Gukni, golube Numiću

MEĐU prvima koji je pred komisiju stao bio je Selim Numić. On je od 1954. neposredno vodio službu ozvučavanja. Ako se zaista tražio plan i centar zavere, onda važnijeg svedoka od Selima nije bilo.

Hajde, gukni golube...

Odgovarao je Selim prvo na mnogobrojna pitanja i potpitanja, a da bi se bolje obezbedio, najvažnije je napisao i priložio. Naveo je da su u periodu do 1961. ozvučavane uglavnom ambasade, strana predstavništa, kao i pojedinci u njima. Tu je bio manji broj "domaćih lica" i objekata koje je i naveo:

- Stan Milovana Đilasa... Taj stan se i dalje sluša zbog poseta stranih novinara Štefici Đilas;

- Stan Vladimira Dedijera, mikrofoni povučeni;

- Stan Radovana Zogovića, prostorije i dalje slušaju;

- Stan Mehmeda Hodže, a razlog je bio: da kod njega dolaze sumnjiva lica sa Kosova, iredentisti. Više se ne sluša, po potrebi može;

- Prostorije SPC (Srpska pravoslavna crkva). U raznim prostorijama ugrađena su 24 mikrofona. Ovaj objekat se permanentno sluša.

Početkom 1961. uvećao se broj domaćih zahteva za ozvučenje.

- Na zahtev generala Milana Žeželja, uz prethodnu saglasnost druga Tita, ozvučen je salon (Beli dvor) u kom predsednik prima strane ambasadore i druge inostrane ličnosti. U istoj zgradi postavljen je i magnetofon za snimanje. Sve urađeno u prisustvu i uz pomoć oficira bezbednosti. Ti isti ljudi - tehničari odlazili su na poziv Žeželja da snimaju razgovore predsednika.

- Ozvučen je kabinet druga Tita u zgradi SIV. Učinjeno po zahtevu Žeželja, a samo ozvučavanje bilo je vrlo naporno. Za postavljanje kablova i mikrofona morale su se skidati mermerne ploče.

Broz je, dakle, tražio da mu se ozvuče određeni prostori, a onda se žalio - da je ozvučen?!

- Pred prvu posetu sovjetske delegacije sa Nikitom Hruščovom na čelu, ozvučene su još neke prostorije u Belom dvoru (kuća sa slamenim krovom), nekoliko prostorija u vili u Užičkoj br. 16 (vila za visoke goste), glavna sala u Domu garde u Topčideru, u kojoj su vođeni razgovori Tita i Hruščova. Sve je rađeno po zahtevu I odeljenja državne bezbednosti i generala Žeželja, a odobrio Stefanović. To je bio obiman posao, moralo se raditi dan-noć. Još kad je odlučeno da će se deo razgovora obaviti i na Brionima, onda je jedna ekipa stručnjaka hitno prebačena vojnim avionom na Brione.

- Ozvučeni su kabineti drugova Rankovića i Kardelja u zgradi SIV i na zahtev šefova njihovih kabineta - Ivičevića i Vratuše (Kad je zatrebalo, Vratuša se žalio - kako je kabinet druga Kardelja ozvučila Udba i Ranković?);

- Ozvučena je konferencijska sala u SIV po zahtevu Veljka Zekovića i uz saglasnost Stefanovića. Tada su uvezeni i najnoviji mikrofoni, a centar za snimanje bio je u zasebnoj prostoriji. O svemu se brinuo Vratuša;

- Odlučeno da se organizuju službe prisluškivanja i u republičkim sekretarijatima. Slovenci i Hrvati su ih već uveliko imali i samo su sada bili legalizovani. U prvoj polovini 1961. vršene su obimne pripreme za održavanje Prve konferencije nesvrstanih. Ozvučavanje je u tom planu bilo od posebne važnosti. Šta je o tome članovima Komisije predočio Numić?

- Ozvučen je znatan broj vila i boljih stanova određenih za smeštaj šefova i članova stranih delegacija. Ozvučene su vile i stanovi (to su bili objekti naših rukovodilaca koje su oni ustupili za tu priliku) drugova: Veljka Mićunovića, Velje Stojnića, Slavka Komara, Slobodana Penezića Krcuna...;

- Ozvučen je i veći broj soba u hotelima: "Metropol", "Moskva", "Mažestik", "Ekscelzior", "Union", "Balkan"...;

- Ozvučen je stan prof. Jovana Đorđevića (stručnjak za ustavno pravo) zbog njegovih čestih kontakata sa Amerikancima i nekim drugim problematičnim strancima.

- Odmah po završetku Konferencije povučeni su svi mikrofoni iz vila i stanova. Samo je ostao ozvučen stan Đorđevićev, na predlog Brajnika, a uz saglasnost Ćeće;

- Slušan je telefon Milke Kufrin, koja je bila član SIV i sekretar za turizam. Prisluškivana je na predlog beogradske službe zbog davanja "teških šovinističkih izjava" i to se htelo proveriti i sumnje nisu potvrđene;

Čini se da je od svih ispitivanih i osumnjičenih to najbolnije doživljavao Numić. Bio je u teškom psihičkom stanju, ali je uspeo i da pripreti: "Vi ste mene već tetovirali. I sa tom tetovažom zaverenika dokazaću da to nije istina..." Uspeo je Selim za života da svoju dramu pretoči u knjigu - "Dobra zemljo, lažu".

Članovi komisije su od saslušavanih uporno tražili da potvrde njihovu konstataciju - da Broz nije adekvatno obezbeđen. Nije im dovoljno pouzdana bila odmah izrečena Gošnjakova tvrdnja - da jeste. Kad je među prvima na red došao general Luka Božović, više godina glavni šef Titovog obezbeđenja, sevnule su i varnice. U jednom trenutku Pucar je zaključio: "Luka je mogao i da ukrade maršala!"

O ovom saslušanju nije zvanično sačuvana zabeleška, zapisnik, pa se samo nagađalo kako je Božović mogao da reaguje. On se oglasio i dodatnom izjavom, pismom Crvenkovskom, da određene stvari konkretizuje. Posebno kad se radilo o tajanstvenoj žici iz kabla u rezidenciji Brozovih, na kojoj je i sagrađena optužba - da su prisluškivani čak i u bračnoj postelji.

Šta bi Božović učinio da je bio na mestu Crvenkovskog, saznajemo iz tog pisma.

- Prvo bih proverio tu žicu, kako je vezana i kuda vodi;

- Zatim, da li je taj izvod iz kabla bio predviđen za neku drugu namenu, a to najbolje znaju tehničari koji su kabl postavljali i samo ih treba pozvati;

- Da li je kabl originalne fabričke izrade i ko ga je proizveo;

- Da li je na kablu bilo dorada i ko ih je radio;

- Koliko je i kome pristupačna prostorija u rezidenciji gde je izvod te žice.

(Nastaviće se)