Metak u spavaćoj sobi

FOKE su se, uperenih pušaka, polako približavale sobi u kojoj je, posle pucnja, nestao čovek. Kada su prišli, ugledali su dve žene kako stoje nad čovekom koji je ležao na podu, pored kreveta. Obe žene bile su u dugim haljinama, raščupanih kosa, kao da su se tek trgle iz sna. Histerično su plakale i naricale. Mlađa ih je ugledala na vratima i nasrnula na čoveka koji je pucao. On je sklonio pušku, uhvatio obe za ruke i odvukao ih u ugao.

- Da su imale samoubilačke pojaseve, on bi verovatno spasao naše života, ali ne i svoj. Bila je to odluka doneta u deliću sekunde - primećuje američki specijalac u knjizi „Nimalo lak dan“.

Kada su ušli u sobu, videli su da ubijeni čovek ima belu majicu bez rukava, lake drap pantalone i tuniku. Pogođen je u desnu stranu glave. Krv i mozak curili su iz lobanje.

- Drugi napadač i ja usmerili smo lasere ka njegovim grudima i ispalili nekoliko hitaca. Meci su ga zakovali za pod. Telo je ostalo beživotno - opisuje Mark Oven.

Kada je bilo jasno da je čovek mrtav, rutinski su pretresli dve obližnje male odaje pored spavaće sobe, neku vrstu kancelarije pune razbacanih papira i toalet. Napadač je izveo žene i decu na balkon da ih smiri.

- Treći sprat čist! - obznanjeno je.

Kada su se vratili u spavaću sobu, najmlađa žena je ležala na krevetu, histerično vrišteći i držeći se za list. Volt je stajao pored tela. Bilo je još mračno, pa se teško razaznavalo čovekovo lice. Oven je upalio baterijsku lampu na šlemu. Cilj je sada bio na sigurnom, a pošto su svi prozori bili blindirani, nije bilo opasnosti da nas bilo ko vidi spolja.

- Čovekovo lice bilo je unakaženo i obliveno krvlju. Rupa na čelu odnela mu je pola lobanje. Grudi su mu se rascepile od metka. Ležao je u lokvi krvi, koja se širila.

- Mislim da je ovo naš momak - rekao je komandos Tim.

Nije nameravao da radiom javi da je to Bin Laden, jer je znao da će poziv da odjekne kao grom u Vašingtonu. Znali smo da predsednik Obama sluša, tako da nismo želeli da pogrešimo.

U glavi je, seća se Oven, prelistavao priručnik za prepoznavanje. Vrlo visok. Čovek je imao oko metar i devedeset. Provera. Bio je jedini muškarac na trećem spratu. Provera. Dva kurira bila su tačno na mestu gde je CIA rekla da će biti. Provera.

- Što sam više gledao u njegovo unakaženo lice, više sam se vraćao na njegov nos. Nije bio oštećen, i delovao mi je poznato. Izvukao sam knjižicu i proučavao fotografije. Dug i tanak nos je odgovarao. Brada mu je bila zagasito crna, nije bilo tragova sedih, koje sam očekivao da vidim - opisuje Oven.

Izvadio je kameru i gumene rukavice i počeo da fotografiše, dok se drugi specijalac, Volt, pripremao da uzme nekoliko kompleta uzoraka DNK.

Komandos Vil, koji je govorio arapski, bavio se ranom žene koja je plakala na krevetu. Kasnije su saznali da je to bila Amal al Fatah, peta Bin Ladenova žena. Nije se sećao kada je ranjena, ali bila je u svakom slučaju to mala povreda od delića metka, ili rikošeta.

Oven je počeo da uklanja krv sa Bin Ladenovog lica, ćebetom sa njegovog kreveta. Svaki pokret otkrivao je, kaže, sve poznatije lice. Izgledao je mlađi nego što su očekivali. Brada mu je bila crna, kao da je ofarbana. Zaključio je da uopšte ne izgleda onako kako je očekivao.

- Bilo je čudno gledati tako poznato lice iz ovakve blizine. Ispred mene je ležao razlog našeg desetogodišnjeg ratovanja. Bile su nam potrebne vrlo kvalitetne fotografije. Možda će ih gledati ceo svet, i nisam želeo da zabrljam.

Prvo je fotografisao celo telo. Onda je kleknuo pored glave i napravio nekoliko snimaka lica. Želeo je da se usredsredi na nos. Pošto je brada bila toliko tamna, snimak profila mu se posebno urezao u sećanje.

- Hej, čoveče, dobro mu otvori oči - rekao je kolegi, koji je to i učinio, dok je Oven zumirao Bin Ladenove beživotne smeđe oči.

Vil je za to vreme bio sa ženama i decom na balkonu. Ispod njih, na drugom spratu, ostali članovi tima su sakupljali kompjutere, memorijske karte, sveske i video materijale, dok su se prevodioci CIA i bezbednosni tim bavili radoznalim susedima. Preko radija Oven je čuo Majka kako govori o srušenom helikopteru. Pripremala se akcija uništenja. Došlo je do konfuzije:

- Rekao si mi da se pripremim za uništenje, je li?

- Ne kuće, već helikoptera - vikao je jedan od „foka“.

Prispeli tehničari mislili su da treba da unište kuću, što je bio jedan od scenarija koji su uvežbavali. Vest o padu jednog od dva helikoptera koji je dovezao specijalce u dvorište Bin Ladena nije se još proširila. Čak i predsednik je bio zbunjen kada se to dogodilo.

Posada helikoptera je, seća se Oven, odmah počela da uništava svu tajnu opremu, posebno za komunikacije. Tehničari i Foke su kasnije postavili eksploziv oko olupine. Vreme je curilo, jer su iznad utvrđenja već kružile letilice spremne da ih pokupe. Gorivo im je ubrzano nestajalo.

No, Oven je i dalje fotografisao, a Volt uzimao DNK uzorke. Ali, špric kojim je trebalo doći do uzorka kičmene srži se zaglavio.

- Zaj... ovo - nervirao se.

Oven je fotografisao drugim aparatom. Želeli su da imaju dva istovetna seta fotografija i DNK za dva helikoptera - ako se jedan sruši, ostaje drugi sa dokazima za svet „da je to zaista Bin Laden“. Dokazi, uključujući fotografije, nikad nisu javno prikazani.

(Nastaviće se)