Bubreg preko oglasa!

OČAJNI Srbi prodaju organe da bi preživeli, objavio je nedavno američki "Njujork tajms". U tekstu koji govori o ilegalnoj trgovini organima, među osiromašenim evropskim zemljama u kojima "cveta" (pre)prodaja bubrega i drugih vitalnih organa, našla se i Srbija.

Suočeni sa sve većim siromaštvom neki Evropljani, među kojima su i Srbi, pokušavaju da prodaju pluća, koštanu srž, bubreg, deo jetre ili rožnjače, piše "Njujork tajms".

Trgovina organima u Srbiji je zakonom zabranjena ali to, kako navodi ovaj list, ne sprečava siromašne Srbe da i pod pretnjom zatvorom od deset godina, tržištu ponude ono najvrednije što imaju - deo tela, a s njim i pomalo duše!

Dugo u Srbiji traje ova ponuda. Na domaćim portalima svoje organe nude svakodnevno desetine Srba. Oglašavaju se i na ruskim, ukrajinskim mrežama. Sve češće na turskim i bugarskim. Jedan moli da mu se zainteresovani kupac javi što pre, jer su mu se naglomilale rate za stan, pa nema vremena za čekanje.

"Zdrava muška osoba, 53 godine daje bubreg u zamenu za garsonjeru"; " Muškarac star 59 godina odličnog zdravlja daje deo jetre za boravišnu vizu na Zapadu"; "Nudim bubreg - povoljno!", deo je bogate internet ponude.

- Beda je naterala ljude da jetru ili bubreg prodaju da bi platili školovanje, vratili dugove, kupili stan, čak i lekove - objašnjava sociolog Sreten Dabić. - Siromaštvo urušava ljudsko dostojanstvo. A svedoci smo da postaje opasno i po život.

Zabeležen je slučaj da je 1999. preko sajta najveće aukcijske kuće "Ibej" ponuda za jedan bubreg dostigla neverovatnih - 5,7 miliona dolara. Ne zna se ko mu je vlasnik i šta je odredilo vrhunsku cenu, ali Srbi su neuporedivo skromniji: delove jetre i bubrege nude po ceni od (svega) 20.000 do 50.000 evra.

Jedne dnevne novine odbile su nedavno da objave oglas: "Prodajem bubreg, cena po dogovoru", ali Nišlija koji je odlučio da ustupi svoj zdrav organ za pare, ne odustaje.

- Nemam šta da jedem - kaže. - Ovo je jedini način da preživim. Hoću da pomognem nekom, a da istovremeno i on pomogne meni. Ako sam kriv, neka dođu da me hapse!

Priču o ilegalnoj trgovini ljudskim organima u Srbiji pokrenuo je novinar "Njujork tajmsa" Den Bilefski. On je u specijalnom izdanju ovog lista "Internešenel herald tribjun" otvorio aferu o srpskim trgovcima ljudskim organima koji "povoljno" kupuju delove tela i potom ih preprodaju po Evropi.

Bilefski je, navodno, mesecima istraživao tu temu i zbog otkrića do kojih je došao očekuje da će se afera produbiti. On čak navodi jednog Srbina koji je svoj bubreg dao bogatom lokalnom političaru da bi ga ovaj zaposlio u svojoj firmi. Ilegalna transplantacija je, kako navodi novinarov neimenovani izvor, izvršena u jednoj beogradskoj klinici i primalac i davalac se osećaju dobro.

Najnoviji tekst "Njujork tajmsa" ponovo je aktuelizovao bizarnu ideju siromašnih Doljevaca, na jugu Srbije, da registruju agenciju za prodaju organa i krvi u inostranstvu. Navodni zahtev 3.000 žitelja ovog mesta vlasti su, kako navodi američki novinar, odbile. Portparol ovog neregistrovanog udruženja, izvesna Violeta Čavac, požalila se reporteru "Njujork tajmsa" da, pritisnuti bedom koja im odavno kuca na vrata, Doljevčani neće odustati - organe će ponuditi susedima, Bugarima. Možda i Albancima s Kosova. Ponuda će, kaže portparolka, ići nelegalnim kanalima.

Inicijativa doljevačkih očajnika, da hleb plate i krvlju, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić im je poručio da je to - nezakonito!

- Srbija jeste siromašna zemlja, ali ne u toj meri da bi ljudi prodavali svoje organe kako bi preživeli - rekao je ministar i obećao još 400 novih obroka za doljevačku narodnu kuhinju.

Stojan Vuletić (54), zemljoradnik iz Doljevca, pristao je da za "Novosti" otkrije svoju muku:

- Beda me toliko pritisla da sam se iz očaja odlučio da prodam bubreg. Dajem i krvnu plazmu. Imam ženu i troje dece, sin je student. Muku mučimo da preživimo. Supruga me odvraća, govori "nemoj", ali nemam drugog načina da ih prehranim. Gladni smo, a i kuća je stara, samo što se nije srušila. Nudim bubreg za 50.000 evra. Znam da je operacija teška, rizik je veliki. Pre nego što legnem na sto, tražiću da mi uplate 80 odsto iznosa. Voleo bih i da neko poznat bude pored mene, da mi ne uzmu oba bubrega.

Dr Vlajko Panović, socijalni psiholog i psihoterapeut, kaže da je prodaja organa za materijalnu nadoknadu izraz socijalne bede i krize u kojoj se društvo nalazi.

- Takvo ponašanje čoveka da se samooštećuje nije uobičajeno - kaže dr Panović. - Ako su ljudi spremni da prodaju deo tela da se prehrane to je, svakako, alarm državi.

Nemaština, neki kažu, ima dobre strane jer podstiče maštu i motiviše ljude da pobeđuju krize. Ali, opasna je kada potpiruje bizarne trgovine poput (pre)prodaje tela. "Novosti" su pozvale nekoliko oglašivača koji prodaju bubreg i krvnu plazmu. Razlozi su isti, a cene šarolike - od 1.000 pa sve do 100.000 evra koliko (po komadu) nude dva "snažna" kuma iz Stare Pazove.

- Najozbiljnije mi je delovao jedan Slovenac - kaže M. V. (36), zidar. - Trebaju mi pare za ženidbu. Znam da je kažnjivo, zato bubreg prodajem strancu.

Pretpostavlja se da više od petine organa koji se transplantiraju u legalnim transplantacionim centrima širom Evrope stiže sa crnog tržišta.

(Nastaviće se)