Treći život genija!

KADA se danas na internet pretraživaču “Gugl” otkuca ime Nikole Tesle, dobije se oko 15 miliona informacija o slavnom srpskom naučniku. Otkako su vlasnici ove društvene mreže 2009. godine postavili Teslin znak, njegovo ime se na internetu godišnje upotrebi milijardu puta. Ovaj podatak ne govori samo o pukoj popularnosti srpskog genija iz Smiljana, već i novom talasu njegovog obožavanja, koji se širi planetom Zemljom.

- Nikola Tesla je moj idol. On me je inspirisao da postanem pronalazač - iskren je u svojoj životnoj priči Lari Pejdž, vlasnik “Gugla”. Kad sam imao 12 godina, roditelji su mi poklonili autobiografiju Nikole Tesle. Moji prijatelji su mislili da je to ime neke rok grupe ili avio-kompanije. Za mene je to bio jedini Tesla, naučnik, zbog kog sam odlučio da budem pronalazač kad porastem.

Američki milijarder je samo jedan od 52.000 obožavalaca srpskog genija u SAD, koliko se godišnje preko interneta javi Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Kako je priznao, Tesla je za njega bio neki “ludi naučnik, koji je pravio munje za stvaranje električne struje”.

- U suštini, mi još upotrebljavamo Tesline izume. Radio je na bežičnom prenosu energije, električne struje između kontinenata i na automobilima na struju, koje obožavam - priznao je nedavno Lari Pejdž, jedan od najvećih investitora kompanije “Tesla motors”.

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Hrvatskoj. Školovao se i radio u Gospiću, Gracu, Mariboru, Pragu, Budimpšeti, Parizu i Strazburu. Otišao je u Njujork u junu 1884. godine, i zaposlio se kod pronalazača Tomasa Edisona. Umro je u Njujorku na Božić 1943. godine. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Autor je više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, i jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, i to za gustinu magnetnog fluksa.

- Tesla kao najpoznatiji Srbin na planeti ima tri života. Bio je popularan za života, jer je bio majstor za pojavljivanje u javnosti. Pre sto godina, kada su masovni mediji bili novine i radio, Tesla je dobijao hiljade pisama od svojih obožavalaca, prijatelja i poznanika od rodne Like, preko Amerike do Rusije. Nepoznati ljudi su se divili njegovim izumima i njegovoj slavi, ali i tražili pomoć, novac ili posao - podseća Mladen Vujović, zamenik direktora Muzeja Nikole Tesle.

- Uvek se trudio da pozira sa rukom oslonjenom na glavu, odnosno na mozak, kako bi pokazao da se tu nalaze njegova genijalnost i kosmička energija. Kada je 1894. njegov prijatelj Tomas Kamerford Martin objavio knjigu pod naslovom “Izumi, istraživanja i spisi Nikole Tesle”, izazvao je pravi potres u naučnim i inženjerskim krugovima. Bila je to neka vrsta prekretnice, jer će se ka Teslinom delu okrenuti nove generacije fizičara, naučnika drugih profila i istraživača - kaže Mladen Vujović.

Kada je 1956. proslavljana stogodišnjica Teslinog rođenja, predsednik Međunarodne elektrotehničke komisije objavio je da je jedinica magnetne indukcije nazvana po Teslinom imenu. Inicijativa za imenovanje jedinice potekla je od Aleksandra Damjanovića i Pavla Miljanića, profesora Tehničkog fakulteta u Beogradu, još tridesetih godina prošlog veka.

- Naučnici su veličali Nikolu Teslu do kraja pedesetih godina, a potom su ga potpuno zanemarili. Bila je to posledica Tesline izgubljene bitke sa Tomasom Edisonom - tvrdi Ivana Zorić, kustos Muzeja Nikole Tesle.

U tom drugom životu, dodaje Mladen Vujović, Tesla u Americi od polovine 20. veka nije bio popularan kao Tomas Edison, niti je shvatan kao tvorac električne energije i pronalazač kosmičkih talasa. Posle njegove smrti, mnogi njegovi izumi i teorije su korišćeni neprimereno ili sa kontroverzama. Njegova ekstravagantna ličnost i nerealne izjave, ujedinjene sa neospornim genijem, učinile su ga interesantnim sledbenicima teorija zavere o “skrivenom znanju”. Oni su se pitali da li je Nikola Tesla prevarant ili naučnik, Zemljanin ili čovek iz svemira?

Posle Tesline smrti, FBI je zatražio oduzimanje svih pokojnikovih ličnih stvari i dokumenata. Dokumenti su proglašeni vrhunskom tajnom, jer je sva Teslina lična imovina, po nalogu Edgara Huvera, šefa FBI, i predsednikovih savetnika, dobila etiketu “veoma poverljivo”.

- Kada su Amerikanci zatvorili Tesline laboratorije u Springfildu i na Long Ajlandu nestali su dokumenti i oprema srpskog genija. Nekoliko hiljada dokumenata Nikole Tesle postoji danas na stotinu mesta u Americi i Kanadi. Potražnja studija, spisa i beležaka velikog srpskog naučnika sve je veća. Mi pokušavamo da sprečimo tu veliku rasprodaju Teslinih naučnih otkrića - kaže Nikola Lončar, privatni detektiv iz Filadelfije i predsednik Tesline naučne fondacije.

Planetarnu popularnost Tesla je stekao u 21. veku, kada je shvaćen kao tvorac planetarne energije i budućnosti čovečanstva. Na 150-godišnjicu rođenja, Unesko je 2006. proglasio godinom Nikole Tesle. Taj značajan jubilej proslavljen je širom planete. U SAD je osam američkih država - Njujork, Nju Džersi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana - proglasilo Teslin dan rođenja za državni praznik.

- Tako je započeo treći život Nikole Tesle, kome se danas njegovi obožavaoci na internetu i u muzeju obraćaju kao živom čoveku, a ne kao mrtvoj legendi, rečima: “Ti si živi genije!”, “Hvala ti za budućnost!”, “Učini svet boljim!” - slikovito objašnjava Mladen Vujović.

(Nastaviće se)