Bojkot sa tri strane

Montreal će se pamtiti i po prvom masovnom bojkotu Igara zbog učešća sportista Novog Zelanda, čiji su ragbisti gostovali u Južnoj Africi, koja je u to vreme bila izbačena iz olimpijske porodice zbog rasizma. Zato je 28 afričkih zemalja povuklo svoje sportiste. Takođe, Republika Kina (Tajpeh) povukla se pošto je obaveštena da ne može da se takmiči pod tim imenom.

U Kanadi su jugoslovenski sportisti imali dosta uspeha. Momir Petković je u rvanju grčko-rimskim stilom osvojio zlatnu medalju, a Ivan Frgić se okitio srebrom. Do drugog stepenika na pobedničkom postolju stigli su i košarkaši koji su u polufinalu pobedili SSSR (89:84), a u finalu izgubili od SAD (95:74). Srebro je pripalo Slavniću, Kićanoviću, Ćosiću, Šolmanu, Jelovcu, Dalipagiću, Jerkovu, Žižiću, Knegu, Delibašiću, Varajiću i Georgijevskom.

Briljirao je Matija Ljubek, koji je osvojio zlato u vožnji kanua jednokleka na 1.000 metara, da bi na 500 pridodao i bronzu. Bokseri su osvojili srebro (Tadija Kačar) i bronzu (Ace Rusevski), a treći je bio i džudista Slavko Obadov.

Igre su održane od 17. jula do 1. avgusta uz učešće 6.028 sportista (4.781 muškarac i 1.247 žena) iz 92 zemlje. Takmičilo se u 21 sportu i 198 disciplina, a Igre je otvorila kraljica Elizabeta Druga.

Uoči Igara 1980. u Moskvi opet se umešala politika, a sovjetska invazija na Avganistan decembra 1979. prouzrokovala je najveći bojkot u istoriji olimpizma. Prvi su, naravno, bojkot objavili Amerikanci, a za njima još 58 zemalja. Ipak, mnogo zemalja, a među njima Velika Britanija, Francuska, Italija i Švedska, učestvovale su uprkos političkim pritiscima, ali pod olimpijskom zastavom.

Jugoslaviju je predstavljalo sto šezdeset četvoro sportista (17 disciplina) i osvojen je dotad rekordan broj medalja, ukupno devet. Košarkaši su osvojili zlato (Knego, Kićanović, Žižić, Nakić, Jerkov, Skroče, Slavnić, Ćosić, Radovanović, Krstulović, Dalipagić i Delibašić), pobedivši SSSR posle produžetaka, a potom u polufinalu Brazil i u finalu Italiju (86:77)!

Do zlata, i to na impresivan način, stigao je i bokser Slobodan Kačar u poluteškoj kategoriji, a vaterpolisti su, posle dva uzastopna neuspeha, stigli do srebra, pošto su u finalu izgubili od Rusa sa 8:7. Srebrne su postale i naše rukometašice, kao i Stanulov i Pančić u dubl-skulu. Bronzane medalje osvojili su košarkašice, zatim dvojac sa kormilarem (Mrduljaš, Celent, Reić), Radomir Kovačević u džudu i Šaban Sejdiu u rvanju slobodnim stilom.

Igre je obeležio Aleksandar Nikolajevič Didjatin, koji je osvojio medalje u svim gimnastičkim disciplinama - tri zlatne, četiri srebrne i jednu bronzanu! Igre su održane od 19. jula do 3. avgusta uz učešće 5.217 sportista (4.093 muškarca i 1.124 žene) iz 81 zemlje. Takmičilo se u 21 sportu i 203 discipline, a Igre je otvorio Leonid Brežnjev.

Los Anđeles je bio domaćin 1984, a Rusi su želeli da se osvete za bojkot igara u Moskvi i, kao što se očekivalo, nisu putovali u Ameriku. Amerikanci su dominirali osvojivši 174 medalje, od toga 83 zlatnih. Briljirao je atletičar Karl Luis sa četiri najsjajnija odličja (100 i 200 metara, skok u dalj i štafeta 4 puta 100 metara). Sportisti NR Kine pojavili su se pod imenom Kina posle pauze od 32 godine, a „princ gimnastike“ Li Ning se okitio sa šest medalja tri zlata, dva srebra i bronzom.

Jugoslovenski sportisti su ostvarili najveći uspeh, osvojivši čak 19 medalja (7-5-7). Vlado Lisjak i Šaban Trstena podarili su rvanju dva zlata, a na postolju su im se pridružili Refik Memišević (srebro), Šaban Seidi (bronza) i Jozef Tertei (bronza). Slavili su i bokseri Anton Josipović (zlato), Redžep Redžepovski (srebro), Mirko Puzović (bronza) i Aziz Salihu (bronza).

Briljirali smo i u ekipnim sportovima. Zlatni su postali VATERPOLISTI (Krivokapić, Lušić, Petrović, Vuletić, Đuho, Roje, Bebić, Bukić, Sukno, Paškvalin, Milanović, Andrić, Popović), RUKOMETAŠI (Arnautović, Rnić, Vuković, Kalina, Elezović, Zovko, Štrbac, Jurina, Vujović, Kuzmanovski, Bašić, Mladenović, Rađenović, Isaković, Pušnik) i RUKOMETAŠICE (Ptujec, Ognjenović, Pavićević, Janković, Anastasovska, Dašić, Erčić, Cuderman, Lj. Mugoša, Đurica, Višnjić, Đukić, Merdan Kolar, S. Mugoša, Đurić).

Posada kanua dvokleka (C-2) Matija Ljubek i Marko Nišović osvaja zlatnu medalju na 500 i srebrnu na 1.000 metara, srebro je pripalo kajakašu Milanu Janiću, a do bronze su doveslali Milorad Stanulov i Zoran Pančić u dubl-skulu. Srebrna je postala i Sabrina Goleš (tenis), a bronza se našla na grudima košarkaša i fudbalera.

Igre su održane od 28. jula do 12. avgusta uz učešće 6.797 sportista (5.320 muškaraca i 1.567 žena) iz 140 zemalja. Takmičilo se u 23 sporta i 221 disciplini. Igre je otvorio predsednik SAD Ronald Regan.

(Nastaviće se)