Strah progonjenog čoveka

FRANCUSKI mediji nisu bili ubeđeni u Delonovu nevinost. Nabrajali su nelogičnost njegovog svedočenja, posebno odricanje da je bio jako blizak sa Markovićem. Prećutao je, kako su govorili Francuzi, i da je bio nasilan čovek.

- Delon je grubijan, sadista, ubica iz zadovoljstva - izjavio je tada Anri Gi Devinjak, nekadašnji komandir čete u Indokini u kojoj je Delon proveo dve godine, a posle urednik pariskog lista "Detektiv". - Svoje pravo lice pokazao je u indokineskom ratu. Uvek je insistirao da učestvuje u lovu na usamljene Vijetnamke...

Natali Delon se pred sudijom Patarom pojavila 24. marta 1969. Imala je 27 godina i svoj iskaz je počela pričom o sumornom i teškom susretu sa Stevicom Markovićem u ponedeljak 16. septembra.

- Bio je lepo obučen, ali vrlo nervozan, pun zebnje, nepovezan. Imala sam utisak da je pun problema, da ga je strah od nečega... Stevan je imao držanje progonjenog čoveka. Počeo je da priča o Fransoa Markantoniju. Rekao je da se taj čovek stalno vrti oko njega. Kad sam ga upitala zašto, šta on sa njim ima - promenio je odmah temu. Govorio je: "Plašim se za svoj život, ubeđen sam da će nešto strašno da mi se desi... Pre nekoliko dana sam primetio da mi je neko pretresao stvari." Nisam tome pridavala veliku važnost. Stevan je uvek voleo da "drami", da stvari vidi crne i kad nisu to bile - ispričala je Natali Delon.

Kada je sudija Patar upitao da opiše svoje odnose sa mafijašem Markantonijem, zbog koga je tražila policijsku zaštitu, Natali je priznala:

- Markantoni je dolazio kod nas kući tri puta, uvek kada je Alen bio sa mnom. Jednom, posle Uroševe posete, rekao mi je "Stevan možda sad umire... Ali da nije mrtav, potražio bi te da te ubije. I tebe i Alena...". Osećala sam se strašno nesigurno i uplašeno! Na kraju, nemam šta da krijem o svom životu. I nemam nikakvog razloga da verujem da je Stevan mogao da mi smeta štampanjem skandaloznih spisa o meni, Alenu i njemu, pošto smo međusobne odnose raščistili.

Svi koji su poznavali Stevana Markovića, posle njegove smrti su se pitali - šta je to toliko zgrešio da bude tako surovo likvidiran. U vreme suđenja

N. N. ubici i osumnjičenom mafijašu Markantoniju, koje je trajalo sve do 1976. godine, pojavile su se u javnosti najmanje tri teorije o razlozima za ubistvo.

"Stevan Marković je bio kriminalac, saradnik korzikanske mafije, trgovac drogom, siledžija i svodnik. Ucenjivao je Delonove pretnjom da će medijima dostaviti spise o njihovom nečasnom životu i kompromitujuće fotografije. Želeo je da proda svoj album tajnih fotografija, snimljenih za vreme orgija sa pariskim damama i ženom francuskog premijera. Postao je opasan za sve oko sebe", pisali su pariski žurnali.

Alen Delon je porekao mogućnost da Stevica Marković krije bilo kakve tajne o njemu:

- U toku naših obeda u kući sa Stevanom, razgovor se vodio o opštim i banalnim stvarima. Stevan nikada nije tražio ni novac, da bi kupio neki bar ili restoran, kao na primer, restoran "Laka Marg" u Nici.

Njegova bivša supruga Natali je bila direktnija:

- Stevan nije bio mangup, nikad se nije bavio mutnim poslovima. Uvek je sve najlepše pisao o Alenu Delonu. Prvi put je ružnu reč za Alena rekao u svoja poslednja tri pisma, koja su porodici stigla posle njegove smrti. Mislim da je on samo hteo da za svoj lični neuspeh i poraz u Parizu okrivi Alena i mene.

Pariski Srbi i deo francuske javnosti nije verovao Delonovima. Njegov cimer Uroš Milićević je u izjavama sudu ponajviše sumnjičio Alena i Natali Delon.

- Ubeđen sam da je Delon naručio ubistvo - svedočio je na sudu Uroš Milićević. - Kad se nije još znalo šta je sa Stevanom, kad je jednostavno nestao 22. septembra, Delon mi je rekao da on nema nikakve veze sa onim što bi mu se eventualno moglo desiti. Tada mi je na lep način zapretio da će naći način da me ućutka, ako se budem mešao. Delon me je opomenuo i kad je čuo da sam napadao Fransoa Markantonija. Zahtevao je da mu se izvinim.

Stevanovi prijatelji pretpostavljaju da je hteo da izađe iz bolesnog mondenskog okruženja. Maštao je da ima nešto svoje, predstavništvo ili perionicu sportskih automobila u Beogradu. Čekao je da mu Alen Delon pomogne i da zaradi pare, kako bi zbrinuo bolesnu sestru Ljiljanu i pomogao sestri Zorici i majci Julijani ubijenog Miška Miloševića. O tome je pisao svom bratu Aleksandru:

"Nemam para da pomognem sestri. Alen se složio da primim Zoricu, ali se Natali buni. Neće da je vidi u kući, a ja ne znam zašto"?

Stevica Marković je stalno čekao da Alen Delon nešto uradi za njega, a kad se to nije desilo, počeo je da preti da će novinarima da ispriča sve što zna i o Delonovima i o Markantoniju. Pominje se da je Marković od Delona za svoj tajni dnevnik tražio najmanje 200.000 franaka.

Stariji brat Aleksandar Marković to poriče. Pokrenuo je građanske parnice sa advokatom Rolanom Dima i tako dobio uvid u kompletan dosije vezan za bratovljevu smrt. Tu se videlo da je Stevica Marković bio "čist".

- Tačno je da je Stevan imao svoj apartman u kući Alena Delona, ali je istraga nedvosmisleno utvrdila da moj brat nije bio ni telohranitelj, ni sekretar, ni plaćenik. Najkraće rečeno, bio je blizak prijatelj porodice Delon, ali potpuno nezavistan i samostalan. Stevan je imao svoj život koji nije bio vezan ni za droge, ni za ucene, prostituciju ili bilo koju prljavu radnju, pričao je Aleksandar.

(Nastaviće se)