Šeikove prazne puške

NA balkonu trećeg sprata utvrđenja u Abotabadu Vil je takođe želeo da se uveri da je ubijeni čovek zaista Bin Laden - seća se pripadnik američkih specijalnih jedinica „Foka“ poslednjih trenutaka misije likvidacije najtraženijeg teroriste. U knjizi „Nimalo lak dan“, koju je pisao pod pseudonimom Mark Oven, izmišljena su i imena njegovih saboraca.

Osamina žena Amal, koja je bila ranjena u članak, još je, kaže, histerisala i nije htela da govori. Ni druga žena, naduvenih očiju, nije želela da priča.

- Kako se zove? - pitao je Vil na arapskom.

- Šeik - odgovorila je žena.

- Koji šeik? - pokušavao je bez uspeha, da bi se uputio ka deci koja su mirno sedela uza zid.

Pitao je jednu od devojčica kako se muškarac zove.

- Osama bin Laden - rekla je.

A onda se ponovo okomio na ženu i počeo da viče da se ne zaj... sa njim. Preplašena, progovorila je:

- Osama.

- Osama koji? - pitao je stežući joj ruku.

- Osama bin Laden - rekla je.

Imali su dvostruku potvrdu:

- Za Boga i domovinu, predajem Džeronima - javili su Obami.

Kada su završili sa sakupljanjem elektronske i ostale opreme iz Bin Ladenovih „urednih i dobro organizovanih soba“ na drugom spratu utvrđenja, završili sa fotografisanjem Osame i uzimanjem njegove DNK, dve „foke“ su ga zgrabile za noge i izvukle iz sobe. Oven se i dalje, kaže, jasno seća kako su vukli njegovo telo niz stepenice.

Oven je, u međuvremenu, pretražio ostale prostorije u kojima je pronašao farbu „samo za muškarce“, odeću kakva se nosi u ovom delu sveta, verske spise... Bio je iznenađen kako je sve u savršenom redu. Pronašao je i dve puške, obe prazne.

- On nije čak ni pripremao odbranu. Nije imao nameru da se bori - primetio je.

Dok je silazio niz stepenice, pratio je klizavi trag Bin Ladenove krvi putem kojim su ga vukli naniže, do prvog sprata. Tu su telo stavili u mrtvačku vreću.

- Dok sam silazio niz stepenice, video sam kuda su vukli i Kalidovo telo. Njegova košulja bila je umrljana krvlju njegovog oca - uočio je.

Sakupili su toliko materijala da su ostali bez kesa koje su poneli, i počeli da pune vreće pronađene u Bin Ladenovoj kući. Žurili su da evakuišu žene i decu pre eksplozije kojom je trebalo da unište helikopter koji se srušio u Bin Ladenovom dvorištu. Žurno su nosili Bin Ladena, trčeći ka pristiglom helikopteru i posrćući pod težinom mrtvog tela.

- Nije lako nositi mrtvog čoveka - mislio je.

Ubacili su prvo vreću sa mrtvim Bin Ladenom u helikopter, a zatim se brzo popeli. Bili su zadihani i samo gledali kako će što pre da uzlete pre nego što eksplodira olupina srušenog helikoptera. Ali, piloti nisu želeli da krenu pre nego što stigne i druga letelica CH-47.

- Trebalo je da pretpostavimo da pakistanska policija i vojska kreću da istraže situaciju. Mi smo bili invaziona vojna snaga koja je ušla na njihovu suverenu teritoriju - bio je svestan Oven.

Ostao je samo minut do programirane eksplozije, i znali su da, ako i dalje čekaju, neće moći ni bezbedno da uzlete, niti će CH-47 moći da sleti. Najzad su uzleteli, javljajući da drugi helikopter odloži sletanje. A tada se upalila crvena lampica za gorivo u helikopteru pretrpanom „Fokama“:

- Ponovo smo bili natrpani u kabini. Tom je sedeo do mene. Volt je morao da sedne na Bin Ladenovo telo, koje je ležalo ispod mojih nogu, nasred kabine. Niko nije mogao da se opusti dok ne dobijemo gorivo i bezbedno pređemo granicu.

U poslednjem trenutku, problem je rešen prispećem CH-47.

- Sa dodatnom težinom tela i punim rezervoarom goriva, morali smo da se oslobodimo dela tereta - seća se Oven.

Nekoliko momaka prešlo je u drugu letelicu i oba helikoptera uputila su se ka Avganistanu. Palo je naređenje da još jednom pregledaju Bin Ladenovo telo, da utvrde da nešto ne nedostaje:

- Volt je sišao sa Bin Ladenovih grudi i navukao gumene rukavice. Povukao sam zatvarač, i u otvorenoj vreći se ukazalo telo. Volt je počeo da ga pretresa, prvo spreda, pa sa strane, i pozadi. Onda smo pretražili džepove pantalona. Tražili smo zaostalo u džepovima, papire sa brojevima telefona i drugim informacijama - piše Oven.

Volt nije pronašao ništa. Zatvorio je vreću i vratio se na svoje mesto na Bin Ladenovim grudima. Uskoro su ušli u avganistanski vazdušni prostor i sleteli u Džalalabad. Helikopter se spustio ispred hangara, odakle su počeli da pristižu vojnici s namerom da uzmu telo. „Foke“ su ih odbile u pokušaju da uzmu vreću s telom.

- J.., ne! Mi smo ovo doneli - viknuo je Volt.

Izvukli su telo i ubacili ga u kamion. Osetili su, kaže, veliko olakšanje. Kamion se zaustavio ispred ulaza u hangar. Admiral Mekrejven je želeo da vidi telo. Oven je zgrabio vreću i povukao je sa kamiona. Telo je udarilo o betonski pod kao mrtva riba. Otvorio je vreću na čijem dnu se, pored tela, ukazala zgrušana krv.

Dok su komentarisali Bin Ladenov izgled, Oven je ugledao u gužvi Džen, analitičarku CIA koja je tvrdila da ne želi da vidi Osamino telo:

- Ona nije morala da se prlja na poslu. Nosila je skupocene visoke potpetice i nije brinula o nošenju mrtvog tela do helikoptera koji čeka. Potukla je Bina Ladena na intelektualnom nivou... Sada nije ništa govorila, ali znao sam po njenoj reakciji da je ugledala Bin Ladenovo telo na podu. Dok su joj se suze kotrljale niz lice, nagađao sam da je trebalo vremena da shvati. Provela je deceniju tragajući za ovim čovekom. A sada je on bio tu, pod nogama.

(Nastaviće se)