Plaćenik obavio posao

SRPSKI emigranti su u Parizu pričali da je Stevica Marković bio glavni krivac što Josip Broz Tito nikada nije sreo Šarla de Gola u Francuskoj! Kad se iznenada šef kabineta predsedničkog kandidata Žorža Pompidua pojavio na vratima jugoslovenske ambasade, ambasador Ivo Vejvoda je pomislio da on možda nosi poziv za Tita. Međutim, gost ga je sasvim konkretno pitao:

- Da li ste fotografije koje je Stevan Marković snimio na orgijama Pompiduove žene Klod već prodali Rusima!?

- Ne znamo mi ništa o tome - odgovorio je zabezeknut ambasador Ivo Vejvoda.

- Marković nije u našoj nadležnosti!

I bio je u pravu, jer je Stevica Marković imao politički azil i izbeglički pasoš Francuske, tako da nije bio u nadležnosti Ambasade SFRJ u Parizu. Jugoslovenski mediji su bili pod uticajem Udbe i optuživali su Markovića da je upao u „emigrantsko podzemlje“. Emigranti su uzvraćali da je Stevica Marković bio uz četnika Andru Lončarića, kome je Udba nudila da ubije kralja Petra, što je ovaj odbio. Četnici su za Stevicu pričali i da je komunistički agent.

- Francuska tajna policija je preko svojih plaćenika likvidirala Stevicu Markovića, jer je htela da zaštiti novog francuskog predsednika Žorža Pompidua. Pariski mediji su odigrali ružnu ulogu, jer su Stevana predstavili u najgorem, lažnom svetlu, satanizovali su ga i optuživali. Likvidaciju je organizovao korzikanski i, da tako kažem, državni mafijaš Fransoa Markantoni - tvrdi Milomir Marić, autor filma „Lepi i mrtvi“ o srpskim momcima u Parizu šezdesetih godina.

Korzikanci su bili deo francuske elite, jer su u Drugom svetskom ratu uz pomoć mafije omogućili generalu Šarlu de Golu da se iskrca u Francusku. Suđenje ovom mafijašu je trajalo do 1976. godine, ali je obustavljeno zbog nedostatka dokaza.

Optuženi Fransoa Markantoni je napisao tri knjige memoara i dao tri izjave o Stevici Markoviću. U jednoj tvrdi da ga nikada nije video. U drugoj da su se možda sreli. I u trećoj da su njih dvojica zajedno bili na jednoj večeri kod porodice Pompidu.

Fransoa Markantoni je jednom prilikom o ubistvu Stevice Markovića priznao:

- Jesam Korzikanac, ali nisam Napoleon. Ipak sam spasao Petu republiku.

Markantoni je umro 2010. godine, a tajnu o ubistvu Stevice Markovića odneo je u grob. Simptomatično je da je francuski predsednik Sarkozi tri meseca pre smrti kuma korzikanske mafije Fransoa Markantonija odlikovao Legijom časti prvog reda. Valjda zato što je odbranio Francusku od Stevice Markovića!

Na sahrani Stevici Markoviću - svega desetak naših ljudi. U francusku zemlju pobodena je krstača s njegovim imenom i stavljeni su buketi cveća. Niko od prisutnih nije imao novac da plaća grobno mesto, pa je Marković sahranjen na opštinskom groblju. Posle nekoliko godina, to groblje je prodato, razrovano, i na njegovom mestu podignuta stambena zgrada. Ubice i grob Stevice Marković danas su nepoznati.

Istraga francuske policije i suđenja u Parizu pokazali su da nisu samo Alen Delon i Fransoa Makartoni bili sumnjivi akteri ubistva Stevana Markovića, koje se dogodilo krajem septembra 1968. godine. Na listi svedoka posebno je bio interesantan Uroš Milićević, Stevičin cimer, koji je poslednji video Markovića i zbog toga bio sumnjiv u istrazi.

Jedan od svedoka bila je i Zorica Milošević, sestra ubijenog Miloša, koja se još 1960. godine odselila iz Beograda u Rim. Kada su se njih dvoje jednom prilikom krajem šezdesetih sreli u Beogradu, posle toga je Zorica u redakciji „Večernjih novosti“ ispričala da ne veruje Urošu Milićeviću i da mu je to otvoreno rekla:

- Ubeđena sam da nisi sve rekao francuskoj policiji.

- Svi vi mislite da sam nešto sakrio od vas. Stevanov brat Aleksandar Marković je tvrdio da mu nisam dao sve papire i nekakav dnevnik. Znate da ja nisam pravi krivac - odgovorio je Uroš Milićević.

- Ali rekao si da je Stevica otišao sam taksijem na sastanak sa kog se nije vratio, a taksista kaže da je vozio dve osobe... Ko je ta druga osoba? - insistirala je Zorica Milošević.

- Ne želim više da govorim - iznervirao se Uroš Milićević.

Tada je Zorica Milošević jednostavno zaključila:

- Dan pre nestanka Stevan mi je telefonirao iz Pariza i rekao da će ići kod Delonovih u Sen Trope da nešto rasprave, kako ne bi iz njihove kuće izašao kao lopov. Njega su jednostavno uništili Alen i Natali, koja je želela da ga se otrese. Alen Delon nije mogao da otrpi što je Stevan bio neiskren prema njemu. On ga možda nije ubio, ali je potpisao njegovu smrtnu presudu - tvrdila je Zorica Milošević.

(Nastaviće se)