Potomak proroka Muhameda

ALBANSKI narodni savez je rasturio veliki broj letaka sa pozivima Albancima da se dobrovoljno prijave u SS-diviziju. Na sve strane izlepljeni su raznobojni plakati čija je sadržina govorila o privilegijama onih koji stupaju u SS-jedinice. Leci su rasturani i u selima koja su pripadala susednim srezovima i italijanskoj okupacionoj zoni, naročito u Drenici. Svi leci nosili su potpis predsednika Albanskog narodnog saveza Ali-bega Drage.

Održavane su i mnoge konferencije na kojima se agitovalo za prijavljivanje u SS-jedinice. Na njima su govorili najistaknutiji kvislinzi: Ibrahim Ljutvi, Vehbi Frašeri, Džafer Deva, Ali-beg Draga, Bajazit Boljetini, Ahmet Daca, Aćif Bljuta, Ethem Ferhati i drugi. Svakako je njihova agitacija imala dvostruki karakter. Predstavljali su Nemce kao oslobodioce i iskrene prijatelje albanskog naroda s jedne, a s druge strane prikazivali su ih kao zaštitnike islama i muslimanskog sveta uopšte. Stupanjem u SS Albanci su trebali da pomognu njihove napore, jer će pobeda Nemačke u ratu biti i pobeda islama.

Na uključivanje verskih poglavara u propagandu značajno je uticao jerusalimski Muftija Muhamed Emin el Huseini, koji je takođe, bio u nemačkoj službi. Za vreme boravka u Pavelićevoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj muftija je sudelovao u agitaciji za stupanje u 13. SS brdsku diviziju.

El Huseini je bio neobično inteligentan, diplomata velikog kalibra, orijentalno-engleske škole. Imao je bogatu maštu u sprovođenju suludih ideja, bio je genijalni majstor spletkarenja i diplomatskih smicalica, dobar psiholog, govornik. Mnogi su ga smatrali najvećim intrigantom u Evropi i nisu pogrešili. Bio je direktni potomak Velikog proroka Muhameda, zbog čega su muslimanske mase u njemu gledale svoju jedinu živu svetinju. To je vešto koristio u svim situacijama.

Uspeo je da u svim islamskim zemljacima osnuje svoje biroe, a za finansiranje akcija osnovao je fondove kojima je lično upravljao. Osim u Aziji i Africi imao je svoje biroe u Berlinu, Beču, Parizu, Sofiji, Ankari.

Da bi postigao veći uspeh, obišao je sve islamske zemlje, Indiju, Polineziju, Avganistan, Persiju, naročito Javu, kao i Afriku i druge zemlje, da bi okupio muslimanske mase uz sebe. Prilikom posete Indiji uspeo za samo jedan dan u Madrasu sakupi preko 80.000 funti sterlinga!

Znajući da na području Mediterana živi mnogo muslimana, Benito Musolini je imao ideju da se njima posluži za ostvarivanje svojih ciljeva, pre svega za zauzimanje Sredozemlja, koje je smatrao italijanskim životnim prostorima.

Zato je mnogo računao na El Huseinija, računajući da će na osnovu svog ugleda i autoriteta među Arapima uspeti da okupi sve Arape u borbu protiv Britanaca, kada italijanske trupe pređu Suec. Tako bi sve naftne cevi u Jafi i Aleksandriji napajale gorivom njegovu ratnu flotu. Zato je obećao velikom muftiji El Huseinu, da će da postane kalifa u njegovoj koloniji - Maloj Aziji.

Zato mu je Musolini poslao u Teheran jedan tromotorac, kojim se prevezao u Rim. Priredio mu je veličanstveni doček. Smešten je u jednu kraljevsku vilu, sa simptomatičnim imenom „Kolonija“. Čak je dobio kravu muzaru, da bi mogao uvek da pije sveže mleko.

To, međutim, nije bio slučaj sa Nemcima, kojima je prišao posle pada fašizma u Italiji. Oni su mu obezbedili mnogo skromnije uslove nego Italijani. U Berlinu, odnosno Aubinu, stanovao je u jednoj oronuloj zgradi.

Dok je živeo u Rimu, El Huseini je imao nekoliko poseta, među kojima i grupe muslimana iz Jugoslavije. U toj delegaciji su se nalazili Šejli Hasan, Ebu Suad i H. Ahmed efendija Karabeg, koji su ga upoznali sa situacijom i životom muslimana u kvislinškim državicama „Velikoj Albaniji“ i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Veliki muftija je u Rimu uživao sve blagodeti, dok feldmaršal Romel nije doživeo poraz u Africi i dok italijanske trupe nisu bile proterane. Tada je muftija postao suvišan svojim dotadašnjim pokroviteljima, pa su jedva čekali da ga se otarase. Zato se potrudio da pronađe nove gospodare. U tome je vrlo brzo uspeo i sve svoje snage podredio nacistima Adolfa Hitlera. Tako mu je vođa Trećeg rajha postao jedini, veliki i uvaženi nalogodavac.

On je tokom Drugog svetskog rata, za potrebe Trećeg rajha organizovao dobrovoljačku arapsku legiju. Za iste gospodare, proširio je svoju delatnost na tlu Balkana i u Bosni uspeo da formira zloglasnu „Handžar“ diviziju. U tome su mu izdašno pomagale dve derviške sekte i hodže, što je dovelo do veoma uspešna agitacije za priliv dobrovoljaca u kvislinške jedinice, naročito u 21. brdsku SS-diviziju „Skenderbeg“.

Na teritoriji Novog Pazara velikom broju Muslimana upućivana su pisma, sa porukom da bi trebalo da iskoriste priliku i odobre Hitleru da ih povede u sveti rat. Muhamed je, navodno, rekao da je vreme da se muslimani otkupe od grehova i zato treba masovno da stupe u SS. Prema kazivanjima savremenika, da bi se iskoristila lakovernost i zaostalost stanovništva, pisma ovakve i slične sadržine dobijali su i muslimani u ostalim srezovima Kosovsko-mitrovačkog okruga. Pored toga, dobrovoljcima su obećavane materijalne pogodnosti, ugodan život u jedinici i privilegije posle rata u „novom evropskom poretku“ koji će im obezbediti nacistička Nemačka.

(Nastaviće se)