Trapav govor Čerčila

ANDRIĆ nije imao razloga da likuje zbog puča iako su sa vlasti otišli Cvetković i knez Pavle, koji su bili odgovorni za loše političko stanje i za proterivanje Stojadinovića. Preuzimanje vlasti od strane vojske mogao je Andrić da tumači da će čvrstom rukom biti uveden red i da stoga i on kao poslanik može lično biti saglasan sa takvom činjenicom i pomoći "svom svojom snagom".

Pod "trapavim" Čerčilovim govorom Andrić misli na govor od 27. marta 1941, pred Centralnim savetom Konzervativne stranke, u Londonu, kada je Čerčil izgovorio čuvenu rečenicu, koja i nije njegova nego Aleksendera Kadogana, koji mu je 27. marta tim rečima preneo vest o prevratu u Beogradu. U jugoslovenskoj istoriografiji se ustalio bukvalni prevod: "Jugoslavija je našla svoju dušu", iako je smisao da je "Jugoslavija ponovo ono što je uvek bila". Ono čemu se Čerčil istinski radovao bio je uspeh britanske obaveštajne službe, koja je od polovine 1940. zdušno radila na pripremi puča.

Likovao je na Bi-Bi-Siju u radio-emisiji na srpskom Andrićev davnašnji poznanik Siton-Votson: "Ima još mnogo u ovoj zemlji onih koji se sa divljenjem i ljubavlju sećaju svojih srpskih ratnih drugova iz Prvog svetskog rata. Pozdravljam vas, moji jugoslovenski prijatelji, iskreno i verno. Nećemo izneveriti jedni druge kada dođe dan suđenja".

U poverljivom izveštaju Ribentropove uprave sledi dopuna koja se odnosi na zabeleške o razgovoru sa jugoslovenskim poslanikom:

"Drugi član Jugoslovenskog poslanstva je u razgovoru sa jednim nemačkim poverenikom još skrenuo pažnju na to da je i držanje određenih dvorskih krugova doprinelo beogradskom 'državnom udaru'. Ono je određeno oštrom suprotnošću prema knezu namesniku Pavlu, protiv koga postoji izvesno podozrenje da bi se najradije on sam popeo na presto, ili bi pak, po ugledu na generala Antoneskua, sebi hteo da osigura sličnu uzvišenu poziciju šefa države.

Naročito je kraljica majka već godinama u zavadi sa knezom namesnikom Pavlom, jer je od početka svoga namesništva 'potpuno pribio uza zid'. Kraljica majka je očigledno dovoljno ambiciozna i želi da ima neku ulogu. I tu suprotnost određenih krugova protiv kneza namesnika su anglosaksonska diplomatija i propaganda u Beogradu vešto iskoristile. One su verovatno proturale glasinu da knez namesnik uz pomoć Adolfa Hitlera želi da poveća svoju poziciju vlasti.

Nemački vojni ataše je javio 29. marta da je u toku odlazak rajhsdojčera, da vlada mir, da je Beograd pod vojnom zaštitom i opasan vojskom, da je raspoloženje antinemačko, engleska propaganda ućutkana rečima, ali ne i praktično. 'Srpski narod je predugo bio huškan da bi sada bila moguća promena mišljenja'. Vojni ataše je odustao od obraćanja Odseku za rad sa stranim vojnim atašeima, jer se u juče niko iz tog odseka nije oglasio u presudnom momentu. Javio je jugoslovenskom Generalštabu da će u slučaju fizičkog napada na njega i nekog od njegovih oficira biti upotrebljeno vatreno oružje."

Poslanik Heren je tada dobio iz Berlina nalog da pod izgovorom da je bolestan prekine svaki zvaničan kontakt i da delegira u tu svrhu nekog člana Poslanstva, ali samo za slučaj da vlada zatraži da nešto uruči.

Andrić se 29. marta telefonom obratio Vermanu i zatražio da ga primi ministar, državni sekretar ili sam Verman. Obrazložio je svoju molbu činjenicom da ga je vlada pozvala na referisanje u Beograd i da kreće danas posle podne u 18 časova. Pošto je pretpostavljao da sastanak s Andrićem ne treba da se održi, Verman je zamolio za uputstvo da li da se poslaniku kaže da prijem nije moguć zbog boravka japanskog ministra inostranih poslova. Predložio je da se Andriću odgovori neposredno pred njegov polazak.

Kako je Vermanov pismeni upit preko državnog sekretara Vajczekera bio upućen Ribentropu pod oznakom "Odmah!", tako je Vajczeker odmah i reagovao. Nije prihvatio predlog svoga zamenika da Andrića dovedu u vremensku zamku. Primio je jugoslovenskog poslanika, koji je došao da se oprosti, jer putuje u Beograd zbog referisanja i informisanja.

Andrić je rekao da ne može ništa da kaže o novoj vladi, jer se ona danas prvi put sastaje. Sam je pak procenio da nova situacija u Jugoslaviji ima svoju unutrašnjepolitičku i svoju spoljnopolitičku stranu, koje se ne mogu sasvim razdvojiti, da veruje da će se delati brzo i da u Berlinu treba imati strpljenja, kao i da zna da je red u velikoj meri uspostavljen i da će se suzbiti antinemački ispadi. Postaraće se da nova vlada zauzme prema Nemačkoj jasan stav. Vajczeker je ćutke primio izneto k znanju i rekao da nije u stanju da kaže ništa o novom stanju međusobnih odnosa, i da ima izveštaj da je nemački poslanik u Beogradu vređan na ulici. Andrić je rekao da će se vratiti 2. aprila.

U poverljivom izveštaju Ribentropove uprave dalje se navodi:

"Jedan poverenik saznaje od jednog jugoslovenskog novinara ataširanog pri Jugoslovenskom poslanstvu, poverenika zvanične jugoslovenske novinske agencije Avala, da u Poslanstvu situaciju u Beogradu ocenjuju daleko zabrinutije nego što je ocenjuje poslanik Andrić. Upadljiv optimizam poslanika Andrića ne nailazi na razumevanje dela članova Poslanstva. Možda Andrić ima informacije iz Beograda koje prikriva od svojih saradnika.

Najveći broj jugoslovenskih diplomata i novinara je stoga od juče veoma deprimiran."

(Kraj)