Štukelj na mala vrata

ŠESTE olimpijske igre trebalo je da se održe 1916. godine u Berlinu, ali, zaglušene rikom topova i zapomaganjem umirućih ljudi, morale su da budu otkazane. Umesto Berlina, na brzinu, i pod uticajem diplomatije, odlučeno je da se 1920. godine Igre održe u belgijskom gradu Antverpenu.

Posle velikog rata i teških posledica, pojavilo se pitanje da li Nemce treba pozvati da učestvuju. MOK nije zapovedio Organizacionom komitetu Igara da se Nemcima otvoreno stavi do znanja da su nepoželjni, već je samo naložio da im se ne uputi poziv. To je bila smicalica kojoj su pribegli i Parižani 1924. Nije bio pozvan ni tek osnovani Sovjetski Savez.

Ove igre su označile kraj američke dominacije u atletici. Leteći Finac Pavo Nurmi osvojio je tri zlatne medalje u trkama na duge staze. Zablistao je i američki veslač, skifista Džon Keli, otac kasnije mnogo poznatije filmske zvezde Grejs Keli. On se nekoliko meseci uoči Igara odrekao engleskog državljanstva, pošto su organizatori tada najprestižnije veslačke trke, Kraljevske regate Henlej, odbili da mu dozvole da učestvuje u trci zato što je bio iz radničke porodice!

Među 29 zemalja učesnica Igara u Antverpenu bila je i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koju ratna stradanja nisu mimoišla. Ipak je nacionalni olimpijski komitet, formiran 14. decembra 1919. godine pod imenom Jugoslovenski olimpijski odbor, odlučio da pošalje sportiste u Belgiju. Budući da nova država nije bila učlanjena u MOK, već Srbija, Jugoslovenski olimpijski odbor je za svog „zastupnika“ imenovao Svetomira Đukića.

Bilo je potrebno prikupiti i novčana sredstva za odlazak na Igre. To je bio težak zadatak, pa su čelnici JOO, predsednik dr Franjo Bučar i sekretar dr Ante Jakovac, zajedno sa Svetomirom Đukićem, potpisali letak, koji je upućen potencijalnim „prijateljima sporta“. U njemu je tražena novčana pomoć za odlazak na Olimpijske igre, pošto je nezainteresovanost države bila očigledna. Regent Aleksandar Karađorđević nije ni odgovorio na ponudu Jugoslovenskog olimpijskog odbora da bude njegov pokrovitelj, kao da ga to uopšte nije zanimalo.

U Antverpenu je prvi put na jarbolu, na centralnom stadionu, podignuta zastava sa olimpijskim krugovima, koji simbolizuju jedinstvo svih pet kontinenata. Na ovim igrama je prvi put izgovorena i olimpijska zakletva.

Naša fudbalska reprezentacija je pred oko 300 gledalaca izgubila katastrofalno od Čehoslovačke sa 7:0, ali malo ko zna da je u Antverpen doputovala 27. avgusta u ranim popodnevnim časovima. Izabranici prvog selektora jugoslovenskog fudbala dr Veljka Ugrinića izašli su na megdan fudbalskim učiteljima već sutradan u 10 časova, posle noći prespavane na gvozdenim krevetima jedne vojne škole! A pre toga su tri dana putovali vozom, u vagonu trećeg razreda sa drvenim sedištima. Tako su naši fudbaleri poraženi do nogu u prvoj zvaničnoj utakmici.

Igre su održane od 20. aprila do 12. septembra uz učešće 2.607 sportista (2.591 muškarac i 78 žena) iz 29 zemalja. Takmičilo se u 20 sportova i 154 discipline. Kako i priliči, Igre je otvorio belgijski kralj Albert.

Ni naredne olimpijske igre u Parizu 1924. nisu mogle da počnu bez problema. Odlazak Jugoslovena u Pariz bio je do poslednjeg momenta neizvestan, a sredstva su uz velike muke ipak pribavljena. Tako je pod vođstvom majora Svetomira Đukića, u Pariz uspelo da otputuje 12 fudbalera, šestoro atletičara, dvojica rvača, jedan jahač, petoro biciklista, sedmoro plivača i devetoro gimnastičara.

Otpor odlasku gimnastičara u Pariz javio se baš u njihovim redovima, iako je Leopold Leon Štukelj važio za velikog favorita u borbi za olimpijske medalje. Uostalom, dve godine ranije na Svetskom prvenstvu osvojio je tri zlatne i jednu srebrnu medalju. Međutim, Miroslav Ambrožič, vodnik jugoslovenskih sokola, što bi odgovaralo današnjem saveznom treneru i selektoru, bio je veliki protivnik odlaska gimnastičara na „tako loše takmičenje kao što su olimpijske igre, koje uz to iziskuju i velike troškove“. Na sreću, Ambrožič je nadglasan zahvaljujući agilnosti Viktora Murnika, velikog pobornika učešća na Olimpijskim igrama, pa su gimnastičari Kraljevine SHS, svi Slovenci, otputovali u Pariz.

Leon Štukelj je bio najuspešniji reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama sa šest osvojenih medalja. On je iskazivao gimnastički talenat, ali je bio i odličan atletičar i plivač, a na olimpijskoj sceni debitovao je upravo u Parizu, 1924. Tada već potpuno posvećen gimnastici, uspeo je da osvoji dve zlatne medalje. Na Igrama u Atlanti 1996. godine, kao najstariji živi osvajač olimpijske medalje bio je specijalni gost na svečanom otvaranju, a njegov stoti rođendan u Sloveniji je obeležen kao nacionalni praznik.

U Parizu se, nažalost, ponovio Antverpen. Naši fudbaleri doživeli su težak debakl, iako je u timu bilo igrača sa olimpijskim iskustvom, žreb im je za prvog protivnika dodelio docnijeg osvajača zlatne medalje Urugvaj i ishod je bio isti kao protiv Čehoslovačke - 7:0 (3:0) za Južnoamerikance. Ostalo je zapisano da u toj reprezentaciji samo dvojica nisu bili Hrvati.

(Nastaviće se)