Filmski svet na dlanu

UZ Delona, koji je voleo da bude okružen lepim ženama, Marković je upoznao ceo filmski svet Pariza i imao ogromne uspehe kod žena. Njegove simpatije i ljubavnice bile su mlade zvezde pop scene i filma Fransoaz Hardi, Silvi Vartan, Mari Lafore, Frans Gal, Romi Šnajder i devojka Klaudija Hos. Ovu 24-godišnju manekenku grčko-egipatskog porekla upoznao je u mondenskoj kafani „Senkijer“ u Sen Tropeu, gde je Delon imao vilu. Klaudija se hvalila kako je sa Stevicom rado razgovarala o filozofiji, dok je on citirao francuske filozofe.

- Čuveni „Pari mač“ je doneo o njemu veliku reportažu s naslovom „Stevica Marković - najlepši i najjači čovek Pariza“. Francuski bulevari su bili okićeni bilbordima sa njegovim likom. Jedino je Brižit Bardo, lična prijateljica Alena Delona, zazirala od Stevice kada joj se udvarao. Osetila je da je on opasan čovek, da može da je uvuče u neku aferu. Brižit, kao lepo i pametno dete bogatih aristokrata, nije želela da bude izložena skandalima - objašnjava Milomir Marić, autor filma „Lepi i mrtvi“.

Tek pridošli Srbi u Francuskoj su lepog Beograđanina doživljavali dosta drugačije, kao nekog sebi ravnog:

- Stevica je tada bio samo jedan iz bataljona bulevarskih fotografa koji su radili za Franka Stolicu, Hrvata i oficira Draže Mihailovića. Razlikovao se mnogo od Miška Mercedesa. Marković je bio plahovit, strašno jak, čak surov, ničeg se nije plašio. Voleo je ulične tuče, u koje je vodio Alena Delona. Kocku i žene je strašno obožavao - portretisao ga je rečima Petar Grujičić, tada mladi fotograf.

Stevan Marković je bio čovek koji je pred svojim zemljacima govorio da je uspeo u životu i visokom društvu. Hvalio se da je on kralj bulevara.

- Uoči spektakularnog nastupa Džonija Holideja u Parizu, Marković je obećavao zemljacima da će napraviti haos u Parizu. Popeo se na binu, oteo mu gitaru, počeo da ga udara po glavi i od francuskog pevača tražio da viče „Živeo car Lazar“, „Živeo Miloš Obilić“. Ovaj je to i učinio - otkriva Milomir Marić detalje iz života srpskog kralja pariskih bulevara.

Da bi pokazao koliko je veliki, Marković je sredio Oliveri Katarini da nastupa 77 dana u pariskoj „Olimpiji“ sa muzikom iz filma „Skupljači perja“. Tada joj je rekao: „Pokaži im da si Srpkinja!“ Ipak, posle sjajnog uspeha, posavetovao je Oliveru: „Nije Pariz za tebe, vrati se u Beograd!“

U stvari, dogodilo se nešto sasvim suprotno od onoga što je Stevica pričao. On je bio usamljen i ponižen, jer je živeo, kako je jednom rekao Alenu Delonu, od „mrvica koje mi bacaš sa stola“.

Usamljen, pisao je svom bratu Aleksandru Markoviću u leto 1966. godine:

„Pisao sam jadnoj Miloševoj majci i odbio da primim njegovu sestru. Alen ćuti, a ja ne mogu da joj obezbedim ništa. Ljilji sam pisao i pisao bih joj stalno. Kada imam novca, onda joj šaljem. Svu „lovu“ dao sam advokatu, da mi produži boravak. Snimanje filma će početi u avgustu. Izdržaću do kraja i valjda ću doći do novca, da se osamostalim koliko-toliko...“

O toj vrsti poniženja Stevice Markovića govorili su, na svoj način, njegov prijatelj Miško Milošević i njegov mecena Alen Delon. Miloš je 23. novembra 1964. godine pisao Stevici iz Kalifornije i obavestio ga: „Alen je tebi posebno poslao 300.000 franaka...“

Slavni glumac je francuskim novinarima govorio, kao da se pravda:

- Stevan nikada nije bio pozvan kod mene na neki poslovni ručak, ili večeru, i nikad nije ni na koji način bio umešan u moj profesionalni život. Nikad nije ni išao sa mnom, kad sam ja negde bio zvanično pozvan. Jedini moji i Stevanovi izlasci bili su neobavezni momački izlasci...

Milomir Marić u svom filmu „Lepi i mrtvi“ prvi otkriva da je Stevica Marković bio veoma razočaran sjajem Pariza i zapadnjačkim životom.

- On je kao momak u porodici svog druga Vuka Blagojevića u Beogradu prvi put došao na ideju da ode na Zapad. Naime, Vukova majka, koja je svojevremeno bila bolničarka u štabu đenerala Draže Mihailovića, kao antikomunista je u kući često govorila: „Komunizam je zlo, na Zapadu je raj!“

U to vreme Pariz je bio centar srpske četničke emigracije, u kome su glavnu reč vodili Andra Lončarić i Mile Radovanović. Emigranti su puštali glasine da je Lončarić čovek Leke Rankovića, koji ga je poslao u Francusku da ubije kralja Petra Drugog Karađorđevića.

- Stevica je video da naši ljudi žive bedno i da na Zapadu niko neće dati čašu vode ako ne platiš. Šokiran takvim saznanjima, on je živeo na svoj hajdučki način - burno, agresivno i ludo - objašnjava Milomir Marić.

U takvoj situaciji, dok je njega Alen Delon obožavao, Marković je počeo da ga ponižava. Pokušavao je na sirov balkanski način da pokaže da je veći od slavnog glumca. I dok je Delon ustajao u pet sati ujutro, pripremao uloge i odlazio na posao, Stevica Marković je ustajao oko podne. Odlazio je da obiđe pariske kafee i da se hvali kako je Alen rob posla i ustaje u zoru, a on može da uživa.

(Nastaviće se)