Fudbal napunio kasu

IGRE u Amsterdamu bile su poslednje dugotrajne igre. Počele su zvanično 17. maja i trajale sve do 12. avgusta 1928. godine. Tada je došlo do koncentracije olimpijskih sportova koji su baš u ovom holandskom gradu, na zasedanju MOK, dobili status obaveznih. Tako su u Amsterdamu u 16 dana (od 28. jula do 12. avgusta), koliko traju i današnje Igre, održana takmičenja u 12 sportova, dok su domaćini odlučili da pre toga organizuju takmičenja u fudbalu i prvi put na Igrama turnir u hokeju na travi. Smatrali su da su ti sportovi komercijalni i da mogu da donesu visok prihod. Tako je i bilo. Samo fudbal je doneo trećinu ukupne zarade i Devete letnje olimpijske igre su ocenjene i finansijski uspelim.

Prvi put u istoriji modernih Olimpijskih igara upaljen je olimpijski plamen. Upalio ga je službenik električne centrale iz Amsterdama na Maratonskom tornju olimpijskog stadiona. Plamen je goreo sve vreme održavanja takmičenja. Tada je delegacija postojbine igara Grčke, prvi put predvodila povorku u svečanom defileu, a ekipa domaćina Holandije išla je na začelju i od tada je to nepromenjivi deo protokola otvaranja Igara.

U sportskom delu najznačajniji je povratak Nemačke, čiji sportisti nisu učestvovali u Antverpenu i Parizu zbog uloge ove zemlje u Prvom svetskom ratu. Nemci su osvojili 10 zlatnih, sedam srebrnih i 14 bronzanih medalja i zauzeli drugo mesto iza neprikosnovenih SAD (22 - 18 - 16).

Prvi put su sportisti iz Azije osvojili zlatne medalje - atletičar Mikio Oda (Japan) pobedio je u troskoku, a njegov zemljak plivač Jošijuki Curuta na 200 m prsno.

Jugoslavija je na Igrama učestvovala sa 34 takmičara u šest sportova (atletika, biciklizam, gimnastika, mačevanje, rvanje, fudbal) i po broju medalja zauzela 17. mesto, a računajući i njihov sjaj, 20. mesto (medalje su osvojile 33 zemlje). Za taj uspeh zaslužni su isključivo gimnastičari koji su osvojili zlatnu, srebrnu i tri bronzane medalje.

Kao i u Parizu 1924. u centru pažnje bio je Leon Štukelj, a uspešne pratioce imao je u Josipu Primožiču i Stanetu Dergancu. Štukelj, već tridesetogodišnjak, pariskim zlatnim medaljama u višeboju i na vratilu, dodao je zlato na krugovima i dve bronze u višeboju u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji - zajedno sa Primožičem, Malejom, Antonijevičem, Gregorkom, Porentom, Dergancom i Ciotijem. Primožič je uz ekipnu bronzu osvojio srebrnu medalju na razboju, a Derganc, iako jedan od najstarijih učesnika gimnastičkih takmičenja u Amsterdamu (35 godina) bio je član ekipe koja je osvojila bronzanu medalju. Drugu bronzu izborio je u preskoku.

Fudbaleri su i treće učešće na Olimpijskim igrama završili bez pobede, iako su pružili znatno bolje igre nego u Antverpenu i Parizu.

* Igre u Amsterdamu su održane od 17. maja do 12. avgusta. U 14 sportova i 109 disciplina takmičilo se 3.014 sportista (2.724 muškarca i 290 žena) iz 46 zemalja. Igre je otvorio princ Hendrik.

ZA razliku od Sent Luisa 1904, Los Anđeles, uprkos strepnjama neamerikanaca, 1932. nije ličio na vašar, ali je sve nekako, bilo organizovano u holivudskom stilu. U Los Anđelesu su toliko bili oduševljeni Igrama da su i jednu od glavnih ulica, do tada Desetu, nazvali Olimpijski bulevar.

Za muške sportiste bilo je izgrađeno „pravo“ olimpijsko selo sa 550 dvosobnih kućica na do tada nenaseljenim brdašcima Baldvin Hils, a za takmičarke je bio određen Čepmen park, hotel u centru. Izgrađen je i impozantan olimpijski stadion „Koloseum“, koji je mogao da primi 100.000 gledalaca, kao i plivački stadion čiji je kapacitet bio 10.000.

Jedna od inovacija bilo je pobedničko postolje na kojem su osvajači medalja stajali dok su podizane njihove zastave i intonirane himne. Ali, krah Njujorške berze, koji je potresao čitav svet, bio je uzrok svetske ekonomske krize i znatno je uticao da se prepolovi broj učesnika i skrati vreme trajanja Igara.

Jugoslovenski olimpijski komitet nije bio zainteresovan za učešće na Desetim igrama zbog visokih troškova dugog putovanja do zapadne obale SAD (avionski saobraćaj preko Atlantika je još bio u povoju), iako je dinar bio stabilna i konvertibilna valuta, a jugoslovenski sport mogao da računa na sigurne medalje. Na sreću, nisu svi zaljubljenici sporta mislili kao rukovodstvo Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i dvojica atletičara odlučila su da odgovore na pozive i molbe naših iseljenika u Kaliforniji da učestvuju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Bili su to atletičari dr Veljko Narančić, zubar iz Zagreba, i Vilim Mesner, tada službenik pomenutog Ministarstva, inače dugogodišnji profesor geografije u Zemunskoj gimnaziji. Obojica su se bavila bacačkim disciplinama i bili višestruki prvaci države, rekorderi, reprezentativci i prvaci Balkana. Obojica su u Los Anđeles stigli kao članovi brodskih posada, posle dugotrajnog putešestvija, prave odiseje! Doček dvojice sportista iz Jugoslavije, nadmašio je ne samo njihova očekivanja već i dočeke ostalih učesnika Igara, pa je jedan njujorški list objavio da je „najmanjoj reprezentaciji priređen najveći doček“.

* Igre su održane od 30. jula do 14. avgusta uz učešće 1.408 sportista (1.281 muškarac i 127 žena) iz 37 zemalja. Takmičilo se u 14 sportova i 117 disciplina. Igre je otvorio potpredsednik SAD Karl Kertis.

(Nastaviće se)