Masakr započeo u zoru

DRUGA reč za Minhen 1972. godine je - masakr. Senku na Dvadesete letnje olimpijske igre bacio je teroristički napad u kojem je život izgubilo 11 izraelskih sportista i trenera. U pola pet ujutru, 5. septembra, osam Palestinaca, pripadnika grupe „Crni septembar“ obučenih u sportske trenerke, preskočilo je žičanu ogradu noseći torbe sa automatima, pištoljima i bombama. I to uz manju pomoć američkih sportista, koji su se istim putem vraćali iz noćnog provoda i mislili da pomažu kolegama sportistima...

Teroristi su naišli na nekoliko budnih Izraelaca, koji su pružili otpor. Dvojica su odmah ubijena, dok su ostali uhvaćeni na spavanju. Drama se nastavila posle isticanja zahteva za oslobađanje 234 zarobljenika iz zatvora u Izraelu, kao i oslobađanje Andreasa Badera i Ulrike Majnhof.

Pregovori sa palestinskim fedajinima su nastavljeni da bi oko 22 časa poslati autobusi koji će teroriste i taoce odvesti do vojnih helikoptera kojima bi se prebacili u Firstenfeldbruk, obližnju vojnu bazu NATO. U međuvremenu je pripremljena zaseda na aerodromu. Pet snajperista je bilo raspoređeno na dominantne položaje kao prva udarna sila. U to vreme Nemačka nije imala nikakve specijalno obučene jedinice, a nije se radilo ni o obučenim snajperistima.

„Boing 727“, koji je trebalo da (nekuda) odvede teroriste, bio je spreman na pisti. Helikopteri sleću, a nervozni snajperista puca, loše gađa i nastaje haos. Ostali otvaraju vatru, a Palestinci odgovaraju. U jednom trenutku nastaje zatišje i tek tada sa aerodroma pozivaju oklopne transportere sa dodatnim jedinicama, koji se zaglavljuju u saobraćaju i stižu tek oko ponoći.

Teroristi, videvši da nema ništa od dogovora, pucaju u vezane taoce u jednom helikopteru, a zatim ubacuju bombu u kabinu. Još nije potpuno razjašnjeno kako su poginula petorica Izraelaca u drugom helikopteru.

Olimpijske igre su prekinute prvi put u (modernoj) istoriji. Komemoracija je održana 6. septembra na Olimpijskom stadionu uz prisutvo 80.000 ljudi i 3.000 sportista. Za vreme komemoracije olimpijska zastava je bila spuštena na pola koplja, kao i zastave većine zemalja učesnica. Deset arapskih zemalja je zahtevalo da se njihove zastave ne spuštaju i tako je i bilo.

Posle komemoracije kompletan tim Izraela je pod jakom stražom napustio Minhen. Otputovao je i poznati plivač Mark Špic, jer su se u američkom timu zabrinuli da bi kao istaknuti Jevrejin mogao da bude otet. Egipćani su napustili igre zbog straha od represalija, a spakovali su se i Filipinci, Alžirci, kao i neki sportisti iz Holandije i Norveške...

Jugoslovenska javnost je sa velikim nadama ispratila svoje sportiste, a oni od kojih se najviše očekivalo najviše su razočarali. Iskusni i samouvereni vaterpolisti su osvojili tek peto mesto, a ni košarkaši nisu obradovali naciju.

Ali, obradovali su je - rukometaši. U polufinalu su bili bolji od Rumunije (14:13) a u finalu od Čehoslovačke (21:16). Pošto se rukomet prvi put igrao u Minhenu, osvojeno je, dakle, prvo zlato u istoriji olimpijskih igara. Najbolji igrač na turniru bio je Milan Lazarević, a najbolji golman Abas Arslanagić, koji je u finalu odbranio četiri sedmerca. Đorđe Lavrnić je bio treći (28) a Lazarević četvrti strelac (27) olimpijskog turnira.

Do zlata na bokserskom turniru stigao je i nenadmašni Mate Parlov, koji je u finalu savladao Kubanca Karilja prekidom posle 2,39 minuta borbe u drugoj rundi kada se rival našao u četvrtom nokdaunu. Drugi naš bokser, Zvonko Vujin, ponavlja uspeh iz Meksika - ponovo je osvojio bronzano odličje. Obradovali su nas, po običaju, i rvači, Josip Čorak je osvojio srebro, a Milan Nenadić bronzu.

Kada je sportski deo priče u pitanju, treba istaći da je Hajdi Šiler bila prva žena koja je u ime sportista položila olimpijsku zakletvu, a da je Rus Valerij Borzov briljirao na 100 i 200 metara. Posao u sprintu mu je bio olakšan jer su najbolji Amerikanci Robinson i Hart diskvalifikovani još u predtakmičenju pošto su zakasnili na start! Dve zlatne medalje došle su i u ruke letećeg Finca Lase Virena - na 5.000 i 10.000 metara.

Minhen će biti zapamćen i po bizarnosti na pobedničkom postolju. Osvajači zlatne i srebrne medalje na 400 metara Vinsent Metjus i Vejn Kolet iz SAD, tokom proglašenja pobednika i intoniranja američke himne, igrali su se sa medaljama i međusobno šalili ne obraćajući pažnju na svečani trenutak podizanja zastave. Stigla ih je odmah i kazna, obojici je doživotno zabranjen nastup na Olimpijskim igrama.

Takođe, treba zabeležiti da je u košarkaškom finalu reprezentacija SAD prvi put na Olimpijskim igrama poražena i to od SSSR. Utakmica je produžena za tri sekunde pod čudnovatim okolnostima, pa Amerikanci iz protesta nisu ni izašli na pobedničko postolje da prime srebrne medalje.

Igre su održane od 26. avgusta do 11. septembra, uz učešće 7.123 sportista (6.065 muškaraca i 1.058 žena) iz 121 zemlje. Takmičilo se u 23 sporta i 195 disciplina, a igre je otvorio nemački predsednik Gustav Hajneman.

(Nastaviće se)