Putnik, ratnik i slikar

ZASLUGOM Lazara Trifunovića, rad Nadežde Petrović je konačno vrednovan u punom smislu. On o Nadeždi 1959. godine piše: "Nadežda je imala život kao i sve 'preteče', kao i svi umetnički revolucionari, buran, uzbudljiv i neshvaćen. Za one četrdeset dve godine što je proživela, u njoj se sakupilo sve ono pozitivno što se jatilo i gnezdilo po Srbijici u prve dve decenije ovog veka: državotvornost, jugoslovenstvo, rodoljublje, patriotska svest; za sve je ona imala vremena, da slika, da napiše kritiku, da se bori za ženska prava, da ratuje.

"Mi nismo imali slikara koji se toliko borio i zauzimao za novo i napredno, a da je za ceo taj trud dobijao uvek samo negativne kritike. Ali Nadežda prosto nije mogla drukčije nego da pođe uzvodno, ka izvoru, protivno navikama sredine i vremena. I njeno slikarstvo počinje upravo tako, kako su počinjale sve značajne umetničke epohe u istoriji: negacijom svog sopstvenog vremena i svega onog što je u tom vremenu nastalo. Otuda su otpori sredine i kritike razumljivi, jer Srbija nije imala svog Ambroaza Volara ili Pola Gijoma. U Nadeždinoj boji bilo je isuviše strasti za jedan smalaksali organizam, kakav je bila naša umetnost na početku veka. Ni pre ni posle Nadežde, Srbija nije imala slikara koji bi bio više njen, koji bi sa više poleta, oduševljenja i strasti lutao Srbijom i slikao njen lik, a istovremeno bio prosvetitelj, lekar i vojnik."

Lazar Trifunović je i svojim kritičkim radom definisao mesto Nadežde u srpskoj istoriji umetnosti. On je njeno slikarstvo okarakterisao kao impresionističko, i to istraživačkog karaktera, ali je smatrao da su na nju presudno uticali akteri kruga minhenske secesije, Julijus Ekster i Vasilij Kandinski, te da je Nadežda do impresionizma došla iz secesije.

Jedan od argumenata nalazio je u Nadeždinoj otvorenosti "prema različitim pravcima i pokretima, poetikama i estetikama", što je generalno karakteristično za ponašanje secesionista. Zbog toga Trifunović piše: "Ona je sama po svom karakteru tip secesioniste: revolucionar i organizator, propovednik i patriota, romantičar i zanesenjak, ona putuje, ratuje, okuplja umetnike, stvara kolonije, bori se sa zvaničnicima, na momente se čini da joj je organizacija važnija od slikarstva."

Nadeždin rad bio je prepoznat i na međunarodnom planu. Kada je 1980. u Dablinu održan kongres AICA-e, Međunarodne organizacije likovnih kritičara, Katarina Ambrozić je kao odgovor na temu "Internacionalni uticaji i umetnost lokalnih centara" pripremila predavanje o Nadeždi Petrović. Njen opus je za svetske kritičare bio pravo otkriće. Tako je francuska kritičarka dr Dora Valije izjavljivala: "Da je Nadežda Petrović bila Francuskinja, po odvažnosti svog slikarstva i po izuzetnosti svoje biografije, bila bi već odavno poznata u celom svetu!"

Opšta ocena učesnika kongresa bila je da bi bilo neophodno prirediti njenu izložbu u inostranstvu. To se uskoro i desilo zahvaljujući ugovoru o međudržavnoj saradnji između Srbije i Nemačke.

U Novoj pinakoteci u Minhenu, 1985. godine otvorena je retrospektivna izložba radova Nadežde Petrović, koju je priredila Katarina Ambrozić. Izložba je predstavila 74 Nadeždine slike i bila je prva velika monografska izložba našeg slikara u nekom velikom svetskom muzeju. Trajala je tri meseca i imala veliki odjek u nemačkoj javnosti, a među stručnjacima koji su reagovali na nju bio je i Zigfrid Vahman, ekspert za jugendstil i početke evropskog ekspresionizma. On je Nadeždino slikarstvo okarakterisao ovako: "Kakva autentičnost, kakvo osećanje svog vremena! Ne možemo je staviti ni u jednu stilsku odrednicu - okrznula je usput sve, ali je odmah sopstvenom snagom i sve prevazišla."

Sledeći korak trebalo je da napravi Muzej savremene umetnosti na čelu sa Zoranom Gavrićem, koji je u dogovoru sa inostranim muzejima takođe pripremao predstavljanje Nadeždinog rada. Međutim, taj poduhvat nije realizovan zbog niza političkih događaja krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina u tadašnjoj SFRJ.

Naredne godine obeležava se 140 godina od rođenja Nadežde Petrović. Biće to prilika da se domaća javnost još jednom podseti na život i delo ove izuzetne figure srpske kulture.

Kraj