U makazama kuma mafije

NA osnovu sopstvenih istraživanja i razgovora s mnogim ljudima, Milomir Marić je došao do otkrića suštinskih odnosa u trouglu Delonovi-Markantoni-Marković tokom 1968. godine.

- Stotine sagovornika su mi za film „Lepi i mrtvi“ posvedočili da je Stevica Marković pokušao da sa svojim tajnim dnevnikom uceni Alena Delona preko Fransoa Markantonija. To je pokušala i Natali Delon, koja ga je uvukla u ljubavni skandal, samo da bi Stevicu upotrebila na sudu za razvod. Tako bi od muža izvukla više novca. Ispostavilo se, međutim, da je upravo Fransoa Markantoni, koji je finansirao filmsku karijeru glumca, reketirao Alena Delona i izvlačio njegov novac. Tako se Stevica Marković našao u makazama interesa kuma korzikanske mafije - objašnjava Marić.

Pošto je slučaj pretio da se tokom istrage i suđenja pretvori u aferu „Marković-Delon“, slavni glumac i tada već jedan od najmoćnijih ljudi u Parizu odlučio je da krene u protivnapad na policiju, pravosuđe i državnu administraciju. Alen Delon je odlučio da se predstavi kao nevina žrtva, ne Stevice Markovića već državne zavere.

- Kao grom iz vedra neba, usred afere „Marković“, odjeknulo je otvoreno pismo Alena Delona u kojem poznati glumac teško optužuje nekoliko visokih funkcionera pariske policije koji su mu, navodno, spremali zamku u saradnji s policijom jedne strane zemlje, s namerom da u njegov prtljag podmetnu opojne droge. Na taj način bi glumac bio uhapšen i poslat na robiju zbog ubistva Stevice Markovića - pričao nam je svojevremeno srpski emigrant Mile Radovanović, jedan od vođa četničke organizacije u Francuskoj.

Iz otvorenog pisma Alena Delona, jasno se videlo na čije policije aludira poznati glumac: „U trenutku kada iz profesionalnih razloga napuštam Francusku da bih otišao prvo u Italiju, a zatim u Kolumbiju, svestan sam da preti velika opasnost za moju ličnu sigurnost i čast, pa zato i ostavljam ovde trag iza sebe.“

Teške optužbe protiv trojice visokih funkcionera francuske policije u formi otvorenog pisma, svakako nisu ostale bez odjeka. Iako prilično uzdržani u davanju izjava, predstavnici francuske policije stavili su do znanja da će stvar izvesti na čistinu. Od autora otvorenog pisma tražili su podrobnije podatke i konkretne dokaze za teške optužbe francusku policiju. Verovalo se da će glumac ipak morati da otkrije ime čoveka iz redova visokih funkcionera francuske policije koji ga je upoznao s navodnom zaverom.

Iznenadni udar francuskog glumca potpuno je bio neočekivan i istražni sudija Rene Patar, koji je vodio istragu o aferi „Marković“, morao je da se brani:

- Vrlo sam iznenađen teškim rečima koje je Alen Delon uputio u svom pismu. Istraga i saslušavanja povodom afere „Marković“, koliko ja znam, odvijaju se na normalan i regularan način. Što se tiče „zavere“ o kojoj govori Delon, i njegovog eventualnog hapšenja u inostranstvu, o tome ja apsolutno ništa ne znam.

I advokat Žak Izvorni, zastupnik mafijaša Markantonija, reagovao je da bi slučaj još više mistifikovao:

- U aferi „Marković“ ništa me više ne može iznenaditi! Sasvim je moguće da ćemo i mi uskoro biti u stanju da prezentiramo dovoljno elemenata koji će na nedvosmislen način dokazati da je i protiv Markantonija pokušana zavera od strane policije.

Posle javnog pisma Alena Delona i odgovora francuske policije u listu „Figaro“, objavljeno je anonimno pismo u kojem se govori o učešću visokih državnih funkcionera i bivših članova vlada na orgijama koje je Markantoni organizovao u Delonovoj kući. Stevica Marković se pominje kao jedan od aktera u tim seksualnim igrarijama. U pismu se, takođe, navodi da izvesni Jugosloven po imenu Boris Ackov ima dokaze o tome.

Od tog trenutka više nije reč samo o ubistvu Stevana Markovića, jer je afera dobila politički karakter. Govori se o fotografijama „posebnog karaktera“ na kojima je, navodno, bila i Klod Pompidu, supruga tadašnjeg francuskog premijera. Jedan drugi učesnik zbivanja, Uroš Miličević, dete iz beogradske dobrostojeće porodice, tvrdio je da poseduje dokumente kojima se dokazuje da je Marković likvidiran kao vlasnik albuma fotografija „ružičastog baleta“, ili srpskog grupnjaka, čiji je učesnik bila i supruga Žorža Pompidua.

- Ovu optužbu nikada nisu prihvatili zvanični organi istrage, uprkos svedočenju Aleksandra Markovića, brata ubijenog Stevana, da je u stanu Alena Delona bio na večeri sa Pompiduovima i gangsterom Markantonijem. Da nije bilo borbe za političko nasleđe generala Šarla de Gola u Francuskoj, ubistvo Stevice Markovića prošlo bi sasvim nezapaženo, bez obzira na to što je bio prijatelj Alena Delona. Toliki emigranti pre i posle toga nestajali su u Parizu bez traga i glasa - pisao je svojevremeno srpski emigrant Mile Radovanović u četničkoj štampi, kada se kasnije iz Pariza vratio u Čikago.

(Nastaviće se)