Kurir otkrio bunker!

UVELI su me u sobu za sastanke pretvorenu u operativni centar. Na stolovima na rasklapanje stajali su kompjuteri i printeri. Na zidovima su visile mape Pakistana, uključujući grad Abotabad... Civili iz CIA, njih nekoliko, mirno su radili. Nisam mogao da verujem da su konačno pronašli Osamu bin Ladena!

Bio je ovo početak tajne „misije snova“ za pripadnika američkih specijalnih jedinica „Foka“ koju je, pod pseudonimom Mark Oven opisao u knjizi „Nimalo lak dan“, pre nekoliko nedelja objavljenoj u SAD. U njoj je prvi put jedan učesnik u operaciji, kasnije identifikovan kao Mark Bisonete, progovorio o napadu na skrovište najtraženijeg teroriste sveta, Osame bin Ladena, otkrivajući detalje njegovog ubistva 2. maja 2011. godine.

Pripreme 28 specijalaca za svaku fazu operacije „Džeronimo“ odvijale su se tajno u Severnoj Karolini i obuhvatale najsitnije detalje. Operativci su bili podeljeni u četiri tima, koje je iz Džalalabada u Avganistanu do Abotabada u Pakistanu trebalo da prevezu dva helikoptera.

Hiljadama kilometara od Pakistana, Amerikanci su potrošili „dobar novac“ da naprave vernu kopiju Bin Ladenovog utvrđenja, zahvaljujući i satelitskom praćenju.

- Model od stiropora prikazivao je Bin Ladenovu kuću do najsitnijih detalja, do niskog drveća u dvorištu i kola na parkingu, i puta duž severnog dela utvrđenja. Bile su tu kapije, rezervoari na krovu... Trava je pokrivala glavno dvorište. Čak su i kuće suseda i polja raspoređeni do detalja - opisuje Oven prizor.

CIA je obavestila tim kako su pronašli Bin Ladena. U operativnom centru bilo je, kaže, mnogo obaveštajnih brošura. Pisalo je da je uporište najtraženijeg teroriste, vredno oko milion dolara, izgrađeno 2005. godine, nedaleko od pakistanske vojne akademije. Bilo je veće od ostalih kuća u kraju, bez telefona i internet veze, odvojeno visokim zidom koji je blokirao pogled na drugi i treći sprat. Prozori na tim spratovima glavne zgrade bili su blindirani. Ukućani su spaljivali otpad i minimalno kontaktirali sa okolinom.

Znalo se da u kući živi Ahmed al Kuvajti, za koga je CIA saznala saslušavajući Sudanca Muhameda al Katanija, navodnog 20. otmičara aviona za napad terorista na SAD 2001. godine. On je odbijen prilikom ilegalnog pokušaja ulaska u Ameriku, da bi kasnije bio uhvaćen u borbama u Tora Bori i odveden u zatvor Gvantanamo na Kubi. Tu je priznao da je Al Kuvajti Bin Ladenov kurir i desna ruka. CIA je već znala da su on i njegov brat Abrar al Kuvajti radili za Bin Ladena. Agencija je pratila Ahmeda u Pakistanu, nadajući se da će ih on odvesti do Bin Ladena.

Jedan „presretnuti“ telefonski razgovor Al Kuvajtija sa porodicom u kom je na pitanje čime se bavi odgovorio „ono što sam uvek i radio“, za CIA je bila indikacija da je i dalje uz Bin Ladena. Počeli su da prate njegovo kretanje u belom kamionetu koji ih je odveo da Abotabada.

Procena CIA bila je da Bin Laden živi na trećem spratu glavne zgrade, njegov sin Kalid na drugom, kao i da su u kući najmanje dve žene i desetoro dece. Zadatak „Foka“ bio je da testiraju plan napada sačinjen u Vašingtonu. Počeli su da razrađuju spuštanje konopcem prve grupe iz helikoptera u dvorište, snajpersko pokrivanje, blokiranje ulaza. Pošto nisu imali unutrašnji raspored kuće, pravili su planove za razne varijante. Grupa od pet specijalaca i pas iz drugog helikoptera delovaće kao spoljno obezbeđenje.

To je, smatra Oven, bio najopasniji deo posla, jer bi se oni prvi suočili sa pakistanskom vojskom i policijom, ako se pojave. Kada se kuća obezbedi spolja, iz helikoptera bi konopcem trebalo da se spuste preostali članovi tima na krov, pa na terasu Bin Ladenove zgrade i „očiste“ ovaj nivo kuće.

- To je bio deo tima koji je trebalo prvi da se suoči sa Bin Ladenom - piše Oven.

Bili su svesni da je približavanje helikopterom bučno, ali najbrže. Počeli su treninzi koji su posle dve nedelje kulminirali „kostimiranom probom“. Ništa što su nosili nije bilo slučajno.

U jednom džepu bile su jurišne i kožne rukavice bez prstiju, za konopac, u drugom asortiman baterija i energetska hrana... U džepu na ramenu napipao je 200 dolara u kešu, ako mora da plati vožnju, ili podmiti nekog, jer „malo stvari uspeva tako dobro kao američki keš“. Digitalna kamera bila je u džepu na desnom ramenu. Nož je fiksiran na leđima pojasa.

Keramičke ploče štitile su vitalne organe spreda i pozadi. Dva radio-prijemnika bila su montirana sa prednje strane. Između su bili okviri za „hekler i koh 416“ i ručna bomba. Bilo je tu još nekoliko hemijskih svetiljki, među kojima i infracrvena za noćne uslove. Te svetiljke su nevidljive onima koji nemaju specijalne naočare, ali članovi tima koji ih imaju tako saznaju da je teritorija „očišćena“.

Šlem, koji brani od devetmilimetarskog zrna, težio je oko pet kilograma, sa prikačenim širokougaonim naočarima za noćne uslove vrednim 65.000 dolara i novom baterijom. Imao je priručnik sa nacrtom utvrđenja, listu frekvencija, imena, fotografije i opise svih stanara.

- Advokati iz Sekretarijata za odbranu i Bele kuće jasno su nam stavili do znanja da ovo nije operacija ubistva - naglašava Oven, dodajući da je cilj bio da uhapse Bin Ladena, ako u trenutku hvatanja ne predstavlja direktnu pretnju.

(Nastaviće se)