Srpstvu okovi oko vrata

MAKEDONSKI nacionalni pokret razvijao se u turskoj carevini od devedesetih godina DžIDž veka, a turski obračun sa tim pokretom bio je posebno surov. U razračunavanjima je stradalo i stanovništvo srpske nacionalnosti koje je živelo u tim područjima. Informacije o stepenu te surovosti Nadežda Petrović je dobijala u susretima sa Delfom Ivanić, posle njenih putovanja po Makedoniji.

Jedan od tih susreta, juna 1903. u Topčideru, Delfa Ivanić je zabeležila rečima: "Razgovor se kretao o zlim prilikama koje naš narod preživljuje u Turskoj, o neuspelom maćedonskom ustanku, komitskoj akciji, mučenju, zatvaranju, vešanju i proterivanju našeg naroda u Malu Aziju. Razgovor bi se završavao time da za taj nesrećni svet valja nešto učiniti, da je Srbija dužna da mu pruži ruku, ukaže potporu i utehu."

Usledile su aktivnosti dve prijateljice koje su naišle na razumevanje i podršku uglednih sugrađana među kojima su bili Branislav Nušić, Jaša Prodanović, Andra Nikolić i Nadeždin otac Mita Petrović, čija je kuća postala mesto gde su se odvijali svi dogovori. Ti dogovori obuhvatali su animiranje žena u cilju nacionalnog patriotskog rada. "Bilo ih je koje su se odmah odazvale, spremne na svaki rad i žrtvu", pisala je Nadežda, "ali bilo je mnogih, kojima su muževi i očevi našli da je suviše rano da se žena pojavljuje kao nacionalni borac i radnik. Prihvatih one koje se dragovoljno staviše na uslugu i rad, a odbacih one koje su mislile mozgovima svojih muževa".

Rezultat dogovora bilo je održavanje najvećeg srpskog ženskog mitinga do tada kod Kolarca na kome je učestvovalo više hiljada žena i koji je govorom otvorila Nadežda. Posle skupa je osnovano Kolo srpskih sestara, žensko društvo koje je u to vreme postalo značajna humana i patriotska organizacija, čiji je prvi sekretar bila Nadežda Petrović.

Posle majskog prevrata 1903. Srbija je oslonac potražila u Rusiji, što je izazvalo dramatično pogoršanje odnosa sa Austrougarskom carevinom, jer je takvo usmerenje narušavalo je njenu ekonomsku i političku dominaciju stečenu odredbama Berlinskog ugovora i bilateralnim ugovorima koji su iz njega proizlazili.

PolitiČko priznanje Srbije Habzburška monarhija je 1878. godine uslovila privrednim zahtevima, koji su nametali Srbiji prihvatanje određenih carinskih pravila, investicionih ulaganja i trgovinsko-političkih veza usled kojih je mlada balkanska država "pokrenula spiralu dugova". Da bi ih nekako kontrolisala, Srbija je do 1914. godine bila prinuđena da uzme ukupno 26 kredita i stvori dug od 900 miliona franaka. Situacija je dodatno pogoršana zaključenjem trgovinskog ugovora sa Austrougarskom 1881. godine koji je carevini omogućio "gotovo 90 odsto monopola nad srpskom spoljnom trgovinom", ali i političku dominaciju jer je "balkanska država pristala da ne ratifikuje druge političke ugovore, bez prethodnih konsultacija sa Dvojnom monarhijom", objašnjava istoričarka Mari Žanin Čalić.

Pošto su propali pokušaji da uspostavi novi trgovinski sporazum i ugovori novu prodaju oružja, Austrougarska je jula 1906. pribegla zatvaranju "svoje granice za uvoz i tranzit srpske stoke, živine i životinjskih proizvoda". Izbio je Carinski rat u kojem je trgovinska razmena bila gotovo nemoguća jer je svaka država robu onog drugog opteretila maksimalnim carinama.

LoŠi međudržavni odnosi bili su dodatno pogoršani aneksijom Bosne i Hercegovine oktobra 1908. od Austrougarske. Kriza je razrešena diplomatskim putem, ali "posredne posledice pokazaće se dalekosežnim i dramatičnim: srpsko ogromno neprijateljstvo prema Habzburškoj monarhiji, oživljavanje rusko-austrijskog antagonizma u jugoistočnoj Evropi, formiranje Balkanskog saveza, balkanski ratovi 1912/1913, atentat u Sarajevu i izbijanje Prvog svetskog rata".

Pet dana pošto je Austrougarska objavila aneksiju Bosne i Hercegovine, Nadežda je bila među onima koji su organizovali demonstracije protiv ovog čina. Sa balkona Narodnog pozorišta govorila je okupljenima: "Sestre i braćo, 1878. godine Evropa je Berlinskim ugovorom zabola nož u srce srpstva, dvema najlepšim pokrajinama, Bosni i Hercegovini. Namesto da je još onda ostavila narodu slobodno samoopredeljenje, ona ga je bacila u novo ropstvo... Skinula mu je okove sa nogu da bi mu lakše stavila lance oko vrata. Treba da prisilimo razbojničku nam otmičarku na poštovanje nacionalnih interesa i sloboda... Trideset godina, Bosna i Hercegovina bile su poprište eksploatacije Austro-Ugarske, narod je materijalno isceđen, ponižen do životinje... Naša dužnost je da ih u svemu odlučno i savesno potpomognemo, svuda gde naše pomoći potrebuju...

Austro-Ugarska, a s njome i Nemačka, imale su od nas u ekonomsko-trgovinskom smislu dobrog potrošača... U svim vrstama njihovih trgovačkih artikala. Od danas, sestre, naša je dužnost da prekinemo sa njima svaku trgovinsku vezu, da ih za njihovu nečovečnost i nepoštenje udarimo po kesi, koja je njima mnogo osetljivija od srca i duše... Objavimo bojkot Austro-Ugarsko-Nemačkoj trgovini".

Osim ovog govora, Nadežda je sa demonstrantima, među kojima su bile i članice Kola srpskih sestara obilazila poslanstva Rusije, Engleske, Turske i Francuske, dvor i Ministarstvo inostranih poslova.

(Nastaviće se)