Miloš zasenio Holivud

JUGOSLAVIJA je šezdesetih bila jedina komunistička zemlja iz koje se moglo sa pasošom na rad u inostranstvo. Milošević je to iskoristio i stigao u Pariz u vreme kada je Alen Delon sa filmom „Roko i njegova braća“ 1960. godine postao slavan. Delon mu je dao posao dublera. U to doba Pariz naseljavaju i drugi beogradski momci Miša Slovenac, Uroš Milićević, Bora Mesarović, King Kong, Protuva, Vuk, Lagarder, Pećina, Džoni Gitara, Mile Robija, Roki, Gamba i Neša Kotur.

Nastanili su se kod Alena Delona u Parizu, jedan po jedan, kao pravi muški prijatelji. Ludovali su po barovima „Terazije“, „Mažestik“ i „Ruski car“. Pesničili se i ubijali boga u svakome ko se muvao oko Alena Delona i njegovih žena. Bezbroj puta su hapšeni i zatvarani zbog tuča, krađa, varanja na kocki i neurednih isprava.

- Delon je bio pravi mangup iz komšiluka. Šest puta je izbacivan iz škole, radio je kao konobar, trgovac, pa čak i portir. Onda mu se posrećilo, obogatio se filmom „Roko i njegova braća“ i otvorio sopstvenu filmsku kompaniju „Adel studio“. Delon je bez ikakve škole i edukacije sjajno glumio ne baš moralne ljude. Miško Milošević je bio zadovoljan što je lepo živeo od uloga koje mu je Delon nameštao i kad bi isprebijao svakoga ko bi ružno pogledao Natali Delon, Alena ili njega lično - seća se pariski momak Nenad Milošević, koji je gradio boksersku karijeru.

Milomir Marić u filmu „Lepi i mrtvi“ prvi otkriva da je Miško Milošević napravio dve kardinalne greške i pokušao da ponizi Alena Delona.

- Obojica su otkrili čari mlade Francuskinje rođene u Maroku, koja je svoje ime Francis Kanova promenila u Natali Delon. Bila je Miloševićeva ljubavnica, ali potom žena Alena Delona. Iza njegovih leđa Milošević je pričao po Parizu da je njihov sin Antoan njegovo dete. Čak je i Delonu govorio: „Pozdravi mi malog Miška!“ Hvalio se da je bolji glumac od Delona i da će, kad je ovaj propao u Holivudu, on biti američka filmska zvezda. Na taj način je želeo da ponizi svog prijatelja Alena Delona - objašnjava Marić.

Milošević, koji je postao lep i poželjan žigolo, važio za nekrunisanog cara među Jugovićima. Pred njima je delio šamare glumici Romi Šnajder, igrao je tenis sa Franulovićem, pokazivao skupa odela i cipele od 3.000 maraka. Jednog dana 1965. Milošević je otperjao u Ameriku s bogatom novinarkom Sitnijom i sjajnim „bentlijem“.

- Prijateljski se oprostio od Alena Delona i otišao u Holivud da pravi karijeru. Upisao je školu glume kod Mikija Runija, nastanio se kod njega i snimio dva filma „Rusi dolaze“ i „Inkubus“, u kome igra demona. Imao je umetničko ime Miloš Miloš, ali su ga Amerikanci prozvali novi Džejms Din. Trebalo je naredne godine da snimi filmski spektakl „Pad rimskog carstva“, da prijatelju Delonu pokaže da je postao uspešan u Holivudu. Nije stigao to da ostvari, jer je ubijen na misteriozan način. Imao je samo 24 godine, a bio je lep i mrtav - kaže Milomir Marić.

Niko ni danas ne zna kako se Miško Milošević početkom 1966. godine našao zaključan u kupatilu holivudske vile Mikija Runija, zajedno s njegovom ženom Barbarom. Bio je plav od batina. Kao svedočanstvo Miškove zle slutnje ostala je jedna njegova čarapa sa porukom: „Čekam da me ubiju...“

Po Beogradu se pričalo da ga je ubio Alen Delon, jer je bio besan na njega. Čaršijom su se pronele glasine da je slavni glumac poslao Miškovu glavu paketom u Beograd. Istina je, međutim, bila sasvim drugačija.

- Kad je Miloš Milošević ubijen, njegov prijatelj Alen Delon ga je balsamovao, prebacio američkim avionom iz Holivuda u Beograd da bude sahranjen na Novom groblju. Delon je godinama čuvao Miloševo krvavo odelo da bi ga poklonio njegovoj sestri Zorici Milošević. Ona je odelo skrivala da ga majka Julijana Milošević ne vidi i ne presvisne. Pronašao sam fotografije sa sahrane balsamovanog Miloša Miloševića u Beogradu, koje se prvi put objavljuju - pokazao nam je Milomir Marić fotose, na kojima su Miškovi roditelji, sestra i rodbina.

Upražnjeno mesto u Delonovoj porodici posle Miška Miloševića zauzima njegov prijatelj Stevan Marković, koji će uzdrmati temelje Pete republike. Bio je to zavet pokojnog Miloševića, jer kada se 1964. rastajao od Alena Delona, ostavio mu je ime svog prijatelja koji će da ga nasledi. Bio je to Stevan Marković, zvani Stevica.

- Kao i mnogi beogradski momci i Stevica je imao svoj san da na Zapadu zaradi 50.000 maraka i u Beogradu otvori prvi servis za pranje automobila. Mimo njegovog plana, u Pariz je prvi put otišao 1958. godine da pomogne sestri Ljiljani. Ona se zaljubila u nekog našeg momka, emigrirala u Francusku 1957. ali se našla u nevolji. Momak je hteo da je pretvori u prostitutku, a Stevica ga je pretukao i oterao. U nastupu nervnog rastrojstva Ljiljana Marković je skočila pod voz u metrou i ostala bez obe noge. Stevica je posle brinuo o njoj - prepričava nam Milomir Marić ovu porodičnu dramu.

Stevica Marković je nekoliko meseci kasnije emigrirao sa prijateljima preko Italije u Belgiju, ali su ih na tom putu karabinjeri uhvatili. U to vreme su iz Jugoslavije izvožena drva u Italiju, a zvanični Rim je zauzvrat vraćao jugoslovenske begunce. Da ne bi postao Titov zatvorenik Stevica je sa ruke skinuo pozlaćeni sat, iz džepa izvadio tridesetak dolara i dao ih karabinjerima. Put je bio slobodan, a u Markovićevom džepu je ostala samo Miškova cedulja sa imenom Alena Delona i njegovom adresom u Parizu.