Molim, izvršite kaznu!

IMA 67 godina i polomljene kosti, odstranjen deo utrobe i ukupno trideset različitih bolesti. U ćeliji smrti proveo je 16 godina, čekajući da izađe pred streljački stroj i svaku zoru dočekivao kao poslednju.

Od toga, četiri i po godine bio je okovan lancima. Nije se plašio smrti i čak je zvanično tražio izvršenje smrtne kazne, ali mu molbe nisu bile uslišene.

Vučko Manojlović (67), iz Dobrih Voda kod Bojnika, najpoznatiji srpski osuđenik i rekorder u iščekivanju sudnjeg dana, iza rešetaka je do sada proveo skoro polovinu života. Kao silovatelj, robijao je pet, a kao osuđenik za ubistvo već 28 godina je u zatvoru.

U Kazneno-popravnom zavodu u Nišu važi za najdisciplinovanijeg i najuzornijeg zatvorenika, koji za minule nepune tri decenije nije napravio ni jedan prekršaj. Sada ima i povlašćen zatvorenički status, pa preko vikenda odlazi na odsustva.

Za razliku od predhodne dve decenije, kada je nadležnima pisao silne molbe da ga što pre pogube, Manojlović je predsednika Srbije Borisa Tadića, a nedavno i Tomislava Nikolića, zamolio za slobodu, uz konstataciju da "njegovu sudbinu, što god da je u pitanju, niko nije imao".

Upalih obraza, nervoznih pokreta, tih i veoma ljubazan, Vučko Manojlović sada ni najmanje ne liči na čoveka koji je, po presudi, pre 28 godina počinio zločin u Leskovcu, šokirajući srpsku javnost. Posle tolikih godina provedenih u zatvoru, smatra da je smrtna kazna bolja od dugotrajne robije.

- Kada bi mi sada rekli da mi je ponovo izrečena smrtna kazna, ne bih se dvoumio ni sekunde, jer bih mirne duše odmah stao uza zid - priča Manojlović.

- Onaj ko piše zakone ili sudi, treba da zna kakvo je to mučenje držati ljude tolike godine u zatvoru. Smrtna kazna je humanija.

Njegov slučaj karakterističan je i zbog činjenice da na suđenju nije priznao krivična dela za koje je osuđen. A potom je, sve do sada, uporno tvrdio da je - nevin.

- Spreman sam ispred krsta da se zakunem da nisam kriv, jer nikog nisam ubio! - kaže Manojlović, kome mnogi veruju, ali se i dalje prave da na čuju.

- Ceo Leskovac i Niš znaju da mi je svojevremeno suđeno po nalogu tadašnjeg režima.

Vučko se nalazi iza rešetaka zato što je oglašen krivim da je 29. decembra 1984. godine, odmah po izlasku iz zatvora, u nameri da im se osveti za petogodišnje robijanje zbog silovanja, svirepo ubio zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića, pokušao da likvidira istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića.

Sva trojica su učestvovala u sudskom procesu u leskovačkom Okružnom sudu, pred kojim je Manojlović odgovarao zbog silovanja i protivprirodnog bluda. Prvostepenom presudom Okružnog suda u Nišu 21. novembra 1985. godine osuđen je na 20 godina robije, tada najveću zatvorsku kaznu.

Protiv ove presude, žalbe su izjavile obe stranke u postupku. Okružni javni tužilac u Nišu žalio se zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i odluke suda o kazni i predložio ukidanje prvostepene presude. Žalbu je kao branilac izjavio i Manojlovićev branilac, advokat Branislav Tapušković, kao i Vučkov otac Risto. Zatražili su novo suđenje, zbog brojnih propusta niškog suda.

Međutim, na sednici veća Vrhovnom suda Srbije, 24. oktobra 1986. godine, zamenik Republičkog javnog tužioca dr Spira Vuković žalbe je sveo na odluku o kazni i predložio da se presuda preinači i optuženom izrekne najstroža kazna po zakonu. Ovaj predlog je i usvojen, pa je Vučko Manojlović osuđen na smrtnu kaznu!

Na ovu presudu je mogla da se izjavi žalba i to opet - Vrhovnom sudu! Po žalbama branioca, optuženog i njegove porodice, taj isti sud donosi 23. septembra 1987. godine konačnu odluku - potvrđuje prethodnu presudu kojom je Vučko Manojlović osuđen na smrtnu kaznu.

Za osuđenika na smrt, ova presuda je bila kraj nade. Otpočelo je iščekivanje smrti. A Vučko Manojlović je potonjih 16 godina, dok je očekivao svoje dželate, tokom dugih dana i još dužih noći neizvesnosti, imao dovoljno vremena da preispita svoju sudbinu, koja je krenula po zlu, jednim gotovo bezazlenim događajem iz 1978. godine, samo zato što nije voleo nepravdu.

Tada se Vučko "zakačio" sa jednim inspektorom leskovačke policije, koga je zatekao kod nadvožnjaka nadomak Leskovca, pored povređenog mladog bicikliste. Kako priča Manojlović, bio je revoltiran što mladića inspektor nije hteo kolima da odveze do bolnice, već je mirno čekao da dođe uviđajna ekipa.

"Debelo" su se posvađali, a inspektor je Vučku poručio: "Pazi, platićeš mi, kad-tad"! Ova pretnja se, kako ističe Manojlović, sticajem okolnosti, ostvarila posle samo nekoliko meseci, kada je i započelo horor, koji traje i dan- danas.

(Nastaviće se)