Mihaliću kruna od srebra

ČETRNAESTE igre održane su u Evropi opustošenoj ratom. Kao za inat, zima 1947. je bila jedna od najhladnijih. Engleska je bila zarobljena snegom i ledom, a proleće je donelo velike poplave. Ipak, kao doprinos opštem zanosu, kralj Džordž Šesti je pristao da bude pokrovitelj i da otvori Igre. Uz kralja je na otvaranju bila i njegova majka, kraljica Meri, ćerka Elizabeta, buduća kraljica Elizabeta Druga, i ostali članovi kraljevske porodice.

Glavna zvezda Igara u Londonu bila je žena, Holanđanka Fransina Blankers-Kun. Na Olimpijskim igrama je učestvovala i 1936, kada je imala 18 godina, i osvojila je šesto mesto u skoku uvis. U Londonu je, pošto se u međuvremenu udala i rodila dvoje dece, osvojila zlato u trkama na 100 i 200 metara, na 80 metara s preponama i u štafeti 4h100 metara. Olimpijska pravila su određivala u koliko disciplina može da se takmiči jedan sportista i zato nije mogla da učestvuje u skoku udalj i skoku uvis, iako je u obe discipline držala svetski rekord.

Prva olimpijska medalja u atletici za Jugoslaviju uručena je Ivanu Gubijanu. Njegovo drugo mesto u bacanju kladiva, ispred šampiona Evrope Šveđanina Eriksona i prvaka SAD Beneta, bio je veliki uspeh. U Londonu su do medalje, i to srebrne, stigli i fudbaleri: Šoštarić, Brozović, Stanković, Z. Čajkovski, M. Jovanović, Atanacković, Mihajlović, Mitić, Velfl, Bobek, Ž. Čajkovski, Tomašević, Lovrić, Cimermančić, Vukas, Broketa, Jazbinšek, Kocijan, F. Matošić, Palfi, A. Petrović i J. Takač.

* Igre su održane od 29. jula do 14. avgusta. Učestvovalo je 4.099 sportista (3.714 muškaraca i 385 žena) iz 59 zemalja. Takmičilo se u 17 sportova i 136 disciplina. Igre je otvorio engleski kralj Džordž Šesti.

Olimpijske igre 1952. godine u Helsinkiju poprimile su novu političku dimenziju, jer su prvi put učestvovali i sportisti iz Sovjetskog Saveza. Obeležilo ih je i pozivanje ekipa Japana i Nemačke. Od tri Nemačke, učestvovali su sportisti Zapadne Nemačke i Sarske oblasti, koja će se već 1955. priključiti Zapadnoj Nemačkoj. Sportisti iz Istočne Nemačke, pod sovjetskom okupacijom, nisu došli u Helsinki. NR Kina je učestvovala prvi put na Igrama, a Republika Kina (Kina Formoza) se povukla sa Igara. Izrael, takođe, debituje na Olimpijskim igrama.

U atletici je briljirao Čeh Emil Zatopek sa tri zlatne, na 5.000 i 10.000 metara i u maratonu. U finalnoj utakmici košarkaškog turnira Amerikanci su pobedili

SSSR neobično malim rezultatom 36:25. Najveći uspeh Jugoslovena bio je u veslanju. „Gusari“ Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić osvojili su u trci četveraca bez kormilara zlatnu medalju.

U vaterpolu srebro i opet Mađarska. Naši vaterpolisti Zdravko Kovačić, Juraj Amšel, Ivo Štakula, Veljko Bakašun, Ivica Kurtini, Boško Vuksanović, Vlado Ivković, Zdravko Ježić, Lovro Radonjić, Marko Brainović, Dragoslav Šiljak zabeležili su šest pobeda i dve utakmice odigrali nerešeno, od toga 2:2 protiv Mađara. Budućim velikim rivalima bilo je dovoljno da osvoje zlatnu medalju zahvaljujući boljoj gol-razlici.

Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek i Zebec! Ima li nekoga ko taj tim nije znao napamet! Utakmica Jugoslavija - SSSR, ispostavilo se prva od dve, odigrana je u gradu Tampereu, 20. jula, pred 17.000 gledalaca. Nošeni entuzijazmom i patriotizmom, naši momci su vodili sa 3:0, pa potom 5:1. Međutim, u finišu je ponestalo snage i koncentracije, te su Sovjeti nekako uspeli da dođu do - 5:5.

Tek druga utakmica donela je onu pravu, veliku radost. Igralo se u istom gradu 22. jula, rezultat je bio 3:1, a trijumf nad SSSR je po tadašnjim merilima predstavljao istorijsku pobedu, što je posebno razljutilo Staljina. Kasnije tučemo Dansku 5:3 i SR Nemačku 3:1. Protivnik u finalu je fenomenalna Mađarska, koja slavi sa 2:0.

* Igre su održane od 19. jula do 3. avgusta uz učešće 4.925 sportista (4.407 muškaraca i 518 žena) iz 69 zemalja. Takmičilo se u 17 sportova i 149 disciplina, a Igre je otvorio predsednik Finske Juho Pasikivi.

Održavanje Igara u Melburnu stavljeno je pod znak pitanja zbog političkih razloga. Brojne zemlje su bojkotovale Igre - Egipat, Irak i Liban zbog suecke krize, Holandija, Španija i Švajcarska zbog sovjetske intervencije u Mađarskoj, a NR Kina je odustala pošto je „drugoj Kini“ dozvoljeno učešće pod nazivom Kina - Formoza.

Najbolji plivački par je iz Australije - mladi Marej Rouz sa tri zlatne medalje i plivačica Daun Frezer, dva zlata i srebro. Evropljani su u boksu preuzeli vodeću ulogu. Proslavljeni Mađar Laslo Pap treći put je osvojio zlato.

Jugoslovenska ekspedicija za Melburn bila je sastavljena od 41 takmičara i 14 funkcionera. U najtežoj atletskoj disciplini, maratonu, Franjo Mihalić je svoju dugu i plodnu karijeru krunisao srebrnom medaljom.

Pet pobeda, neočekivani remi sa Nemačkom (DR Nemačka i SR Nemačka imale su prvi put zajedničku ekipu) i poraz od novog-starog šampiona Mađarske učinak je vaterpolista Jugoslavije, koji su, kao i u Helsinkiju 1952, osvojili srebrnu medalju.

Trener fudbalera Milovan Ćirić je u Melburn poveo prvu pravu olimpijsku selekciju, jer je A reprezentacija u isto vreme bila na turneji po Velikoj Britaniji. „Plavima“ su bile dovoljne dve pobede da obezbede srebrnu medalju. U finalu nas je pobedio SSSR (1:0)

* Igre su održane od 22. novembra do 8. decembra 1956. uz učešće 3.184 sportista (2.813 muškaraca i 371 žena) iz 67 zemalja. Takmičilo se u 17 sportova i 145 disciplina. Igre je otvorio vojvoda od Edinburga.

(Nastaviće se)