Srbija cilja 100. medalju

LONDON će ovog leta i treći put biti domaćin olimpijcima celog sveta i praktično će na taj način postati glavni grad Olimpijskih igara. Najveći grad na Ostrvu je još 1908. godine dočekao najbolje sportiste sveta, zatim ih je ugostio i 1948. u ratom opustošenom Londonu, da bi u istoriju bilo upisano da će Englezi i ove 2012. godine u julu i avgustu biti centar sveta. Po dva puta su domaćini olimpijskih igara bili Atina (1896, 2004), Pariz (1900, 1924), Berlin (1916, 1936), Los Anđeles (1932, 1984), Tokio (1940, 1964) i Stokholm (1912, 1956).

Malu nedoumicu za one koji nisu baš upućeni u ovu temu izaziva činjenica da se priča i piše da su Olimpijske igre u Londonu 30. po redu. Sporno je, jer zbog Prvog i Drugog svetskog rata nije bilo takmičenja 1916, 1940. i 1944. godine, pa su 0limpijske igre u Londonu praktično 27. Međutim, zvanično objašnjenje glasi: ipak ih je bilo 30, zato što je olimpijada četvorogodišnji period koji traje od završetka jednih letnjih olimpijskih igara do početka narednih. Po tome, olimpijade su trajale čak i kada se same olimpijske igre nisu održavale. Dakle, poenta je samo u nazivu, pa je pravilnije reći, Igre 30. Olimpijade, a ne 30. olimpijske igre!

Još jedna zanimljivost koja je podelila mnoge, a u stvari, ništa nije nejasno. Naime, piše se da su Olimpijske igre 1956. godine održane u Melburnu i Stokholmu. Bile su to jedine olimpijske igre koje su održane na dva kontinenta. O čemu se zapravo radi? Održavanje Igara u Melburnu stavljeno je pod znak pitanja zbog dva sukoba: egipatske okupacije Sueckog kanala i ulaska ruskih tenkova u Budimpeštu. Igre u Melburnu su bojkotovali: Egipat, Irak i Liban zbog „suecke krize“, a Holandija, Španija i Švajcarska zbog sovjetske intervencije u Mađarskoj. Odustala je i NR Kina zbog toga što je „drugoj“ Kini dozvoljeno učešće pod imenom Kina-Formoza.

Zbog strogog Zakona o uvozu životinja u Australiju, Melburn nije mogao da bude domaćin konjičkih takmičenja, pa je Olimpijski komitet bio prinuđen da ih preseli na drugi kraj sveta, u Stokholm, gde je takmičenje održano od 10. do 17. juna. Ipak, smatrajući da „sporedne“ konjičke igre nisu „političke“, u Stokholmu su se takmičili i Holanđani, Španci, Švajcarci i Egipćani. A Melburn je olimpijce ugostio od 22. novembra do 8. decembra iste godine, uz učešće 3.184 sportista (2.813 muškaraca i 371 žena) iz 67 zemalja. Takmičilo se u 17 sportova i 145 disciplina, a igre je otvorio vojvoda od Edinburga.

Srbija u London putuje treći put kao nezavisna država (1912. bila u Stokholmu, 2008. u Pekingu). Naša ekspedicija broji 115 članova i očekuje se da će biti među brojnijima na Igrama u britanskoj prestonici.

- Svi navijači u Srbiji i mi koji radimo u Olimpijskom komitetu sa radošću čekamo Igre u Londonu. Iskreno se nadamo našoj 100. olimpijskoj medalji. Međutim, ne želimo da sportistima stvaramo bespotreban pritisak pred takmičenje koje je sigurno najvažnije u njihovim karijerama.

Pred sam start Olimpijade najvažnije je da svi olimpijci, prema predviđenim programima, realizuju svoje završne pripreme i zdravi dočekaju start takmičenja. Imamo jak i jedinstven tim. Na neki način smo porasli u odnosu na Peking 2008. godine, jer imamo predstavnike u čak 15 sportova. U ovom trenutku, nekoliko dana pred Igre, važno je i da svaki sportista oseti snažnu podršku čitave nacije, nikako pritisak i nerealna očekivanja - kaže generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije Đorđe Višacki.

Dakle, Srbija u London putuje sa 115 sportista. Lista je reprezentativna i svaki Srbin može da se ponosi brojem i imenima učesnika.

Pod našom trobojkom u Londonu će biti osam plivača, 14 atletičara, jedan bokser, osam strelaca, šest veslača, 12 kajakaša, dvojica biciklista, troje tekvondoista, dvojica stonotenisera, po jedan džudista i rvač, po 12 odbojkaša i odbojkašica, 14 rukometaša, 13 vaterpolista i šest tenisera.

Impresivan je pogled i na ukupan broj od 98 medalja koje su osvajale reprezentacije SFRJ, SRJ, SCG i nezavisne Srbije na olimpijskim igrama. Nekada „plavi“, danas „orlovi“ osvojili su 28 zlatnih, 35 srebrnih i 35 bronzanih medalja.

Samo kratak osvrt u noviju istoriju kaže da smo iz Sidneja 2000. doneli jedno zlato (odbojkaši), jedno srebro (Jasna Šekarić) i jednu bronzu (vaterpolisti). Iz Atine 2004. stigla su dva srebra (Jasna Šekarić i vaterpolisti), a iz Pekinga 2008. jedno srebro (Milorad Čavić) i dve bronze (Novak Đoković i vaterpolisti).

(Nastaviće se)