Fudbal najzad pozlaćen

DESETOBOJAC Rafer Džonson prvi je crnac koji je na čelu američke olimpijske ekipe nosio zastavu SAD, a najmlađi učesnik Igara u Rimu 1960. bila je Italijanka Lučijana Marčeli, plivačica stara svega 12 godina.

Ove Igre pamtiće zauvek švedski kanuista Gert Fredrikson, koji je osvojio šestu uzastopnu zlatnu olimpijsku medalju, i legendarni Al Erter, drugi put najbolji u bacanju diska. Etiopljanin Abebe Bikila postao je prvi crni Afrikanac koji je osvojio zlato i to u maratonu, a taj podvig je ponovio i u Tokiju.

Jugoslovenska ekipa je bila brojnija nego ikad. Od ukupno 156 članova, bilo je 126 takmičara, a za prvu olimpijsku medalju pobrinuo se rvač grčko-rimskim stilom Branislav Martinović u kategoriji do 67 kilograma. Njegovo srebrno odličje bilo je ujedno prvo od 16, koliko su naši rvači osvojili na Olimpijskim igrama. Martinović je u finalu izgubio od sovjetskog rvača Koridzea. Košarkaši su prvi put stupili na scenu i osvojili šesto mesto, a Radivoje Korać Žućko bio je najbolji strelac turnira.

Fudbaleri su se najzad popeli na najviši stepenik pobedničkog postolja, pobedivši Dansku u finalu sa 3:1. Posle dva olimpijska srebra slavila je zlatna ekipa: Šoškić, Durković, Jusufi, Žanetić, Roganović, Perušić, Anković, Maravić, Knez, Galić, Kostić, Takač, Sombolac, Vidinić, Kozlina, Matuš i Zvonko Bego.

Jedan od najvećih sportista 20. veka, Kasijus Klej, osvojio je zlatnu medalju u Rimu kao osamnaestogodišnjak, pobedivši u finalnoj borbi, bez velikih problema, najboljeg evropskog boksera tog doba u poluteškoj kategoriji i četvorostrukog prvaka Evrope, Poljaka Zbignjeva Pjatšikovskog.

* Igre su održane od 25. avgusta do 11. septembra uz učešće 5.348 sportista (4.738 muškaraca i 610 žena) iz 83 zemlje. Takmičlo se u 17 sportova i 150 disciplina. Igre je otvorio predsednik Italije Đovani Gronki.

JAPANCI su za OI 1964. odvojili basnoslovnu sumu od četiri milijarde dolara, što je, na primer, bio tadašnji godišnji budžet cele Austrije! Jugoslovenska delegacija (78 sportista i 28 članova pratnje) putovala je do Tokija dva dana, preko Beča, Amsterdama i Aljaske.

Miroslav Cerar nastavio je zlatnu tradiciju Štukelja. Gotovo besprekornim izvođenjem vežbe na konju sa hvataljkama zasenio je domaćeg takmičara Sudžija Curumija i zasluženo osvojio zlatnu medalju, dok je u vežbi na vratilu bio treći.

Vaterpolo reprezentacija Jugoslavije nije osvojila zlatnu medalju samo zbog gol-razlike, a rvač Branislav Simić je uspeo u trećem pokušaju da, najzad osvoji zlato. Ništa manje hvale za Branka Martinovića, koji je sa slomljenim rebrom, izmučen od bolova, ipak osvojio bronzu.

Košarkaška selekcija Jugoslavije u Tokio je stigla kao jedan od glavnih favorita za medalju, ali nije bilo sreće sa žrebom pošto su se u grupi našli Amerikanci i Brazilci, od kojih smo već u drugom kolu izgubili sa 68:64.

* Igre su održane od 10. do 24. oktobra uz učešće 5.140 sportista (4.457 muškaraca i 683 žene). Takmičilo se u 19 sportova i 163 discipline. Igre je otvorio japanski car Hirohito.

PRED Olimpijske igare u Meksiku 1968. došlo je ne samo do intervencije snaga Varšavskog pakta u Pragu nego i do nemira u Meksiku, u kojima je ubijeno više od 250 studenata.

Dik Fosberi je tada u skoku uvis prvi put pokazao tehniku skakanja, koja je po njemu dobila naziv fozberi-flop, a Bob Bimon je prosto razneo svetski rekord u skoku udalj ostvarivši rezultat od 8,90 metara, što je za 55 centimetara bilo bolje od prethodnog rekorda. Džim Hejns je u trci na 100 metara (svih osam finalista bili su crnci) istrčao 9,95 i prvi je sprinter koji je srušio barijeru „deset sekundi“.

Studentkinja iz Splita, dvadesetjednogodišnja Đurđa Bjedov u trci na 100 metara prsno neočekivano je zauzela prvo mesto sa 1.15,8 i tako osvojila prvu medalju u istoriji jugoslovenskog plivanja. Bila je to istinska senzacija, u koju ni sama Đurđa nije poverovala. Ko je gledao prenos, još se seća kako je po dolasku na cilj, pošto je pobedila sa 1.15,8 i postavila olimpijski rekord, gestovima objašnjavala da nije ona prva. U finalu na 200 m prsno Đurđa Bjedov osvaja i srebro!

Vaterpolo turnir počeo je slabo za ekipu Jugoslavije. Jedva smo ušli u polufinale. Pobedom nad Mađarima obezbeđeno je finale, a u finalu protiv „zbornaje komande“ igramo nerešeno 11:11, i to zahvaljujući sudiji, Belgijancu Fuksu. Sovjeti su sve golove postigli iz četverca (tada je važilo pravilo tri faula - četverac). U produžecima, Uroš Marović je sa dva gola doveo svoje drugove, sebe i selektora Sajferta do toliko čekanog zlata.

Naši košarkaši igrali su u velikoj formi. U polufinalu je protivnik bio jedan od favorita, SSSR. Pred sam kraj, kada je ostalo još desetak sekundi, pri rezultatu 61:60 za naše, Cvetović je precizno izveo dva slobodna bacanja i trasirao put u finale, u kojem su Amerikanci bili bolji.

Zvonko Vujin u Meksiku je osvojio bronzu, što je bila i prva olimpijska medalja za naš boks. Rvač Branislav Simić, posle zlata u Tokiju, osvaja bronzu, a Stevan Horvat, konačno osvaja i olimpijsku medalju - srebrnu.

* Igre su održane od 12. do 24. oktobra, uz učešće 5.530 sportista (4.450 muškaraca i 780 žena) iz 113 zemalja. Takmičilo se u 20 sportova. Igre je otvorio predsednik Meksika Gustavo Dijaz Ordas.

(Nastaviće se)