Kad strah parališe!

NAJZAD mi se razbistrilo pred očima. Bucmasti kreten je pobednički cupkao nada mnom.

To je delovalo. Rešio sam da ga sredim.

Opet sam se prebacio na stomak, podigao čelo i spremio se za poslednji napad. Brzo sam nasrnuo, mnogo brže nego što je on očekivao. Odbacio sam se stopalom i poleteo poput ljudskog projektila. Glavom sam ga, u letu, tresnuo pravo u nos. Čaki se preturio. Skočio sam na njega i okrenuo se licem ka njemu, da bih mogao da vidim šta sam uradio.

Čaki je ležao opružen na zemlji i držao se za nos, nekontrolisano balaveći.

Umesto da se osećam pobednički, spopao me je osećaj krivice. Sveštenički sin je uvek spreman da traži oproštaj. "Izvini, da li ti je dobro?"

"Pogledajte, Čaki krvari!", povikala je jedna devojčica.

Nije moguće, pomislio sam.

Njemu je zaista tekla krv iz nosa i curila kroz debele prste.

Kad ih je sklonio, krv mu je potekla niz lice i umrljala košulju jasnim crvenilom.

Polovina okupljene dece je klicala. Drugi su žalili - Čakija.

On je bio posramljen - prebio ga je dečak bez ruku i nogu. To neće lako preživeti. Čakijevi siledžijski dani u našoj školi su prošli. Stisnuo je nos prstima i otrčao u kupatilo.

Moram vam iskreno reći da ga posle toga više nikada nisam sreo. Verovatno je zbog bruke napustio školu. Čaki, ako si tamo negde, znaj da mi je žao i nadam se da si posle toga vodio srećniji život.

Bio sam ponosan što sam se odbranio, ali me je mučio i osećaj krivice. Posle škole sam se vratio kući i još sa vrata sve priznao roditeljima. Plašio sam se stroge kazne, ali nije trebalo da brinem zbog toga. Mama i tata mi uopšte nisu poverovali.

Nisu mogli da veruju da sam pobedio većeg, starijeg i potpuno normalno razvijenog dečaka.

Nisam se previše trudio da ih ubedim da je to istina.

Mada ljudi rado slušaju ovu priču koja ima i smešnu stranu, uvek me, dok je pričam, muče različita osećanja, jer nisam pristalica nasilja. Sećam se te svoje prve i jedine tuče najviše zbog toga što sam tada shvatio da, ako sam dovoljno izazvan, mogu da prevaziđem svaki strah.

Ima i gorih sudbina od nedostatka ruku i nogu, a strah vas može izuzetno osakatiti. Ne možete voditi ispunjen život ni koristiti svoje sposobnosti ako strah upravlja vašim postupcima.

Strah vas unazađuje i ne dozvoljava vam da budete osoba kakva želite. Strah je, zapravo, samo jedno određeno stanje ili raspoloženje - on nije stvaran. Često ste strahovali od nečega - posete zubaru, razgovora za posao, operacije, ili testiranja u školi - da biste potom otkrili da stvarno iskustvo nije ni približno tako loše kao što ste zamišljali.

Plašio sam se da ću u svojoj prvoj tuči sa Čakijem pretrpeti poraz, ali pogledajte kako se to završilo! Odrasli ljudi se često vraćaju strahovima iz detinjstva. Ponašaju se kao deca koja vide granu kako udara u prozor spavaće sobe i misle da je to čudovište koje će ih pojesti.

Viđao sam da strah parališe ljude koji se, inače, potpuno normalno ponašaju. Mnogi ljudi su sputani strahom od neuspeha, greške, obaveze, pa čak i strahom od uspeha.

Rešio sam da ne čekam da prikupim hrabrost već da se ponašam hrabro i, na kraju, sam zaista bio hrabar.

Bez obzira na to da li najviše strahujete od letenja, neuspeha ili vezivanja, shvatite da taj strah nije stvaran. U pitanju je samo jedna vaša emocija, a reakcije na emocije možete kontrolisati.

To sam u svojoj govorničkoj karijeri rano naučio. Srećom po mene, prvo sam se obratio učenicima, svojim vršnjacima. Znali su me i bilo mi je prijatno sa njima. Kasnije sam počeo da govorim i većim grupama ljudi okupljenim u crkvi, i tada bih uočio tek ponekog prijatelja u masi. Postepeno sam, ipak, prevazišao tu nervozu i strah od javnih govora.

I sada se pomalo plašim dok govorim hiljadama ljudi, desetinama, pa i stotinama hiljada slušalaca. Putovao sam u udaljene krajeve Kine, Južne Amerike, Afrike i neke druge daleke delove sveta i nisam znao kako će me ljudi primiti. Uvek se plašim da će neka moja šala imati sasvim drugo značenje u njihovoj kulturi i da će ih možda uvrediti. Taj strah me tera da uvek prvo pročitam govor prevodiocu i domaćinima pre nego što izađem pred okupljenu masu i eventualno napravim grešku.

Naučio sam da strah shvatam kao izvor energije i pomoćno sredstvo u pripremama za govore.

Mnogi strahovi su korisni na taj način. Recimo, strah koji vas navodi da stavite sigurnosni pojas u automobilu pomaže vam da se obezbedite od povreda u slučaju udesa. Ako se plašite prehlade ili gripa, češće ćete prati ruke i uzimaćete neke vitamine, a to je, svakako, dobro.

Kraj