Drama Nikole Lulića

Na brodu su bili i Jovo Uzelac i Petar Čalić, sedamnaestogodišnjaci iz sela Brezik, i dvojica Pocrnića, mlađi Mato (17) i stariji Tomo (24) iz Bukovca. I njih je vukla priča o američkom eldoradu. Sanjali su Ameriku, i njihov san se tragično završio u dubinama Atlantika. U brodolomu "Titanika" život je izgubio i Mile Smiljanić iz Pisača, te Jovo Dimić iz Ostrvice.

Zaselak Konjsko Brdo udaljen je nekoliko kilometara od Perušića i postao je poznat po odlasku mladih u pečalbu. Troje ih se zateklo na "Titaniku". Jeka (23) i Marija (27) Orešković ostale su na palubi "Titanika" i nestale u dubinama okeana, dok je njihov meštanin Nikola Lulić (31) imao više sreće i ostao živ. Nikola je jedan od retkih Ličana koji su preživeli katastrofu na Atlantiku. Njemu je to bilo treće putovanje u Ameriku. Prvi put se otisnuo 1902, kada je pobegao iz vojske u Otočcu. Tada se u selu pričalo da se utopio, a on se posle nekoliko meseci javio iz Amerike.

Kada je treći put krenuo u Ameriku, Nikola je imao 31 godinu i bio je u drugom braku. Kod kuće je ostavio ženu i četvoro dece. Kada se tog 14. aprila 1912. dogodila nesreća, Nikoli je bilo jasno da nema nikakvih šansi da dobije mesto u čamcu za spasavanje. Nije imao mnogo izbora: odlučio je da skoči s broda u more. Našavši se u ledenom Atlantiku, pokraj diva koji je lagano tonuo, počeo je grčevito da pliva prema najbližim čamcima. Da bi došao do brodske ograde, odakle je želeo da skoči u vodu, pomogla mu je mornarska kapa koju je imao na glavi.

Kada se našao u vodi, sreća mu se ponovo osmehnula: video je dete koje sa pojasom za spasavanje pluta po vodi.

- Pa to je spas! - tiho je govorio plivajući prema detetu.

Prihvatio je pojas i dete i tako plivajući došao do čamca punog žena i dece. Oficir sa čamca uzeo je dete, ali Nikoli nije dozvolio da se popne. Čak je jedan od mornara pokušao da ga udari po ruci kojom se držao za čamac. U tom trenutku jedna humana žena sa čamca je počela da viče: "Pustite ga, to je moj muž!" Tako se Nikola Lulić našao na čamcu i spasao se sigurne smrti. U ranim jutarnjim časovima, zajedno sa ostalim spasenim brodolomnicima, bio je na "Karpatiji", na putu za Njujork! On je, ipak, i treći put video Ameriku!

Na brodu "Karpatija", Nikola Lulić je upoznao nekoliko mornara sa prostora Hrvatske koji su mu pomogli, i on je o tome često pričao. Tu je upoznao i Slavonca Ivana Jalševca, koji se takođe spasao sigurne smrti. O zanimljivoj Nikolinoj priči on je posvedočio novinarima po dolasku u Njujork: "Za mog druga Nikolu Lulića mogu kazati da se na neobičan način spasao. Nije mu bilo pravo što muškarcima iz treće klase nisu dopuštali da priđu bliže ivici broda. Kada se našao u vremenskoj stisci, moj ti Nikola zgrabi jednu kapu s glave mornara i stavi je na svoju glavu. Pod tom kapom prolaz na brodu mu je bio slobodan i tako on skoči u vodu, uze jedno dete i doplovi do čamca na koji se nakon mnogo muke ispeo. Našli smo se zajedno na 'Karpatiji'..."

Posle brodoloma "Titanika", Nikola Lulić je ostao u Americi, o čemu svedoči i jedan neobičan plakat koji su čuvale njegove kćeri. Na plakatu je reklamirana priredba na kojoj se posetiocima pričalo o stradanju "Titanika". Na plakatu je, uz sliku brodoloma i Nikole Lulića, pisalo - "Originalne slike s 'Titanika' i Nikole Lulića, koji se spasao iz mora zahvaljujući tome što je u naručju imao bebu". Ispod slike, na plakatu je napisano da će organizator ove priredbe dati 1.000 dolara bilo kome ko dokaže da Lulić nije bio na "Titaniku" za vreme katastrofe.

Nikola Lulić je bio zvezda te večeri, a predavanje o brodolomu "Titanika" slušao je veliki broj ljudi. Organizatori priredbe su bili zadovoljni, zaradili su lepu sumu novca.

ZAHVALNOST IZ OGLASA

ČUDNE su životne sudbine: kada je Nikola Lulić spasao nepoznato dete koje se našlo u hladnoj vodi pored džina što tone, niko nije znao ko je ta beba. Ni Nikola više od 35 godina nije mogao da odgonetne čije je dete, kako se zove i šta je sa njim kasnije bilo. Ali negde pred Drugi svetski rat, u jednom zagrebačkom dnevnom listu (prema pričanju Nikoline kćerke Mare), objavljen je oglas da neki Mađar ili Englez traži svog spasioca u brodolomu "Titanika". Taj čovek je, u stvari, ono dete koje je Nikola našao u vodi sa pojasom za spasavanje.

Kasnije, kada je odrastao, saznao je da ga je spasao neki čovek iz Like i želeo je da ga upozna. Nikola je poslao pismo na taj oglas i veza je uspostavljena. Međutim, do susreta nikada nije došlo, jer je počeo Drugi svetski rat, i ko zna da li je taj čovek uopšte preživeo. Nikoli je bilo suđeno da spase nepoznato dete od sigurne smrti, ali mu nije bilo suđeno da se, nakon tri decenije, sretne sa već zrelim čovekom koji je želeo da mu izrazi veliku zahvalnost.

(Nastaviće se)