Lovci na sirotu decu

LJUDSKI život sve manje vredi u svetu, pre svega u siromašnim zemljama, a trgovina organima gotovo se ne razlikuje od trgovine ljudima. Ljudski organi na tržište ne dospevaju samo kupovinom, nego i od žrtava trafikinga.

Ujedinjene nacije procenjuju da se oko 10 odsto svih izvedenih presađivanja bubrega obavi sa organima nabavljenim na crnom tržištu. Godišnje, prema podacima UN, više od 2,4 miliona ljudi postanu žrtve trgovine, a više od polovine su deca i maloletnici.

Droga, oružje i trgovina ljudima imaju isti švercerski kanal. Trgovina organima kao njegova najbizarnija strana smatra se oblikom trgovine ljudima, što je vid modernog ropstva. Prema podacima Međunarodne organizacije rada i brojnih međunarodnih nevladinih organizacija, procenjeni broj robova u svetu iznosi oko 30 miliona ljudi. Ovo su okvirne brojke. Niko ne može sa sigurnošću reći koliki je stvarni broj robova, kao ni koliki procenat njih su žrtve trgovine organima.

Ratom zahvaćena područja su idealna mesta za trgovinu organima, jer je tada i najlakše doći do organa. Na tuđoj nesreći se ne bogate samo ratni profiteri, plaćenici i ubice, već i trgovci ljudskim organima. Ovaj problem pogađa i Balkan zbog geografskog položaja i militarizacije regiona u prethodnim decenijama. Trgovina organima naročito cveta u vreme ratnih sukoba, jer je tada i najlakše doći do organa. Povećan kriminal posledica je i teške ekonomske situacije u kojoj ljudi žive, a na tu kartu, znajući kolika je tražnja, igraju i „bosovi“ - trgovci najvrednijeg u ljudima - njihovih organa.

Ova vrsta kriminala nema jednu adresu - ima ga svuda u svetu. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ilegalna transplantacija se tretira kao teško krivično delo. Nehumani hirurški zahvati s katastrofalnim posledicama rade se u izuzetno lošim uslovima. Operacije izvode lekari sumnjive etike i još sumnjivije stručnosti. Dešava se to na svim meridijanima.

S druge strane, mnogo je onih kojima treba novo srce, jetra, bubreg. Samo u Evropi na transplantaciju čeka oko 100.000 ljudi. U Srbiji - oko 3.500. U našoj zemlji se godišnje obavi oko 100 transplantacija bubrega. Za razliku od ovih stotinak srećnika, ostalih 400 sa strahom čeka organ. Novo srce čeka još tridesetak, a jetru oko 200-250 ljudi. Nažalost, mnogo je i dece kojima novi organ znači život!

Evropski parlament je još jula 1987, na osnovu izveštaja jedne od svojih komisija, saopštio da su u Evropi korišćeni dečji transplantati dostavljeni iz Južne Amerike. Te iste godine, holandske novine „Volkskrant“ objavile su tekst britanskog profesora Mekmastersa o crnom tržištu dečjih organa u Indiji i Centralnoj Americi.

Dve godine kasnije uhapšena su dvojica Izraelaca zbog kupovine dečjih organa za američko i izraelsko tržište. Jedan britanski novinar prikazao je dečaka iz Gvatemale kojeg je ulična mafija kidnapovala, ali je uspeo da pobegne. Javno su progovorili dečakovi roditelji, ali i lokalna policija koja je priznala da je dečak otet da bi mu se izvadio bubreg i da bi ga potom prodali bogatoj američkoj porodici za spas njihovog jedinca.

Zemlje u kojima se izvodi najveći broj ilegalnih vađenja organa i njihove (pre)prodaje su Kina, Nigerija, Južnoafrička Republika, Izrael. Iznenađuje, ali na „crnoj“ listi su Švajcarska i Turska. Zastrašujući podatak stiže iz Indije i Nepala: iz tela dece u ove dve zemlje godišnje se izvadi više od 10.000 organa.

Davaoci organa mogu biti leševi (kadeveri) i živi davaoci, najčešće braća i bliži rođaci, kao i druge osobe podudarnog tkiva. Na to ne utiče rasa.

Uobičajene maršrute ilegalne trgovine organima idu preko Latinske Amerike prema Severnoj Americi, Evropi i Srednjem istoku. Druga putanja vodi od zemalja sovjetskog bloka ka baltičkim zemljama i zapadnoj Evropi, od Rumunije ka Italiji, pa preko Turske i Kipra prema Izraelu i Srednjem istoku.

Crnom bojom označena je putanja od Kosova i Albanije prema Italiji i Zapadnoj Evropi i Srednjem istoku, od Tajlanda i Filipina prema Austriji, Novom Zelandu i Tajvanu, od Indije i Pakistana prema Srednjem istoku. U Pakistanu više od 40 odsto odraslog seoskog življa ima samo jedan bubreg, a dve trećine osoba koje dobiju organe siromašnih Pakistanaca su stranci, najviše Britanci.

Iran je jedina zemlja u kojoj je ozakonjena trgovina ljudskim organima. Iranski stručnjaci tvrde da je tako spaseno hiljade života. Najviše novca za organe spremni su da plate Amerikanci. Na američkom „crnom tržištu“ bubreg košta 30.000, a jetra - 250.000 dolara, dok se za rožnjaču nudi 5.000 dolara.

O nesrazmeri crnih tržišta govori podatak da se u siromašnim delovima Indije bubreg prodaje za 1.000 dolara, rožnjača za 2.000, a komad kože za 50 dolara. Primalac za taj bubreg plaća od 10.000-15.000 dolara, pa diler Indijac zaradi nekoliko hiljada dolara po komadu.

(Nastaviće se)