Toranj kao svetionik

SVAKOG dana na elektronsku adresu leskovačkog udruženja „Teslin toranj u Srbiji“ stižu stotine poruka podrške da se zdanje srpskog genija za nauku, umetnost i turizam podigne u našoj zemlji. Osnivač i predsednik udruženja Dušan Sinadinović, mehaničar iz Leskovca i idejni tvorac Teslinog tornja, umorio se kaže, od pisanja odgovora.

- Otkako sam pre pet godina obznanio ideju o gradnji Teslinog tornja u Srbiji udruženje je dobilo 7.000 članova iz čitavog sveta, i još toliko simpatizera, koji nas podstiču da istrajemo u našim planovima. Tu porodicu istomišljenika ja nazivam teslijancima, jer oni u suštini ne podržavaju mene i udruženje, već ideju da je Nikola Tesla najveći svetski um i simbol Srbije - priča Dušan Sinadinović, dok ispisuje svoje poruke teslijancima u Americi, Rusiji, Australiji i Japanu.

Dušan je rođen 1967. godine. Studirao je elektrotehniku i dela Nikole Tesle i zaljubio se u radove srpskog genija. Po struci je mehaničar prehrambenih mašina i pronalazač. Da bi proširio Tesline ideje u Leskovcu, novcem zarađenim od prodaje cveća i sveća finansirao je polučasovni film o Nikoli Tesli.

- Godinama se postavlja pitanje šta bi trebalo da bude najveći srpski brend u svetskim razmerama, a moj odgovor je Teslin toranj u Srbiji. Tom idejom se bavim već tridesetak godina. I sada sam blizu realizacije svog sna. Jedan svetski afirmisani Biro za arhitekturu upravo završava izradu glavnog projekta Teslinog tornja metalne konstrukcije, koji je visok 57 metara i na vrhu ima Teslinu radio stanicu i elektronski komunikacioni centar. Radi se uz to biznis plan i kalkulacija o finansijskim ulaganjima. Studiju radi stručni tim koji čine eksperti firmi i organizacija iz Rusije, Belorusije, SAD, Kanade i naravno Srbije - objašnjava Sinadinović.

Glavni rukovodilac projekta je dr Olga Zorić, direktor manifestacije „Teslin dan“ u Zemunu i predsednik filijale američke Tesline naučne fondacije u Srbiji. Prema njenim rečima izgradnjom Teslinog tornja Srbija će dobiti međunarodni naučni centar koji će biti poligon razmene naučnih i kulturnih dostignuća, centar razmene studenata iz čitavog sveta i mesto gde će se afirmisati nauka u punom smislu.

Nikola Tesla je na Long Ajlendu prvi toranj počeo da gradi 1901. godine. Finansirao ga je J. P. Morgan sa početnih 150.000 dolara. Toranj je srušen 1915, jer je ministar odbrane SAD smatrao da bi Teslina kula mogla da posluži kao orijentir za neprijateljske podmornice.

- Projektom se predviđa izgradnja Teslinog tornja najverovatnije u Beogradu, u čijem sklopu će biti zdanja Teslinog naučnog, kulturnog i duhovnog centra, laboratorija i muzej kao u Koloradu Springsu, umetnička kolonija i galerija, Teslijanski komunikacioni centar, radionica za izradu eksponata i turističko-zabavni park. Nekoliko beogradskih opština, kao i komune iz Republike Srpske su zainteresovane da se Teslin toranj izgradi na njihovom terenu. Dok se projekt i studija o izvodljivosti ne završe, sve ostale informacije biće naša mala poslovna tajna - kaže oprezno Dušan Sinadinović.

Na projektu rade još dr Olga Zorić, Nikola Lončar i David Vujić, čelnici Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, Džejn Alkorn, predsednik Teslinog naučnog centra iz Njujorka, Majkl Riversong, predsednik Tesline akademije iz SAD, Mihajlo Pravica, profesor na Univerzitetu Nevada, dr Milena Bajić, osnivač Teslinog kluba iz Čikaga, akademik prof. dr Ljubinko Ilić, predsednik Srpske kraljevske asocijalne akademije inovatora i naučnika i Velibor Vukašinović, direktor Udruženja vazduhoplovne industije Srbije.

- U ime Udruženja „Teslin toranj u Srbiji“ potpisali smo pismo o namerama sa izvođačima projekta, tako da će Teslin toranj vrlo brzo da nikne kao simbol moderne Srbije u Evropi i svetu - poručuje Dušan Sinadinović svojim teslijancima i javnosti.

O ideji da se napravi Teslin toranj ovaj Leskovčanin pismima je obavestio predsednika i premijera Srbije. Dok čeka odgovor, Sinadinović zarađuje za život prodajući sveće i cveće pored leskovačkog groblja.

- Pošto je u vreme ratnih zbivanja u Jugoslaviji rodno selo Nikole Tesle uništeno, njegova kuća minirana, svi teslijanci sveta smatraju da veliki naučnik treba u Srbiji da dobije svoj novi zavičaj. Ideja je da napravimo kopiju sela Smiljan na Fruškoj gori u kome će biti rodna kuća, crkva, biblioteka i spomenik Nikoli Tesli - predlaže Nikola Lončar iz Filadelfije.

Sa ovom novom idejom upoznata su sva Teslina udruženja, Eparhija sremska SPC i episkop sremski Vasilije, kao i Udruženje izbeglica iz Hrvatske.

Kako nezvanično saznajemo, za izgradnju Teslinog tornja zainteresovane su beogradske opštine Stari grad, Zemun, Surčin, Novi Beograd, zatim Leskovac, Jagodina, privatni grad Slobomir kod Bijeljine i Njujork. Naši sagovornici pretpostavljaju da ako popularnost srpskog genija nastavi da raste, da Ujedinjene nacije mogu da usvoje srpski predlog da 10. jul bude proglašen za Svetski dan nauke.

(Nastaviće se)