Nemačka nudi Solun!

DOPISNIK "Vremena" je pisao da se "ni do poslednjeg trenutka" nije znalo pod kojim uslovima će Jugoslavija prići Paktu. Jugoslovenski novinari su jedino mogli da kažu svojim stranim kolegama da će to biti pod uslovima sadržanim u garancijama. "Najzad, posle dugog čekanja" u Žutu salu dvorca "Belvedere" ušli su potpisnici Pakta. Na devet baroknih stolica za dugačkim stolom seli su Cvetković i Ribentrop, Cincar Marković i Čano, i poslanici Japana, Slovačke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Posle čitanja Protokola, potpisan je Pakt i uručene garantije. Cvetković je svoj govor čitao na srpskohrvatskom, potom je pročitan na nemačkom, a onda je Ribentrop održao govor.

Prvo je potpisan Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu između vlada Italije, Japana i Nemačke, s jedne, i vlade Jugoslavije, sa druge strane, čime je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu, osnovanom 27. septembra 1940. u Berlinu, i to "u Beču, 25. marta 1941. godine, u IX godini fašističke ere i datuma koji odgovara 25. danu trećeg meseca XVI ere Šove".

Protokol od tri člana koji su usvojile vlade triju osnivača Trojnog pakta i Jugoslavija sadrži konstataciju da Jugoslavija pristupa Paktu (član 1), da Jugoslavija učestvuje u radu tehničkih odbora Pakta ukoliko pitanje koje se raspravlja dodiruje interese Jugoslavije (član 2) i da je Protokolu priložen tekst Pakta (član 3).

Zatim je potpisan Trojni pakt, koji predstavlja nacrt "novog poretka" prema zamisli njegova tri osnivača, i prema kome "rešenje trajnog mira jeste u tome da svaka nacija na svetu dobije prostor na koji ima pravo". Italiji i Nemačkoj pripada vođstvo u stvaranju novog poretka u Evropi, a Japanu u Aziji. Uloga ostalih članica Pakta svedena je na učešće u radu "zajedničkih stručnih odbora". Paktom je zagarantovana samostalnost u ugovornim i političkim pojedinačnim odnosima između članica i Sovjetske Rusije. Pakt je imao važnost od deset godina, sa mogućnošću produženja.

U posebnoj pismenoj noti predsedniku jugoslovenske vlade Ribentrop je u ime nemačke vlade i u saglasnosti s vladama sila Osovine izjavio da vlade sila Osovine neće tokom rata "uputiti zahtev da se odobri prolaz i prevoz transporta trupa preko jugoslovenske teritorije", a u drugoj noti, samo u ime nemačke vlade, potvrdio da će "u svako doba respektovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije". Cvetković je takođe u pisanom obliku uručio Ribentropu izjavu da osim garancija o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kao i o zabrani prolaza i transporta trupa, druge garancije neće objavljivati bez prethodne saglasnosti vlada Osovine.

Potom su razmenjene posebne nemačke i italijanske note, a kao odgovor na njih jugoslovenske potvrdne note kojima je Jugoslaviji potvrđen poseban status unutar Pakta. On se sastojao od: nemačkog i italijanskog priznavanja "suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije", odricanja Italije i Nemačke od jugoslovenske vojne pomoći, osim ako jugoslovenska vlada ne odluči da "je u njenom interesu da uzme učešća u vojnim operacijama sila Osovine", i izjave da vlade članice Pakta neće od Jugoslavije zahtevati "da dozvoli prolaz ili prevoz trupa preko jugoslovenske državne teritorije". Uz to prilikom novog određivanja granica na Balkanu "vodiće se računa o interesu Jugoslavije za teritorijalnu vezu sa Jegejskim morem, proširivanjem njenog suvereniteta na grad i luku Solun".

Što se slova na papiru tiče, Jugoslavija je mogla da bude zadovoljna. Dobila je povlašćeni status članice Pakta.

Čitalac "Vremena" je bio detaljno informisan. Osim ugovornih obaveza Pakta, objavljeni su u celosti govori Cvetkovića, koji je rekao da je Jugoslavija pristupila Paktu "u nadi da obezbedi svoj mir i budućnost" i Ribentropa, u kome je napomenuo da Nemačka na Balkanu "nema ni teritorijalnih, ni političkih interesa".

Za razliku od nemačkih, srpski izveštači su izostavili da je Ribentrop na početku ceremonije rekao da je Jugoslavija izrazila želju da pristupi Trojnom paktu, a da su sile članice Trojnog pakta i njima priključene države udovoljile toj želji.

U srpskim izveštajima izostale su Ribentropove optužbe na račun Engleske. Ribentrop je pozdravio Jugoslaviju kao novu članicu Pakta i istakao bezuspešan trud Jugoslavije da se ostvari prijateljski sporazum između Nemačke i Engleske, te više puta optužio Englesku za rat.

"Felkišer beobahter" doneo je 26. marta opširan izveštaj o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu u severnonemačkom i u bečkom izdanju, u kojima se u uvodniku Izjašnjenje za novi poredak Teodora Betigera, stručnjaka za englesku politiku u nacističkoj štampi, ironično prikazuje neuspeh engleske politike prema Jugoslaviji, zbog čega odluku jugoslovenske vlade i namesnika Pavla treba "utoliko više ceniti".

Posle potpisivanja Pakta, Hitler se rukovao sa svakim članom jugoslovenske delegacije. Poslanik Paul Karl Šmit predstavio je Hitleru Danila Gregorića rečima da je on "pobornik za ovo što je danas ovde svršeno". A Paulu Otu Šmitu, glavnom prevodiocu, pošlo je za rukom da popije sa Cvetkovićem čašicu šljivovice, u šta su se njih dvojica svojevremeno kladila ako dođe do jugoslovenskog pristupa Paktu.

(Nastaviće se)