednoj grupi mladića iz Italije i Francuske koji su putovali na rad u Ameriku. Očajnički su dovikivali i molili da ih neko otključa, ali u tom metežu niko im nije pomogao. Totalno nespremna i zatečena posada “Titanika”, plašeći se gužve, gotovo dva sata je držale blokirane putnike u trećoj klasi.

Kako se primicalo finale velike tragedije, panika je bila sve veća: nastao je pravi juriš na preostale čamce za spasavanje. Snažni muškarci su se gurali, deca su vrištala.

Oko jedan čas i 55 minuta, svih 16 čamaca za spasavanje bilo je spušteno u more. Preostala su još četiri pomoćna - na rasklapanje (A, B, C i D), čija su rebra drvena, a korita od nepromočivog platna. Putnici više nisu znali ni za kakav red i moral, jurišali su jedan preko drugog i hvatali se za ivice preostalih čamaca. Glavni vlasnik “Vajt star lajna” Brus Ismej požrtvovano se borio da u čamce ukrca žene i decu. Činilo se da će on do poslednjeg trenutka ostati na brodu i da će biti častan izuzetak. Ali i on se predomislio i ukrcao u jedan pomoćni čamac.

Drugi oficir Čarls Lajtoler ocenio je da je na “Titaniku” ostalo još 1.600 putnika i članova posade. Desetak mornara je oko čamca D obrazovalo “zid”, propuštajući samo žene i decu. Ali i njih ima više nego mesta. U 20 čamaca, koliko ih je imao “Titanik”, bilo je mesta za 1.178 ljudi. Falilo je još oko 500 mesta! Konfuzija oko ukrcavanja u čamce trajala je od početka do kraja. Mnoge gospođe koje su putovale u kabinama prve klase, napravivši izbor između udobnog komfora na brodu i hladnoće na čamcima, ostale su zarobljene na “Titaniku” koji je potonuo. A mogle su biti spasene!

Najviše putnika nastradalo je u trećoj (teretnoj) klasi, u kojoj su se vozili siromašni radnici po ceni od 50, a možda i manje dolara. O njima nije niko brinuo, pa se dogodilo da se nikada nije mogao utvrditi tačan broj putnika u trećoj klasi.

Prošlo je dva časa posle ponoći, a na palubi se začuo glas: “Spasavaj se kako ko zna!” Iz čamaca za spasavanje, koji nisu daleko odmakli od “Titanika”, srećnici su s nevericom posmatrali šta se događa na umirućem “dvorcu”, koji se već jako nagnuo.

Mornari punom snagom veslaju da bi se čamci udaljili od broda, čiji bi vrtlog mogao da ih povuče za sobom.

Hladna voda Atlantika već je prodrla do gornje palube. “Titanik” odbrojava svoje poslednje minute. Orkestar na brodu prekida da svira zabavne melodije i počinje da lagano umire sa pobožnom himnom: “Bliže tebi, Bože moj...”

Odjednom se “Titanik” snažno zanjiha, mnogi popadaše po palubi. Svetlost se ugasila, zatim blesnula, pa opet ugasila. Iz čamaca za spasavanje, uplakane žene posmatraju agoniju “nepotopivog” na čijim su katarkama lelujavo treperele pretrolejke. Pramac je već bio pod vodom, a krma se vertikalno uzdigla i podsećala na neki neobičan jarbol.

Brod je tonuo sa 29 ogromnih parnih kotlova, 800 sanduka očišćenih badema, lešnika i oraha, sa 15.000 boca viskija, 50.000 vrećica kafe i 50.000 vrećica čaja, sa pet koncertnih klavira, sa sefom punim dragulja, zlata i dijamanata. “Titanik” se uspravio kao sveća i munjevito iščezao u hladnom okeanu. Stotine ljudi su plivale u hladnoj, uzburkanoj vodi, na temperaturi oko nule.

Hrabri oficir Lou, koji je zapovedao čamcem broj 14, prebacio je svoje putnike u obližnje poluprazne čamce i uzeo četiri snažna mornara, koji su zaveslali na mesto nesreće. Čitav sat su lutali između sanduka i dasaka koje su plivale. Uspeo je da nađe i spase četvoro davljenika. Oficira Ritmana, koji je zapovedao čamcem broj 5, histerične dame su sprečile da pomogne, jer nisu htele da pređu u druge čamce. Čamac broj 1 sa multimilionerom Kosmom nije pošao da traži davljenike, iako je imao još 28 slobodnih mesta.

Uporni Lou, koji je zapovedao čamcem broj 14, kasnije je pronašao jedan pomoćni čamac pun vode na kome je bilo još samo 12 muškaraca, dok se 18 nesrećnika već bilo podavilo.

Negde oko dva sata i 20 minuta (15. aprila 1912) nad “Titanikom” se more sklopilo. Na jednom od spasilačkih čamaca, ledi Daf Gordon reče svojoj privatnoj sekretarici: “Propade vaša divna spavaćica od čipke...”

(Nastaviće se)